Kolega Božoviću, želite po amandmanu da razgovarate?
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dakle, pričamo o dualnom obrazovanju i šta se sve građani, odnosno oni koji su pohađali škole imali u nekom ranijem periodu i u nekom ranijem komunističkom sistemu, a šta imaju danas. Dakle, nema to mnogo veze do sistema, socijalistički sistem je bio duboko u jednu ruku nepravedan zato što nije priznavao građanska prava i slobode, često ni vladavinu prava. U neku ruku je bio i dobar zato što su građani bili u mnogo čemu jednaki.

U tom sistemu, draga gospođo Rakonjac i kolege iz SNS udžbenici nisu koštali pola nečije plate iako su koštali. Nakon 2000. godine DS kao jedna od vodećih je menjala socijalistički tzv. socijalistički ili kleptomanski, ratno-huškački režim SRS i SPS Slobodana Miloševića. Zalagala se za to da ipak đaci dobiju priliku da u skladu sa Ustavom besplatno i osnovno i srednje obrazovanje.

Mi smo često uspevali u tome, ali smo zajedno sa svojim partnerima mnogo toga i uradili. Nikada se ovakve razlike između najsiromašnijih i najbogatijih nisu videle kao u poslednjoj deceniji, poslednjih pet godina vlasti SNS. Kada je novi set udžbenika pola nečije plate, kada roditelji uzimaju najskuplje kredite da bi platili školarine da bi školovali svoju decu, da bi oblačili svoju decu, da bi ih na bilo kakav način bilo moguće edukovati ili obezbediti im ono što u svim naprednim zapadno evropskim državama je potpuno normalno i podrazumeva se.

Ako je toliko baš bio dobar socijalistički sistem ne znam zašto su ga, na čelu sa Vojislavom Šešeljem ovi radikali koji sada sede preko puta nas, razbijali tu državu…

Hajmo po amandmanu kolega Božoviću.

Odgovaram takođe na optužbe, pošto smo mi optuženi da smo učestvovali u razbijanju nekog sistema koji je bio savršen.

Niko vas nije optužio.

Dakle, i gospodin Martinović je učestvovao u zabijanju glogovog kolca na grobu Josipa Broza Tita.

Da li govorite o amandmanu?
(Balša Božović: Dopustite mi da završim?)
Naravno da vam neću dopustiti da govorite mimo dnevnog reda i da na taj način vređate dostojanstvo Narodne skupštine. Naravno, da ne.
Znači, možete da govorite o amandmanu na član 14. Vi niste govorili. Da li želite da govorite?

Kada pričamo o ugovorima koji će biti prekarni ugovori za one koji nisu zaštićeni, za one koji i po zakonu neće imati apsolutno nikakvu zaštitu, za one koji će biti izrabljivani, za klince i klinceze koji neće više moći da se doškoluju, koji više neće moći da se obrazuju, koji će izgubiti svu svoju životnu energiju radeći najteže i najsurovije poslove, vi ovde kada su u pitanju ugovori o dualnom obrazovanju kažete da će poslodavac i škola raditi u najboljem interesu deteta.
A šta ako sutra jedan „Lir“ iz Novog Sada ili „Meita“ iz Obrenovca gde se deset sati stoji na traci, to je sav posao koji tamo postoji, budu zaključivali iste takve ugovore sa školama koje će nuditi jeftinu radnu snagu da za 10.000 dinara neko dete deset sati stoji za trakom, da neće smeti da ode u toalet, nego će morati da nosi pelene, da ga vi ne bi isterali iz škole, zato što Privredna komora Srbije, koja se bavi u 21. veku, jedino ona se bavi obrazovanjem u Srbiji, Američka privredna komora, Švajcarska privredna komora, Italijanska privredna komora određuju našoj deci u Srbiji kako i na koji način će se obrazovati i da li je za njih dobro da stoje deset sati za trakom ili ne. To je sve što vi nudite nekim mlađim generacijama.
Da ste se pitali u neko ranije vreme, verovatno bi Nikola Tesla zavrtao neke šrafove umesto radio svoj posao u nauci. Vi ćete neki talenat da upropastite samo zato što su mu roditelji siromašni, samo zato što nemaju novca da kupe udžbenike, samo zato što nemaju novca da plate smeštaj svom detetu da one negde da studira ili da završi neku stručnu srednju školu. Dakle, ne radi se ovde o npr. srednjoj stručnoj školi „Boris Kidrič“ koja se nalazi u Šapcu. To treba reformisati, takvu školu treba unaprediti, jer su đaci iz tih škola znali da popravljaju i kola i mašine, ali su imali i priliku da se obrazuju, a vi im sada dajete priliku ne da nauče čak da čitaju i pišu, nego isključivo da rade najsurovije i poslove koje od njih neće praviti građane, nego isključivo robove i jeftino biračko telo. Zahvaljujem.

Kolega Orliću imate osnova za repliku. Imate i vi koleginice Jovanović i kolega Neđo Jovanović i koleginica Vesna Rakonjac. Vi, jer je pomenuta SRS, pomenuta SPS, pomenuta SNS, a direktno i koleginica Rakonjac.
Kolega Orliću video sam da ste se javili, ali sistem je pun, jer su se kolege javile da govore po amandmanu, tako da ću najpre dati reč koleginici Jovanović. Izvolite, replika. Samo molim vas prijavite se ponovo.

Hvala vam gospodine Milićević.

Balša Božović je ničim izazvan u nedostatku nekih svojih argumenata i svoje propale DS počeo da pominje SRS, našeg predsednika i da priča o nečemu o čemu on zapravo ništa ne zna, zato što ne verujem da kada bismo sada, za to imamo vremena i da je to tema ove diskusije krenuli o konceptu socijalističkog samoupravnog vladanja, mogli nešto da čujemo i da nešto gospodin Božović zna o tome zato što nije živeo to vreme, i zato što inače pukim floskulama samo želi danas kroz korišćenje izraza ratno huškači, ovakvi, onakvi da uvredi narodne poslanike koji su uvek bili na braniku otadžbine i srpska, u šta spadaju i poslanici SRS.

Devetog decembra 1990. godine kada su održani prvi višestranački izbori mi smo trebali da krenemo putem parlamentarne demokratije i obnavljanjem višestranačja u Srbiji da se zalažemo za one vrednosti koje su sistematski uništavali komunisti i koje su bili na štetu i našeg u jednom delu obrazovnog sistema, učenja dece pogrešno našoj istoriji, o našem kulturnom nasleđu. Ali ovi koji su došli, taj put je bio mukotrpan. Zadesio nas je rat i agresija Amerike i zapadnih sila i NATO pakta, borba da očuvamo naše teritorije sa druge strane Drine i Dunava.

Ali gospodine Milićeviću svedok ste toga kao i građani Srbije da nas nište gore nije zadesilo u proteklih 70 godina čak i gore nego ono što smo proživeli za vreme komunizma, nego vladavina DOS i sav mulj i šljam koji je isplivao posle 5. oktobra. Oni koji su opljačkali Srbiju, oni su ostavili na stotine hiljada ljudi bez posla, danas nam drže pridike o tome kako smo neuspešno branili zemlju dok su oni za to vreme bili Soroševi plaćenici.