Jeste, pogrešno je, mi smo to već nekoliko puta danas objasnili, a objasnićemo opet, nije sporno. Pominjanje SNS u kontekstu – šta ti danas ne možeš u smislu posla, ako nisi u SNS. Doduše, sa druge strane, razumem da je neko morao da pomene toalet, jer otprilike taj nivo rasprave i slušamo sa te strane.
Da li, kažete sami – građani Srbije, je neko iz SNS ako pripada baš redovima poslanika koji sede baš na suprotnoj strani sale i baš radi u javnom sektoru Srbije danas, prima neku platu? Meni je neverovatno da je taj neko u isto vreme i član SNS, a znamo svi da nije. Predstavlja tamo neke druge strane, pokrete, izmišljena društva građana, mlade gorane i šta drugo već. Nije u SNS, a ništa mu ne fali da bude plaćen iz budžeta ili njegov član porodice. Na raznim mestima, možete da birate instituciju, ima ljudi, rade u Narodnoj skupštini, u različitim sudovima, u Agenciji za borbu protiv korupcije, šta god vam padne na pamet naći ćete nekog, jer su oni članovi SNS. Ne bih rekao. Dakle, toliko o istini i o ozbiljnosti.
Ako ćemo da pričamo na temu jednakih šansi, hajde da vidimo ovako. Možda neko smatra za dobar primer jednakih šansi to da bira sopstvene kandidate za narodne poslanike na internet on lajn konkursu. To je verovatno dobar primer demokratije jednakih šansi, a da li je to ozbiljan pristup? To vidimo kroz posledice, kroz rezultate takvog rada, kroz sviranje i pevanje u Domu Narodne skupštine. Taj nivo ozbiljnosti ide sa onim nivoom ozbiljnosti za selekciju sopstvenih kadrova, prebacivanje kampanjskog novca na privatne račune, na račune firmi koje su osnovali ti na on lajn konkursu izabrani poslanici. Da li je to ozbiljnost? Jeste, ali taman na nivou takvog postavljanja političkih temelja i takvog biranja kadrova. Krajnji rezultat, broj glasova, dame i gospodo, broj glasova ispod broja nevažećih listića, i to je jedna potpuno jasna…