Dame i gospodo narodni poslanici, ovim, a i ostalim amandmanima SRS izražava svoj stav prema ovom zakonu. Mi smo najiskrenije ubeđeni da je ovaj zakon neprimenjiv u praksi. Neprimenjiv je iz više razloga, a ja ću ovde navesti samo jedan o kojem su malo govorile danas moje kolege poslanici.

Naime, ogromna većina poslodavaca neće biti u stanju da ispuni uslove koji se traže ovim zakonom. To će možda ispuniti mali broj njih i neke strane firme. Nešto mi sve miriše na to da se ovaj zakon, poput još nekih drugih zakona, i pravi zbog tih stranih firmi. Da je to tako, evo jedan primer.

Pre nekoliko dana imao sam prilike da razgovaram sa vlasnikom jedne privatne firme koja se bavi iskopom zemlje. On mi je rekao doslovce ovako – pitaj ti gore te tvoje kolege u Skupštini i ministra da li oni znaju koliko košta jedan sat rada sa buldožerom, sa bagerom? Onda nastavlja dalje, bukvalno ga citiram, pa kaže – da li sam ja lud da o svom trošku, sa svojim mašinama obučavam nekog, obučavam ga besplatno, pa još za sve to i da mu platim?

Onda ja sada dodajem ovde, čak i kada bi pristao čovek na sve to, postavlja se pitanje – a gde naći tu bazu gde bi mogli da se obučavaju, gde naći njivu, livadu, utrinu, pašnjak ili šta već sve, a znamo da je, recimo, bagerista, viljuškar, dizaličar, da su to deficitarna zanimanja koja potpadaju pod odredbe ovoga zakona?

Dakle, ovaj zakon se pre svega odnosi na profit. Očigledno mu je interes profit, a nije obrazovanje. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović, po amandmanu.

Smatram da u vezi ovoga amandmana treba imati u vidu da tu imamo jedan partnerski odnos između onoga što je školstvo, između onoga što je ministarstvo kao kapa u oblasti obrazovanja, i onoga što je proizvodnja, ono što je fabrika, ono što je pogon.

Mi imamo ovde kategoriju učenja kroz rad, pa samim tim i deo programa nastave i učenja proizilazi iz onoga što je proces proizvodnje, što je tehnologija u tom privrednom subjektu, tako da, u svakom slučaju je taj partner najkompetentniji za program i za ispunjavanje uslova. Iz tih razloga, prirodno je da Privredna komora bude ta koja je sa druge strane kapa nad privrednim subjektima, koja ocenjuje ispunjenost uslova.

Prema tome, ovde imamo jedan potpuni partnerski odnos između onoga što je učenje u školi i učenje kroz rad. Ono što se uči kroz učenje u radu, što se uči u fabrici, u pogonu, u proizvodnji, ne može da se uči u školi, i obrnuto. To je jedan novi vid saradnje koji daje sutradan stručnjaka koji će biti i teorijski potkovan, a s druge strane, apsolutno u toku sa svim onim što je samo tehnologija i tok proizvodnje, što nije bilo u ranijem periodu. Iz tih razloga takav amandman ne treba prihvatiti.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović, po amandmanu.

Isto kao i sa ovim prethodnim, 11. i 12. su vezani amandmani i bez obzira što smo mi izdvojeni iz ove grupe kolega, slažem se sa generalno onim što je rekla većina kolega. Uslovi su neodređeni, dosta neodređeni, sad da ne bih trošio vreme, da ne bi čitali, to je to da nisu osuđivani, da nisu kažnjavani, da ispunjavaju uslove, a onda kao telo, kao instanca koja će utvrditi da li se ti uslovi ispunjavaju pojavljuje se Privredna komora. To je sadržaj našeg amandmana koji je sledeći, ali je poenta u tome da, i tu je kolega Konstantinović u pravu 90%, što bi se reklo, da jedno telo koje je u suštini udruženje poslodavaca treba da procenjuje da li poslodavac ispunjava uslove. Nama je to od početka bila problematična formulacija i na to se odnosi naš sledeći amandman.

Suviše veliki teret, suviše velika odgovornost se pridaje i u ruke stavlja jednom telu koje, po našem osećaju, nije za to osposobljeno i, ako nešto mora da se radi, ako se ide u tom pravcu, onda bolje da Ministarstvo preuzme odgovornost u potpunosti, a ne da kao što stoji da Ministarstvo kontroliše Komoru koja utvrđuje, ako sam dobro razumeo, ispunjenost uslova. Ministarstvo je onda neka viša instanca, kontrolna instanca. Gospodine ministre, kad već idete, kao i onda kada je bio onaj prethodni zakon u pitanju, onda sam rekao ok, to je ste u pravcu centralizacije, ali ok preuzmite odgovornost do kraja, pa onda da znamo koga da hvalimo ili koga da kritikujemo. Hvala.

Zahvaljujem.
Koleginice Stevanović, vi ste u sistemu, da li želite ponovo po amandmanu da govorite? (Ne.)
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović, po amandmanu.

Hvala, predsedavajući.

Vrlo sam pomno ispratio ovu raspravu povodom ovog amandmana i, naravno, neistina je generalno sve ovo što je izrečeno prilikom obrazloženja amandmana. Ispravno je što će Privredna komora svakako vršiti kontrolu ispunjenosti uslova za učešće poslodavca u nastavi kroz rad. Ono što je definitivno neistina i ono što je malopre izrečeno, važno je to pre svega zbog građana Srbije, da Ministarstvo neće imati uvid u ispunjenost tih uslova. To nije tačno. Jednostavno, pre svega, poštovani građani Srbije, Privredna komora formira komisiju, u komisiji se nalaze kako precizno kaže zakon - nastavnici iz oblasti srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja, inspektor rada i predstavnik Ministarstva.

Nije ni čudo otprilike od koga dolazi ova kvalifikacija da Ministarstvo neće imati uvid u ispunjenost ovih uslova, obzirom da to dolazi od čoveka koji, ne mogu da zaboravim, se danas cinično smeje svima onima koji su nastradali u NATO bombardovanju, pritom optužujući svoju zemlju da je sama prouzrokovala bombardovanje, ne vodeći računa svakako o deci koja su izgubila živote tih dana, o osećanjima roditelja Milice Rakić, roditelja dece u Plavu itd, itd.

Na kraju krajeva, čuli smo i obrazloženje od strane predstavnika poslaničke grupe DJB da eto, Bože moj, stvaramo jeftinu radnu snagu, da neće imati svi jednake mogućnosti. Imaće jednake mogućnosti. Moraju da nauče da ne može svako u ovoj zemlji da bude stečajni upravnik koji će nameštati poslove svojoj kumi, firmi svoje supruge. Ne može svako u ovoj zemlji da bude vinogradar koji je vinograd podigao narodnim novcem od par stotina hiljada evra. Ne može svako u ovoj zemlji da bude zamenik direktora Pošte za 150 hiljada dinara, itd, itd. Neko u ovoj zemlji mora i da radi, da se bavi zanatom, pa u tom pogledu predlažem da odbijemo ovaj amandman i svakako da podržimo predloženo zakonsko rešenje. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ana Stevanović, kao zamenik predsednika poslaničke grupe.
Imate osnova za repliku, jer je pomenuta poslanička grupa DJB. Izvolite.

Svakako ću je iskoristiti.

Slažemo se kolega i ja da svi građani Srbije treba da imaju jednake šanse. Mi oboje znamo i svi ovde u ovoj sali, građani Srbije i te kako dobro znaju i neke kolege iz opozicije su takođe rekle da vi danas u ovakvoj Srbiji, ako nemate člansku kartu SNS, ne možete da budete ni radnik u toaletu, maltene. Tako da nemojmo da se zavaravamo, nemojte da se pravimo naivni i blesavi, a da ne govorimo o mogućnostima za decu.

Deca nemaju nikakve šanse, a da ih određujemo prema siromaštvu. Znači, siromaštvo u Srbiji, već smo videli koliko je, najsiromašnija smo zemlja u Evropi. Tako da nemojmo pričati o jednakim šansama, kad jednake šanse su poslednja stvar koju deca u Srbiji, ljudi u Srbiji, građani Srbije imaju. Molim vas, nemojmo da budemo cinični i da budemo neiskreni dok pričamo u ovom domu. Hvala.

Kolega Đukanović je ukazao na povredu Poslovnika. Izvolite.