Hvala.

Vrlo kratko. Evo sada je rečeno – dve škole planiraju da se vežu za jednu firmu. Dve škole, ok. Neka je i samo jedna škola, to je solidna količina dece. Šta će se dogoditi kada ta jedna firma sutra proda pogone, ili proda udeo?

(Aleksandar Martinović: Jel ti decu meriš u kilogramima? Rekao je količina dece.)

Molim vas opomenite kolege da ne dobacuju.

Šta će se dogoditi kad ta jedna firma sutra proda udeo ili akcije, ili proda pogone nekom trećem licu i dođe neki novi vlasnik koji će da promeni proizvodnju, i ti obrazovni profili tom novom vlasniku postanu nepotrebni? O tome je malo pre koleginica govorila. To zakonom nije rešeno.

Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Radi se o jednoj, ja bih zamolio samo malo ako može …

Samo malo tiše, molim vas. Izvolite kolega.

Ja bih zamolio samo malo, ukoliko postoji mogućnost za jednu tolerantnu raspravu i, naravno, diskusiju u jednoj atmosferi koja podrazumeva poštovanje principa demokratije.

Zastrašivanje, da li će se nešto desiti ili se neće desiti u smislu da li će se menjati proizvodni pogoni, da li će se menjati planovi rada, da li će se poslodavci menjati, otvarati nove fabrike, itd, ipak nema osnova, zbog toga što, ako mogu da prihvatim, da možda i u Predlogu zakona stoji mogućnost boljeg preciziranja i ovo što je navedeno i normirano kao predlog koji ćemo usvojiti je po dubokom ubeđenju poslaničke grupe SPS, dovoljno.

Imajući u vidu da se dualni sistem obrazovanja vezuje za planove koji se u okviru prosvetnih planova srednjih škola definišu, i ne vezuju se na taj način za poslodavca, kako se menja poslodavac, tako se može promeniti i prosvetni plan i usmeriti na drugog poslodavca.

Osim toga, ne sme se poslodavac poistovetiti sa profesorom i nastavnikom, jer nastavnik razredne nastave ili nastavnik koji će sprovoditi praktičnu obuku učenika, će uvek biti prisutan uz učenike koji će tu obuku morati da prođu.

Dakle, ako se na taj način posmatra i taj pristup ima, kada je u pitanju dualno obrazovanje, onda nema razloga za strah. To je otprilike razlog zbog čega se ovakvi i slični amandmani ne trebaju prihvatiti.

Zahvaljujem.
Na član 13. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici, zajedno Zoran Krasić, Božidar Delić i Vjerica Radeta, zajedno Marinika Tepić, Zoran Živković, Jovan Jovanović, Aleksandra Čabraja i Sonja Pavlović, zajedno Branka Stamenković, LJupka Mihajlovska, dr Ana Stevanović, Vladimir Đurić i mr Jasmina Nikolić i zajedno Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Obzirom da se predlagači nisu javili, reč ima narodni poslanik Dubravko Bojić, po amandmanu.

Govoreći u načelnoj raspravi, izneo sam stav SRS o ovom, obliku obrazovanja i izrazio određenu sumnju da ono ne može zaživeti u zemlji Srbiji, kao zemlji slabe i ne razvijene privrede.

To što ste koristili u kreiranju ovog zakona, iskustva iz nekih zapadnih, razvijenih zemalja, nikako ne može, niti sme biti garant da će ono opstati na našem obrazovnom prostoru.

Član 13. predloga zakona reguliše postojanje dve vrste ugovora, ugovor o dualnom obrazovanju, kojim se uređuju međusobni odnos škole i poslodavca, i ugovor o učenju kroz rad, kojim se uređuje međusobni odnos poslodavca i učenika, odnosno roditelja ili drugog zakonskom staratelja.

Našim amandmanom tražili smo brisanje ovog člana zato što su uslovi koje ovaj ugovor predviđa nepovoljni i po školu i po poslodavca, a delimično i po učenika, odnosno njegovog pravnog zastupnika.

Zahvaljujem.
Reč ima predlagač amandmana, narodni poslanik Marinika Tepić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Mi iz Nove stranke kluba Samostalnih poslanika smatramo da je ovaj zakon o dualnom obrazovanju štetan, da ga treba povući iz procedure i stoga se ne slažemo ni sa članom 13. koji je trenutno u raspravi. Našim amandmanom tražimo da se on briše, kao i svi ostali članovi zakona.

On, inače, govori i definiše ugovore o dualnom obrazovanju. Gospodine ministre, ne postoji ni jedan zakon i ni jedan ugovor koji vam treba biti važniji od ugovora koji ste ovde postigli sa građanima Srbije onog dana kada ste polagali zakletvu i potpisali je. To je najvažniji ugovor koji vas obavezuje na dužnosti ministra, koliko god da je ta funkcija svetlucava, koliko god da vam se trenutna vlast u ministarskoj fotelji čini udobnom, lepom, finom, to sve stoji, ali nemojte u poznim radnim danima dozvoliti da mlade definišete kao buduće sluge i to za ceo život, u rođenoj zemlji i da ostanete upamćeni kao neko ko ih je osudio da budu najjeftinija radna snaga u sopstvenoj državi.

Mislite i sami sopstvenom glavom, povucite ovaj zakon, nemojte se povoditi aplauzima i laskanjem onih poslanika koji atmosferu u ovoj Skupštini, kao što i sami vidite, svode na nivo rudimentarne zajednice. Još jednom, apelujem na vas da usvojite ovaj amandman i povučete zakon.

Apelujem na vas da poštujete dostojanstvo i ugled Narodne skupštine Republike Srbije i da poštujete dostojanstvo svakog poslanika i da poštujete ministra kao predstavnika Vlade Republike Srbije.
Način na koji ste se obratili ne govori u prilog vašoj konstataciji. Molim vas da to ubuduće učinite. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branimir Rančić, povreda Poslovnika.