Zahvaljujem, predsedavajući.

Član 104. - zabranjeno je da poslanik na bilo koji način iznosi stvari iz privatnog života drugih poslanika. Tako da, što se tiče imovine, kako članova naše poslaničke grupe, tako i ostalih, pozivam građane Srbije da više ne dozvoljavaju da njima bilo ko manipuliše, zato što kada govorimo o našim primanjima, o našim računima, svi podaci su javni, kako na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, tako i na sajtu Otvoreni parlament, tako da bih zaista molila da više prestanemo sa tim sumanutim optužbama da je neko ukrao neke stečajne milione ili da ne znam koliko novca svako od nas ima na računu. Svi podaci su javni, tako da bi bilo zanimljivo uporediti naše imovinsko stanje sa imovinskim stanjem nekih drugih poslanika, koji se uporno na ovo pozivaju.

Što se tiče članskih karti i zaposlenja nekih, pošto su poslanici pomenuli naše članove porodica, pozivam da postoje ljudi koji imaju izuzetne biografije, izuzetna dostignuća, izuzetnu stručnost, tako da ono što njih kvalifikuje jeste upravo to. Molim da se više ovakve stvari zaista ne dozvoljavaju u Skupštini. Pre svega, na vas, predsedavajući, apelujem da ne dozvolite ovakve sumanute argumente dok govorimo o amandmanima. Hvala.

Koleginice Stevanović, to da li ste se prepoznali i ako ste se prepoznali, to nije na meni da sudim. Da je pomenuta poslanička grupa kojoj pripadate sigurno bi imali osnova za repliku. Maločas ste tražili repliku na ukazanu povredu Poslovnika, to je elementarno poznavanje ili nepoznavanje Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije.
Nisam želeo da vas prekinem, saslušao sam vas, a zloupotrebili ste Poslovnik i shodno članu 103. stav 8. vreme koje ste iskoristili kroz zloupotrebu Poslovnika oduzeću od vremena vaše poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107, dostojanstvo. U dostojanstvu se podrazumeva istina. Prethodni govornik je reklamirao član 104. i vi ste to pustili, doduše sankcionisali ste. On ne govori o privatnom životu drugih lica, on govori o pravu na repliku. Dakle, neko ko je doktor nekih nauka trebao bi makar da zna da pročita Poslovnik o radu Narodne skupštine. Ja jesam zemljoradnik, ali sam makar uspeo nekako da pročitam, sa teškom mukom, Poslovnik iz prostog razloga što ga je donosila stranka bivšeg režima.

Član 107. kaže – koji se odnosi na privatni život drugih lica. Da bi se ovo desilo, neko mora da kaže ime i prezime tog lica, a ako uzmemo da neko zbog toga što je rekao da neko radi u Agenciji za borbu protiv korupcije, što je usput tačno, a nema člansku kartu SNS, to je isto privatni podatak kao i tvrdnja da svi zaposleni u javnom sektoru, netačna tvrdnja, imaju člansku kartu SNS. Očigledno da nemaju i po ovim primedbama to se vidi.

Ne tražim da se o ovome glasa, ali vas molim da ubuduće obratite pažnju na ove pismene – nepismene, da ne citiraju pogrešan član Poslovnika. Hvala.

Kolega Rističeviću, mislim da ste u uvodnom izlaganju, kroz obrazlaganje povrede Poslovnika koji smatrate da sam učinio, dali odgovor koji sam ja želeo da pružim na ukazanu povredu Poslovnika.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni, moje je da pitam? (Ne)
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sanda Rašković Ivić, dr Dijana Vukomanović i Đorđe Vukadinović.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Ono što sam rekao u prošlom javljanju, dakle, sada bih zamolio samo gospodina ministra da prokomentariše, vidim da je sa razumevanjem slušao. Dakle, imamo neke uslove, oni su dosta neodređeni, i imamo Privrednu komoru koja treba da kontroliše ispunjenost tih uslova, a ministarstvo tu samo participira kao kontrolna instanca. Nisam rekao da tu ministarstva nema.

Moje pitanje je vrlo jednostavno, gospodine ministre, zašto niste obrnuli malo red stvari, pa da ministarstvo pravi komisiju koja kontroliše, a recimo neka Privredna komora, i to bi sasvim logično, da Privredna komora ima člana u toj komisiji ministarstva, nego da ministarstvo ima člana u komisiji Privredne komore? I sami zante da to nije samo sitnica, nego je suštinska stvar i voleo bih da, ako biste bili ljubazni, prosto prokomentarišete zašto ste tu, na neki način, skinuli taj deo tereta ili odgovornosti, bar posredno, indirektno sa ministarstva, a prebacili ga na Privrednu komoru koja, verujem, nije u stanju da taj teret iznese. Hvala.

Zahvaljujem.
Na naziv glave III i član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Goran Ćirić, Balša Božović, Gordana Čomić, Dragoljub Mićunović, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Dejan Nikolić, Maja Videnović, Radoslav Milojičić, Goran Ješić, Tomislav Žigmanov, Dušan Petrović, Veroljub Stevanović i Dušan Milisavljević.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Gospodine ministre, sada od člana 13. počinju oni članovi zakona koji posebno ukazuju na to koliko je ovaj zakon nemoralan i koliko zapravo ide isključivo u korist poslodavaca, a od dece, koju ćete prevariti lažnim obećanjima da upišu dualno obrazovanje, pravi jeftinu radnu snagu.

Naime, sada dolazi serija članova koji govore o ugovorima u dualnom obrazovanju. Videćemo u ostalim članovima da ima dve vrste ugovora. Jedan je ugovor o dualnom obrazovanju, drugi je ugovor o učenju kroz rad. Jedan ugovor sklapaju škola i poslodavac, drugi dete ili zakonski zastupnik, ukoliko se radi o maloletnom licu, i poslodavac itd.

Ono što se vidi iz svih ovih ugovora jeste to, gospodine ministre, da Vlada Republike Srbije nema apsolutno nikakvu nameru da obaveže poslodavce ni na kakvu vrstu obaveze prema toj deci koja sutra treba da upišu neki od dualnih profila. Zato mi kažemo da vi njima dajete lažno obećanje, jer to sve što ste vi nama rekli - da će se oni zaposliti, da će moći da nastave školovanje, da će moći posle da započnu biznise, to sve u ovim ugovorima ne piše i u tome je ključna razlika između tog vašeg, tako čuvenog i tako rado pominjanog, nemačkog modela i našeg, u tome što u Nemačkoj dualno obrazovanje podrazumeva da se ni jedno dete ne upiše u školu ukoliko ne postoji radno mesto kod tog istog poslodavca kod kojeg se to dete obučava, na kom će on sutra, za tri godine ili četiri da počne da radi. To je samo dualno obrazovanje, a to što vi nama nudite nije dualno obrazovanje, to je dečiji rad što vi nama nudite. Vi poslodavca nećete, gospodine Šarčeviću, o tome ćemo pričati kad dođe taj član, da obavežete čak ni na to da ukoliko raskine ugovor sa školom, on bude dužan za to šta će ta deca raditi u budućnosti.

Čekajte, kako može škola da nađe baš istog poslodavca, sa istim potrebama, sa istim obrazovnim profilima koji će da preuzme svu tu decu ako je jedan poslodavac raskinuo ugovor. Ne znam kako možete takvu obavezu da nametnete bilo kome da nađe istog poslodavca, sa istim potrebama, za istim brojem dece, sa istim obrazovnim profilima. Dakle, ili ne možete to da uradite ili vas je baš briga za tu decu koju šaljete u dualno obrazovanje. Kako možete da pretpostavite da će se tako lako naći firma koja će moći svu tu decu da preuzme? Zašto niste firmu obavezali da ima neku obavezu prema toj deci koja će sutra tamo raditi za 70% minimalca? Kako možete zbog ovih članova koji sada slede mi govorimo da je sve što toj deci nudite laž i u ovim članovima je to i dokazano.

Reč ima narodni poslanik LJubica Mrdaković Todorović, po amandmanu. Izvolite.

Poštovani gospodine ministre, mi iz SNS smatramo da je zakon o dualnom obrazovanju dobar i da sve predložene amandmane tipa kopi – pejst, briše se, treba odbaciti.

Naravno, gospodine Milićeviću, odmah da se razumemo, legitimno pravo poslanika je da predlažu amandmane, čak i ove vrste, ali imam i ja legitimno pravo da komentarišem na svoj način kroz figurativno izražavanje, ovakve i slične amandmane.

Zarad javnosti i budućih školaraca koji će se, recimo, odlučiti na ovakav vid školovanja i obrazovanja, želim da kažem nekoliko podataka.

Recimo, Tehnička škola „15. maj“ u Prokuplju se sprema da ostvari saradnju sa kompanijom „DŽonson elektrik“. Na istom putu je i Poljoprivredna škola iz Prokuplja. Mlekarska Škola Pirot se sprema da postane kompanijska škola, zato što imaju svoju proizvodnju mleka i mlečnih proizvoda. Žele da prošire to tržište, čak se i razmišlja o osnivanju stočarskom odeljenja, ako grešim, vi me ispravite.

Što se tiče Niša, Elektro - tehnička škola „Mija Stanimirović“, Mašinska škola imaju izuzetnu saradnju sa domaćim i stranim kompanijama. Recimo, Prehrambeno – hemijska škola u Nišu ima izuzetnu saradnju sa „Idejom“ i sa klanicom, tako da učenici koji pohađaju ovakvu školu, kasnije se zapošljavaju.

Posebno ću pomenuti Pravno – poslovnu školu u Nišu, za koju vlada veliko interesovanje od strane đaka, ima dugogodišnju saradnju sa GIZ-om. Tu je učestvovala i nemačka Vlada u saradnji, i ova Pravno – poslova škola u Nišu ima izuzetnu saradnju i sa Ekonomskim fakultetom u Nišu i sa Pravnim fakultetom u Nišu, i sa mnogim bankama u Nišu, i učenici te škole su uglavnom na evropskim takmičenjima u virtuelnim preduzećima odnosili prve nagrade, naravno, zahvaljujući svom radu, ali i entuzijazmu svojih profesora i nastavnika.

Zahvaljujem.
Kolega Đuriću, želite po amandmanu?
Po amandmanu, narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite.