Neću, naravno, ja da odgovaram na to zašto sam ja ovde. Valjda je više nego jasno da sam ovde sa velikim zadovoljstvom. Sa velikim zadovoljstvom pokazujem najgorima od najgorih gde su i šta ne znaju i koliko su nesposobni, sa velikim zadovoljstvom. Dakle, nemojte vi meni da tražite drugo mesto, meni je ovde sjajno.
Što se tiče ovih priča o dečijoj radnoj snazi, hajmo ovako - šta su ta deca koja uče? Kažete – jeftina radna snaga. Šta su ta deca u devastiranoj državi, u kojoj su njihovi roditelji izbačeni na ulicu? Danas ne valja ako neko dobije platu i pošteno je zaradi, svojim rukama je zaradi, zasluži, a država je omogućila da ima gde da tu platu zaradi. To ne valja, to je ispod nivoa dostojanstva? Slanje ljudi na ulicu i upućivanje njih da ljubazno ne znam šta rade, preturaju po kontejneru, to je bilo dostojanstveno. To je država dostojanstvenih ljudi koju su neki gradili, i imaju obraza da uopšte bilo šta ovde komentarišu. Nemojte da se zavaravamo, dame i gospodo.
Priča o tome šta se dešava danas i ko je za šta zaslužan, ajmo još jednom za one koji nisu u stanju da shvate i razumeju, danas u Srbiji neko pokušava nešto da napravi, danas taj ko to pokušava to ume da uradi, pa obezbeđuje i radna mesta i obezbeđuje da ti ljudi imaju neku budućnost, pa i ta njihova deca za koju se lažno brinete. Pa da ima odakle i to dete da plati udžbenike, o kojima nešto sad ovde pričaju nadugačko i naširoko, i sve ostale troškove o kojima se priča da pokriju. To danas neko u ovoj zemlji radi.
Ko to ne razume? Onaj koji nije u stanju da razume. Neću uopšte da ulazim u to šta je razlog, da li nečije sposobnosti ili odsustvo želje. Ali, kad govori, recimo o Aleksandru Vučiću, taj da zna, kad mu se obraća mora da podigne glavu, zato što govori čoveku od sebe višem u svakom smislu, i intelektualno i moralno i po svakoj sposobnosti. Kad se tako obraća s podignutom glavom, ako želi da se prepusti radu svojih jezičkih žlezda, samo neka zna – ko uvis pljuje, na obraz mu se vraća. Hvala vam.