Ovim članom je predlagač u okviru zadate teme hteo da propiše neke minimume i neke maksimume i verovatno ima puno tih specifičnosti zašto je bilo potrebno da se kaže do šest sati, do 30 časova nedeljno i ne želim da ulazim u to, ja ne delim mišljenje mojih prethodnika o eksploataciji, već insistiram na tome da ovo treba, u suštini da bude i samo treba da bude obrazovni proces i ništa više drugo.
Donekle, ja imam razumevanja za predlagače zakona, što ta stručna zanimanja nisu popularna i treba nekako učiniti to dostupnim i interesantnim za mlade generacije, i da imaju potrebu da u ovaj sistem uvežu i državu i ono što su paradržavni organi, pa čak i ono što je privreda, kako bi se što veći broj mladih ljudi opredelio za te zanate, za ta stručna zanimanja, da negde pre 20 godine reguliše svoj radnopravni status. To opredeljenje, u krajnjem slučaju i nije toliko loše. Međutim, osnovni nedostatak ovog predloga zakona, da li je to u stvari moguće, on uopšte nije prilagođen postojećem socijalnom okruženju.
Skrenuo bih pažnju, na eto jedno iskustvo iz inostranstva. Tokom boravka u inostranstvu, pre nekoliko godina, u jednoj porodici, najmlađi sin je završavao osnovnu školu i onda je tati rekao – naš profesor kaže da kada se budemo opredeljivali za srednje škole da ne idemo u ove opšte, nego da idemo u zanatske škole, zato što se u Nemačkoj predviđa da u narednih deset godina neće biti posla za vrhunske intelektualce, ali će biti posla za one ljude koji imaju bravarski i ove druge zanate. Naravno, nemam nameru da upoređujem nas i Nemačku, jer to je neuporedivo, ali nama trebaju originalno strateško planska dokumenta, na osnovu kojih bi mogli da usmeravamo obrazovni proces.
Nažalost, naš obrazovni proces još uvek ima jednu veliku bolest, a ona se zasniva da li je obrazovanje na tržištu. Mi imamo jedan deo obrazovanja koji je na tržištu, kojim se bave privredna društva, a privredna društva se time bave da bi zaradili, da bi ostvarili dobit i imamo pretežni ili dominantni oblik obrazovanja koji u javnoj svojini, gde osnovna funkcija nije dobit nego znanje i prenošenje znanja. Dokle god ta dva obrazovna sistema paralelno funkcionišu i međusobno konkurišu, svi naši obrazovni procesi biće u magli zato što osnova tog obrazovanog procesa nije na principijelan način regulisana.