Reč ima Petar Petrović. Izvolite.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa JS je, kada je bila načelna rasprava, iskazala svoj stav u vezi sa zakonom o dualnom obrazovanju i taj stav nije promenila ni danas.

Što se tiče ovih amandmana kojima se traži brisanje pojedinih članova, normalno da poslanička grupa JS neće podržati nijedan od tih amandmana iz razloga što na taj način zakon gubi na značaju jer faktički izbacivanjem jednog, dva, tri ili više članova, kako se predviđa, zakon bukvalno ne postoji.

Ono zbog čega sam se javio da kažem nekoliko rečenica, pošto pripadam starijoj generaciji koja pamti neko drugo obrazovanje koje se događalo u Srbiji, odnosno u nekadašnjoj Jugoslaviji, u vreme tzv. škola i učenika u privredi, industrijskih škola itd, kada se jedan dan išlo u školu, a jedan dan na praksu, kada smo iz škole dobijali dobre majstore, dobre stručnjake u svim oblastima.

Mi danas imamo slučajeve da ljudi kada traže dobrog metaloglodača, metalostrugara, varioca ili već da ne nabrajam dalje, autolimara, limara, nema ih na tržištu, odnosno ima ih sa završenom školom, nekom diplomom, ali nisu obučeni za taj posao. Oni nisu videli kako izgleda glodalica, kako izgleda strug, a završili su za to zanimanje. Nažalost, to je istina.

Sećam se da u vreme kada sam ja bio mlađi i kada sam bio u fabrici kablova da smo mi u nekom periodu primali i po hiljadu radnika na prekvalifikaciju da bismo dobili radnike. Zamislite sada čoveka mladog koji je završio srednju školu, ekonomsku, elektrotehničku, mašinsko-tehničku, nije nalazio posao u struci i morao je da ide na prekvalifikaciju, faktički, on je bacio četiri godine svog života, svog rada i svog učenja da bi postao nešto drugo, radnik nekog drugog zanimanja. Upravo zbog toga ovo dualno obrazovanje upućuje na to da ćemo dobiti radnike, odnosno stručnjake za određene oblasti koji će uz teorijsko znanje imati i praktično znanje da mogu da rade posao koji se traži, odnosno za koji su se školovali.

Gospodine ministre, ono što bih vam predložio, ne znam da li ste mogućnosti da to brzo sprovedete, mi smo nekada u ondašnjoj Jugoslaviji, doduše nije bila demokratska kao danas, ali je bila razvijena industrijska zemlja i razvijena Srbija, mi smo imali tzv. planiranje kadrova. Planirali smo za pet i deset godina šta će ovoj zemlji trebati, koliko će trebati lekara, koliko će trebati pravnika, orijentaciono koliko će trebati nekog radnika itd. Danas toga nema.

Mi danas imamo hiperprodukciju nekih zanimanja gde mladi ljudi završavaju to zašta su se upisali, gde su se upisali i školovali, a nikada do svoje starosti neće se zaposliti u struci za koju su se školovali. Molim vas, proverite to, pa ćete videti da danas imamo ljude sa 15 i 20 godina staža na zavodima sa nekim zanimanjima za koje niko nema potrebe, jednostavno ne postoji potreba u Srbiji za tim zanimanjima. Oni su to negde završili, ne bih sada pričao o tome kako, gde, na kom mestu itd, ali JS se zalaže i zalagala se za to da se omogući mladim ljudima da se školuju za ono zanimanje gde će vrlo brzo naći sebe, imati posao, obezbediti sebe i svoju porodicu da mogu da razmišljaju o budućnosti.

Zato ja ne razumem neku kritiku od strane nekih uvaženih koleginica i kolega, kritika radi kritike. Hajde, da kritikujem nešto, ali ja sam uvek voleo argumentovanu kritiku, ali kritiku radi kritike nikada nisam poštovao. Dajte molim vas kada nešto kritikujete, dajte suprotan predlog koji će biti bolji od onoga što je predloženo, a ne samo da kažem da nešto ne valja, a da ne znam šta je dobro. Zato JS daje jedinstvenu podršku, gospodine ministre, ovom zakonu i glasaću za njega.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Hvala predsedavajući.

Morao sam jednostavno da se javim pošto znate imam tu osobinu da jako dobro pamtim. Kada su 2000. godine došli na vlast ovi što predlažu danas ovaj amandman, tada su oni pokrenuli jednu reformu školstva, pokojni ministar Gašo Knežević je to radio, jedna od službenica, odnosno ne službenica, visoko pozicionirana ličnost u njegovom ministarstvu, na koju se danas često pozivaju, koja je univerzitetski profesor, tada je nama studentima rekla jednom prilikom – da je studiranje privilegija bogatih. Tada nam je objašnjavala kako ne može baš svako da studira, a oni su tada to svestrano podržavali, pošto nam danas kažu kako moramo da pružimo svima što šire obrazovanje. Danas tu gospođu inače neretko zovu u emisije, ona daje razne komentare, ona je predstavnik tog građanskog društva i ne znam čega i ona nam je tada objašnjavala da je studiranje privilegija bogatih.

Interesuje me kako se tada niste setili da se javite i da kažete, kako te nije sramota, šta to predlažeš, mi nećemo da glasamo za takav zakon koji su nam tada inače uništili sa tim zakonom naše školstvo i obrazovanje.

Slušam ovde priču o besplatnim udžbenicima, pa te besplatne udžbenike ste davali tako, posebno u gradu Beogradu, tako što ste podizali kredite i zaduživali građane, a onda ste davali besplatne udžbenike koje su učenici morali na kraju godine da vrate. Nemojte vi da pričate o besplatnim udžbenicima ako mora neko da podigne kredit, pa zadužili ste celu zemlju, tako ste obezbeđivali te navodno besplatne udžbenike.

Sećam se veoma dobro, pošto žalite danas često za obrazovanim lekarima koji završe medicinski fakultet pa odlaze iz ove zemlje na žalost, jer ste nas doveli dotle zaista da se lekarska struka degradira. Sećam se dobro jednog televizijskog priloga, momak je završio medicinu, a morao je da se prekvalifikuje u medicinskog tehničara da bi dobio negde posao jer u njihovo vreme niko nije mogao da dobije posao kao lekar. Danas ipak otvaramo za 2.000 lekara radna mesta. Vidite, to je ta razlika.

Ne znam šta vi hoćete, tražite što šira obrazovanja, a izvinite, po čemu je to sajdžija neobrazovan? Po čemu je to neki mašinski radnik koji želi da radi u industriji neobrazovan čovek? Možda je najbolji u svom zanatu i treba da zarađuje možda više od onoga što je doktorirao na filozofiji. Izvinite, to je tržište, vi ste nam uvodili tržište. Vi ste nam uvodili 2000. godine kapitalizam u najprimitivnijem obliku, pa šta sada hoćete? Danas kada neko uređuje sistem i kada tržište diktira šta se traži, vi sada hoćete da vratite samoupravni socijalizam i da imamo neku plansku privredu. Tržište diktira, izvinite, to je tako.

Javio sam se samo da bih podsetio građane kako su nam oni koji su nam donosili tada veliku demokratiju govorili kako je studiranje privilegija bogatih. Vidite, u našem sistemu to nije tako, može svako da se obrazuje ali svakako može da se obrazuje na osnovu onoga što tržište zahteva. Hvala vam.

Hvala vam.
Na član 5. amandman u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Marijan Rističević i Marko Atlagić.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član nam govori o ishodu učenja. Navešću jedan primer, da je moj kolega poljoprivrednik imao dualno obrazovanje i da su ga obrazovali za orezivanje vinograda, okopavanje, zaštitu, prskanje, branje, stručno branje, muljanje, doduše znao je da mulja, ali ne grožđe, onda ne bi bilo štete po državu, država je uložila 550.000 evra, on se upropastio ništa nije znao. Da je bilo ovog zakona verujem da te štete ne bi bilo. Hvala.

Reč ima Marko Atlagić.

Poštovana predsednice, u znak protesta protiv lošeg ishoda učenja jednog narodnog poslanika i pokušaja davljenja mene ovde kravatom u ovom visokom domu od strane jednog kako rekoh poslanika, siledžije, odnosno davitelja jednostranog informisanja novinara i njegovog upada u kabinet predsednice Narodne skupštine Republike, Srbije Maje Gojković i brutalnog napada na nju odustajem od obrazloženja ovog amandmana, kako bih ustupio vreme tom narodnom poslaniku da se vaspitava kako ovo više ne bi radio. Hvala.

Povreda Poslovnika Dragan Vesović.

Povređen je Poslovnik, član 106, govornik može da govori samo o tački dnevnog reda. Zaista ne vidim kakve veze ima nazovi davljenje kolege koji je juče s moje strane dobio poziv da sedne na isto mesto da vidi da neće biti davljen, ako je uopšte i davljen, sa dnevnim redom. Hvala.