Gospodine Arsiću, prekršili ste član 103, prekršili ste član 107. Krenuću od ovog poslednjeg člana koji sam pomenuo. Kaže – govornik na sednici Narodne skupštine mora poštovati dostojanstvo, da se ne može neposredno obraćati, koristiti uvredljive izraze, itd. Vi ste malo čas rekli, to se čulo i u direktonom prenosu kao predsedavajući da gospodin Dubravko Bojić, koji je moj uvaženi dragi prijatelj, nije smeo da se javi od Nemanje Šarovića. To je uvreda, to je sramota. Nisam neko ko može da zabrani bilo kom poslaniku da se javi, niti poslanici iz poslaničke grupe SRS strahuju od mene. Ovde od mene strahuju, isključivo poslanici vladajuće koalicije, i to politički. Zato sam ja, gospodine Arsiću, jedini poslanik kome je suspendovano pravo da ukaže na povredu Poslovnika i jedini kome se, bez ikakvog razloga, barem ne razloga u skladu sa Poslovnikom, izriču opomene. Vi ste mene ponovo pustili da stojim i dali ste, troje poslanika je dobilo reč, iako sam se javio za Poslovnik, i to ste čuli, to su čuli svi u sali, ali ste to zaobilazili.
(Marijan Rističević: Ja nisam.)
Evo, gospodin Marijan Rističević jedini nije, on kaže da nije.
Prema tome, gospodine Arsiću, dužni ste da vodite sednicu u skladu sa članom 27. u skladu sa Poslovnikom. To šta ste vi mislili da vama obrazloženje bude, niste mi dali da govorim o povredi Poslovnika, jer ste mislili da sam ja ljubomoran. To vi nekom drugom možete takva obrazloženja da dajete i povredili ste moje pravo iz člana 103. stav 6. da zatražim da se Skupština izjasni u danu za glasanje, bez obrazloženja, ali imam pravo da zatražim. Zatražiti mogu jedino putem mikrofona kada mi date reč.