Zahvaljujem, predsednice.

Moram priznati, za razliku od prethodnih govornika, da ste mi izmamili osmeh ministre Nedimoviću kada ste se pojavili. Presrećna sam što Vlada nije npr. poslala ministra Vulina da zameni ministra Šarčevića, a s druge strane, drago mi je, vi ste potpuno svesni, naravno znate da imate priliku da na licu mesta prihvatate amandmane i ja sam sigurna da ćete vi to učiniti, jer ste jedan racionalan i razuman čovek i da od ovog trenutka postoji objektivna šansa da amandmani opozicije budu prihvaćeni, pa i ovaj amandman Nove stranke i Kluba samostalnih poslanika kojim tražimo da se briše i član 9. Zakona o dualnom obrazovanju i svi ostali članovi zakona. Time šaljemo političku poruku da je ovaj zakon izuzetno štetan, da je on put ka legalizaciji dečijeg rada, da postane jeftina radna snaga u Republici Srbiji, a sa čim se mi duboko ne slažemo.

Isto tako, dozvolite da vas obavestim da, ne znam šta su vam preneli dok su vas pripremali, verovatno, za ovu sednici, ali sve što su poslanici vlasti do sada govorili u korist ovog zakona, u cilju propagiranja ovog zakona, je čista izmišljotina, a naročito u onom delu gde napadaju nas da smo mi protiv stručnog osposobljavanja srednjoškolaca. To naprosto nije tačno.

Zakon o srednjem obrazovanju, takođe, postoji. On se i na ovoj sednici menja. Srednje stručne škole nastavljaju da postoje. Naravno da učenička praksa treba da postoji, kao što je postojala decenijama pre vas i pre nas, postojaće i posle nas, tako da podmetanja tog tipa da smo mi protiv prakse učenika koji će učiti za svoje buduće profesije nismo, ali smo protiv zloupotrebe dece zarad koristi koju ima Aleksandar Vučić, Privredna komora Srbije i poslodavci kojima se podmeću, nažalost, učenici kao najjeftinija radna snaga, ali sam sigurna da ćete vi to razumeti i da ćete usvojiti naše amandmane. Hvala Vladi, ako je to umesno, što nam je učinila plezir, što bi rekli, i poslala jednog ipak racionalnog ministra, a ne Vulina, na svu sreću. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović. Izvolite.

Gospodine Nedimoviću, možda vi imate odgovor na amandman na član 9, zapravo, da bi argumentima koje smo već predočili javnosti i ministru Šarčeviću da SRS smatra da ne treba da uvodimo dualno obrazovanje u naš obrazovni sistem, evo daću i na ovom konkretnom primeru, pošto se baš tiče odgovornosti učenika škole i poslodavca.

Vrlo dobro znate, gospodine Nedimoviću, kao resorni ministar, da mi imamo odlične srednje stručne škole kada je u pitanju poljoprivreda. Iz mog kraja najpoznatija je ona u Svilajncu, ali ima ih širom Srbije, odakle su stasali, kao tehničari, a i budući agroinženjeri, izuzetni stručnjaci koji danas rade u našim vodećim institutima, privatnim kompanijama, neki u ministarstvima itd.

Da ovo ne treba da radimo govori primer da će ta deca koja bi izabrala neko zanimanje iz oblasti poljoprivrede, na način na koji je to predvideo ovaj zakon, biti u veoma podređenom položaju. Oni neće biti u istoj situaciji kao kada sada deca iz srednje poljoprivredne škole iz Svilajnca idu na praksu na određena imanja ili poljoprivredne kombinate, mahom su uništeni, sada ne znam kako im se ta praksa organizuje, ili kada to rade uz pomoć Agrozajednice Srbije, ali će zato biti prinuđeni da idu kod onih poslodavaca koji će mizerno za svoj rad.

To zna i gospodin Rističević, pa i kod mene u selu, odakle je moj otac, to je selo Katrga, opština Čačak, kod Mrčajevaca, pošto smo gospođa Gojković i ja na neki način zemljakinje, pa i u njenoj Gornjoj Trepči. Tamo su vredna deca, svuda po Srbiji, pomažu svojim roditeljima, i ko ima mini farmu, ko ima uzgoj stoke. Vi sami znate da je bilo puno priloga, zaista za divljenje, kako deca iz ariljskog kraja ili iz Priboja, odakle je kolega Krsto, pomažu roditeljima da uzgajaju razne kulture, ali oni pomažu svojim domaćinstvima, svojim roditeljima. Dakle, roditelji navikavaju svoju decu od malih nogu da rade, kao što su nas naši roditelji, babe i dede kod kojih smo provodili letnje raspuste. Ovo će sada biti zaista strašno da ta ista deca moraju za neku minornu nadoknadu, koja može da bude bednih 5.000 dinara, što je pet puta manje od utvrđenog minimalca, da rade po 35 sati nedeljno, kao uče, pa zašto oni to ne bi mogli u ovom normalnom sistemu, koji već sada imamo, da nauče u stručnim školama?

Znate i vi, gospodine Nedimoviću, treba da budete protiv dualnog obrazovanja i da se zalažete da se prihvati ovaj amandman SRS koji je podnela gospođa Vesna Nikolić Vukajlović.

Hvala.
Reč ima ministar Branislav Nedimović. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani poslanici, želim prvo, pre svega zbog svih vas, a i zbog javnosti, da kažem nekoliko stvari vezano za moje današnje prisustvo. Ministar Šarčević će se pojaviti vrlo brzo, u narednih 45 minuta i nemojte da brinete o tome. Ako vama poljoprivreda, nekom od vas, hajde sada da ne generalizujemo stvari, nije toliko važna, smatram da se prisustvo poljoprivrede u čitavom sistemu dualnog obrazovanja najviše može osetiti, a ovo što je koleginica Jovanović malopre rekla govori u prilog tome.
Druga stvar, što se tiče poljoprivrede, samo još jednu stvar da kažem, mi gledamo u budućnost, nikako prošlost, koje se ne stidimo, tako da reči koje su iznesene tim povodom ne stoje. Treća stvar koju želim da kažem, a apsolutno u skladu sa Poslovnikom Vlada je predložila lice koje će biti prisutno na sednici i svoje poštovanje na ovaj način, prema ovom uvaženom domu, iskazujem tako što nema pauze, nego dolazimo da radimo od trenutka kako je to utvrđeno Poslovnikom o radu. Podsetiću vas da ovaj Poslovnik egzistira već duži niz godina i apsolutno svi vi znate, mnogo bolje nego ja, da je sve ovde u skladu sa Poslovnikom koji reguliše rad ovog uvaženog doma.
Stvari koje bih hteo da kažem, a koje se tiču konkretno ovog amandmana. Kada bi došlo do uvažavanja amandmana koji glasi – briše se, apsolutno ne bi postojala ničija odgovornost.
Samim tim onda bi bio obesmišljen ceo zakon. Malo pre što su iznete tvrdnje oko uvažavanja amandmana, budite apsolutno spokojni ukoliko predlagača ubedite u svrsishodnost svojih amandmana, nemojte imati nikakvu sumnju u pogledu prihvatljivosti određenih amandmana. Ovde ne postoji apriori da neko želi …

Vreme. Zahvaljujem.

Izvinjavam se.
(Nataša Sp. Jovanović: Replika.)

Nema replike. Pa, ne može, samo je objašnjeno zašto tu nije jedan ministar, a jeste drugi.
Možete da diskutujete o amandmanu, ako želite, u preostalom vremenu.
Na član 9. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Marko Atlagić i Marijan Rističević.
Izvolite, da li vi želite?
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.

Poštovana predsednice, ovde se govori o dualnom obrazovanju i obavezama, sa jedne strane učenika, a sa druge strane obavezama i škole, odnosno i poslodavca.

Dozvolite da kažem da vaspitanje i obrazovanje je osnovni temelj svakog društva. Ako je to tako, a tako jeste, onda vaspitanje u celini i obrazovanje ima prvorazredni značaj za modernizaciju Srbije. Koliko je važno vaspitanje i obrazovanje za društvo, pa i dualno, kao sastavni deo vaspitanja i obrazovanja najbolje je pokazao još u 5. veku grčki filozof i pedagog Platon koji je rekao, citirati ću ga: „Država neće biti na štetu ako obućar nema pojma o svom zanatu, jedino će Atinjani biti loše obuveni, ali ako učitelj bude rđavo vaspitavao decu, buduća generacija biće neznalica“, završen citat. Zbog toga je izuzetno važan ovaj zakon o dualnom obrazovanju u celini.

Nažalost i našu nesreću, rekao bih, bivši režim nije vodio računa u toku vladanja Srbije o dualnom obrazovanju i obrazovanju u celini, pa je rezultirao poražavajućim stanjem u svim segmentima vaspitanja i obrazovanja. Za vreme bivšeg režima, vaspitanje i obrazovanje prepušteno je stihiji bez stvarne reforme, čije posledice nije mogao predvideti, evo, kako ste videli, ni veliki Platon kroz citiranje njegove misli.

Kao posledica toga stanja nestalo je vaspitanja i obrazovanja iz škole, iz porodice, sa malih ekrana i drugih faktora vaspitanja i obrazovanja. Umesto vaspitanja i kvalitetnog obrazovanja, pa i obrazovanja kroz rad i uz rad, ostavili su nam korupciju, bivši režim, ne vaspitanje, ne obrazovanje, urušeni lik nastavnika i kadrove koji su birani isključivo po partijskoj liniji, čije, nažalost, posledice ćemo otklanjati decenijama. Zato je bio u pravu i predsednik Republike Srbije, kada je već 2004. godine u svom ekspozeu, kao glavni zadatak, stavio modernizaciju Srbije, a s tim u vezi i modernizaciju vaspitanja i obrazovanja.

Ono što je bitno, čini mi se da opozicioni poslanici nisu shvatili duh dualnog obrazovanja. Upravo ovaj član 9. govori gde se izvodi dualno obrazovanje. Gospodo, on se izvodi u školi i kod poslodavca. Dakle, u školi se izvodi nastava i uči uz rad i vežbe, a kod poslodavca praksa.

Nadalje, nije tačno ono što pokušavaju negirati da se učenici ne mogu usavršavati posle završetka dualnog obrazovanja. Oni su kvalitetniji, obučeniji i bolje vaspitani baš u ovoj koncepciji dualnog vaspitanja i bolje pripremljeni za nastavak fakultetskog obrazovanja ili, drugim rečima, doživotnog. Ono što je bitno, potpuno je određena odgovornost uloge škole, a to znači i nastavnika sa jedne strane, i sa druge strane poslodavca za izvođenje praktične nastave. Dakle, s tim u vezi, dozvolite da ipak kažem da naši opozicioni poslanici koji su danas kritikovali i odbacivali u potpunosti ovaj zakon, imam osećaj da ga nisu zaista pročitali. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.