Dakle, ovde je reč o amandmanu koji se odnosi na raskid ugovora od strane poslodavca. Međutim, ja ću se osvrnuti upravo na one tvrdnje da je ovim zakonom praktično dozvoljeno korišćenje, iskorišćavanje, da ne kažem, eksploatisanje učenika u smislu da poslodavac njih koristi za radne zadatke u procesu rada, za proizvodnju, za sam proces itd. na osnovu koga se ostvaruje određen učinak i koji naravno na tržištu ima određenu vrednost.

Dakle, mislim da u procesu obrazovanja ne može ni jedan poslodavac da očekuje takav radni učinak u procesu obrazovanja na osnovu koga će on profitirati, odnosno zaraditi. Nema govora o tome da se ovim zakonom omogućava iskorišćavanje, odnosno eksploatacija učenika i da će u određenom trenutku, kada dovoljno iskoristi radnu snagu, odnosno te učenike, moći da raskine ugovor. Uostalom, cena koja je predviđena za plaćanje učenika, koji provode vreme u učenju kroz rad, je 70% od minimalne cene. Nema smisao nadoknada onoga što učenik uradi. Više se to može prihvatiti, odnosno shvatiti kao podsticaj ili investicija poslodavca u onome što će sutra on dobiti, kao i celo društvo, odnosno dobiti kvalifikovanog mladog čoveka sa kompentencijama koji će biti potreban u daljem procesu rada, a tek onda poslodavac može dobiti od tog novog stručnjaka određenu korist.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite.

Samo nekoliko odgovora. Ko će utvrditi da li je neka kompanija u nekakvim problemima i ne može dalje da sprovodi nastavu uz rad? To smo već u članu 12. regulisali formiranjem Komisije za utvrđivanje ispunjenosti uslova, tako da tu nema nikakve dileme.

Uloga Privredne komore je da prati likvidnost i poslovanje oko 97.000 privrednih društava u Srbiji. U ovom trenutku je oko 200 ušlo u sistem dualnog obrazovanja, tako da imamo jako mnogo kapaciteta da brinemo da ćemo imati u početku razvoja ovog modela obrazovanja mnogo kompanija koje mogu da zadovolje potrebe. Svakako, kolega Jokić je više puta isticao značaj školskih radionica, tako da mi svugde gde su očuvani modeli srednjih stručnih škola, da li su u pitanju tekstilne, mašinske, sve druge, taj resurs čuvamo.

Kada je u pitanju obuka vozača, za sada nemamo dogovore sa kompanijama koje bi radile te dualne modele, ali postoji obuka u saobraćajnim školama, saobraćajno-tehničkim školama, takođe i u određenim tehničkim školama, u Kragujevcu, Beogradu i u mnogim drugim mestima koja se obavlja na zatvorenim poligonima uz dosadašnju praksu. Siguran sam da ćemo i tu osmisliti taj profil i videti kako on ide dalje. Hvala.

Na član 18. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Marko Atlagić i Marijan Rističević.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.

Poštovani potpredsedniče, gospodo narodni poslanici, kako smo videli, u prethodnom članu smo govorili kako je vrlo transparentno odredio poslodavac kada raskida ugovor, a u ovom članu 19. kada škola raskida ugovor. Mislim da su sva četiri ova elementa vrlo transparentno određena i da nema nekih određenih problema oko toga.

Sve u svemu, radi se o jednom divnom zakonu o dualnom obrazovanju i, kako naši politički protivnici kažu, ne radi se ovde o nikakvom iskorišćavanju radne snage. Naprotiv, radi se zaista o dobro obučenim učenicima u teoriji i praksi, jer dozvolićete, citiraću Lenjina koji je rekao – nema teorije bez prakse, ni prakse bez teorije. Završen citat. Upravo u njihovom vremenu vladanja učenici su na žalost imali teoriju na minimumu, a praksu uopšte nisu imali. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, raskid ugovora je definisan. Navešću primer. Ovde smo imali predstavnike stranke bivšeg režima koji su govorili kako to preko nekih agencija rade ljudi za jeftine pare. Raskinut je ugovor u NIS sa svim radnicima, bez ikakvih prava u zakonu. Zašto je prodat NIS? Da bi neko bio izabran za predsednika. Usudiću se da kažem – vrlo jeftino, samo zato da bi neko bio izabran za predsednika. Setite se onog velikog otimanja oko stolice između Koštunice i onoga što je izabran, koji je prolongirao kosovsku nezavisnost samo dok on ne bude izabran, pa posle zakletve, dva dana, proglašena na njihov zahtev. Raskid ugovora je usledio posle te prodaje. Svi zaposleni su otišli u agenciju i svi su posle dobili tri puta manju platu, svi radnici, tako je njima bilo do radnika. Kada neradnici odlučuju o radnicima, oni ne definišu njihova prava, jer oni misle samo kada su njihovi džepovi puni da svi drugi džepovi mogu da budu prazni, da može da bude siromaštvo koje je bilo neizdrživo za gledanje.

Danas kada neko pokušava da zanovi majstore, zanatlije, privredu, njima to ne odgovara. Oni imaju neku svoju virtuelnu privredu gde niko ništa ne mora da radi, gde će akademici da prave obuću, gde će akademici da seku limove itd. NJima nije do radnika. Oni su od radnika napravili jadnika. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sanda Rašković Ivić, Dijana Vukomanović i Đorđe Vukadinović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na naziv iznad člana 19. i član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Goran Ćirić, Balša Božović, Gordana Čomić, Dragoljub Mićunović, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Dejan Nikolić, Maja Videnović, Radoslav Milojičić, Goran Ješić, Tomislav Žigmanov, Dušan Petrović, Veroljub Stevanović i Dušan Milisavljević.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Zahvaljujem.

Član 19. kao i rubrum smo predložili da se briše, pošto je ovaj zakon o dualnom obrazovanju loš i neće doneti ni jednu dobru posledicu niti u obrazovni sistem, a ni u sistem rada na koji se ovde toliko pozivamo.

Član 19. je predložen za brisanje, jer govori o raskidu ugovora od strane škole, pa kaže u tački 3. – ako poslodavac izvrši povredu zabrane iz člana 10. ovog zakona, tada škola raskida ugovor. Član 10. u dva stava kaže sledeće, u prvom stavu – da se zaštita prava učenika o dualnom obrazovanju ostvaruje u skladu sa zakonom kojim se uređuju osnove i sistem obrazovanja i vaspitanja, zakonom kojim se uređuje srednje obrazovanje i vaspitanje, zakonom kojim se uređuje oblast rada i zaštite na radu, propisima kojima se uređuje zabrana obavljanja opasnog rada za decu i ovim zakonom.

Već smo imali komentar da mi nemamo listu opasnih poslova, koja je inače utvrđena, mi to nismo usvojili, nismo ratifikovali, oblast opasnog rada za decu, takođe, izmene i dopune Zakona o radu tek slede i to je legalno, idete zakon po zakon, pa ćete menjati jedan i drugi.

No, drugi stav, ovde kaže – tokom učenja kroz rad, kod poslodavca zabranjeni su diskriminacija učenika fizičko, psihičko, socijalno, seksualno, digitalno i svako drugo nasilje, zlostavljanje, zanemarivanje učenika, u skladu sa zakonom kojim se uređuju osnove i sistem obrazovanja, vaspitanja i drugim zakonom.

Vi ste u dva stava člana 10, na koji se član 19. poziva prepisivali odredbe iz jednog zakona, ne sve, a ne možete da prepišete odredbe iz drugih zakona koje ste naveli u članu 10. jer ih nema ni u Zakonu o radu, kao što nemamo listu opasnih poslova.

Stojimo čvrsto na tome da je situacija sa dualnim obrazovanjem takva da posla ima i robovi su imali posao, posla uvek ima. Žene znate, imaju posla po ceo dan, samo što taj posao nije plaćen. Na tom besplatnom ženskom radu se zasniva što šta, a vi ovde predlažete da se razvoj Srbije zasniva na besplatnom dečijem radu. Loše i neprihvatljivo.

Zahvaljujem.
Na član 19. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici zajedno Vjerica Radeta, Sreto Perić i Zoran Krasić, zajedno Marinika Tepić, Zoran Živković, Jovan Jovanović, Aleksandra Čabraja i Sandra Pavlović, zajedno Branka Stamenković, LJupka Mihajlovska, Ana Stevanović, Vladimir Đurić i Jasmina Nikolić i zajedno Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.