Poštovani potpredsedniče, reč je o registru koji vodi Privredna komora oko ovih ugovora i mislim da je to izuzetno dobro rešenje. Da ne bi bilo zabune, ugovore te vodi škola, posebno pedagozi škola se brinu unutra, ali je dobro što i Privredna komora to vodi.

Mi smo čuli danas i juče čitav dan, poslanici stranke bivšeg režima stalno kritikuju Privrednu komoru i njeno učešće u vaspitanju i obrazovanju, posebno u dualnom obrazovanju. S tim u vezi, ja se izvinjavam se svim onim nastavnicima, profesorima, učenicima, pa i roditeljima koji se bave vaspitanjem i obrazovanjem, što poslanici bivšeg režima ne znaju da u unapređivanju i sprovođenju savremenog vaspitanja i obrazovanja u svetu sudeluju privredne komore, škole i poslodavci. To svi znaju, većina roditelja i oni koji se bave vaspitanjem i obrazovanjem, a evo naši poslanici iz bivšeg režima to ne znaju, jer na taj način žele nas vratiti u srednji vek. Dakle, smatram da je ovaj član odlično koncipiran i u tom smislu zahvaljujem.

Na naziv iznad člana 28. i član 28. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Goran Ćirić, Balša Božović, Gordana Čomić, Dragoljub Mićunović, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Dejan Nikolić, Maja Videnović, Radoslav Milojičić, Goran Ješić, Tomislav Žigmanov, Dušan Petrović, Veroljub Stevanović i Dušan Milisavljević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Narodna poslanica, naravno. Ja imam identitet koji je u saglasju sa slučajem izbora pola kojim sam rođena, a znam i srpski jezik, gde se imenice slažu po broju, rodu i padežu, što za član 28. ne bi moglo da stoji.

Zašto smo predložili da se briše član 28? Naravno, zato što smatramo da je ceo Predlog zakona o dualnom obrazovanju loš, da ne može ni na koji način ideologija bede i siromaštva doprineti razvoju Srbije korišćenjem besplatnog dečijeg rada i da se ne može izmišljanjem i folklorom zameniti ozbiljan dijalog u razvoju obrazovanja u društvu. To je šteta zajednička i mi odustati nećemo od toga da štetu pokušamo da smanjimo.

Član 28. govori o upisu u registar i nezavisno od toga da li ćete prihvatiti brisanje, vi ovde imate i u drugom stavu i prvom problem sa dve teme vezane za registre, za elektronsku formu i za štampanu formu.

Prva je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Druga je, drugi stav ovog člana, koji kaže – kopiju ugovora iz stava 1. ovog člana poslodavac može da dostaviti u štampanoj ili elektronskoj formi.

Nije da je nemoguće da elektronska forma ima kopiju, ali malo je verovatno. Kopija se odnosi na štampanu formu kada imate original, imate original ugovora, imate original izvoda, pa pečat, pa svašta, pa onda uradite kopiju, pa overite, pa kako već ide.

Dakle, šta bi bila kopija u elektronskoj formi? Biće malo problem za primenu kada budete radili podzakonske akte. Ako se misli na to da se dostavlja ili u elektronskoj formi ili se napravi kopija od štampane forme, pa se skenira, tek onda imamo problem, jer ništa nismo razumeli o tome šta je e-uprava. Hvala vam.

Prvo moram da odgovorim koleginici Čomić, da je meni žao što ja nemam vašu hrabrost i znanje da se suprotstavim Odboru za standardizaciju srpskog jezika pri Srpskoj akademiji nauka. Zaista, nemam i žao mi je zbog toga, pa ću ipak postupati po njihovim pravilima.
Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Branimir Rančić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Mislim da ste pogrešili i prekršili član 107. - dostojanstvo Narodne skupštine, zato što dozvoljavate upotrebu reči koje ne postoje u srpskom jeziku, tako da reč poslanica se ne prepoznaje u političkom smislu, već samo reč poslanik.

Ali, napominjem, u Novom zavetu postoje poslanica, odnosno poslanice apostola Pavla, koje su upućene Rimljanima, Korinćanima, Galaćanima, Efejžanima, Filipinanima, Kolašinima i Solunjanima.

Prema tome, narodni poslanik može da izabere gde bi želeo da se nađe u ovim poslanicama. Hvala lepo.

Kolega Rančiću, ne smatram da sam prekršio Poslovnik, niti gramatička pravila, niti imam nameru da kvarim čistotu srpskog jezika, a narodni poslanici imaju pravo da traže da ih privatno zovu kako ko hoće.
Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Zahvaljujem.

Prekršili ste član Poslovnika 27. i 107. u obraćanju direktnom koleginici, narodnoj poslanici, sa vašim ličnim emocionalnim stavovima o tome za šta ja imam ili nemam hrabrosti.

Vi možete da branite svoj stav neutemeljeno ili utemeljeno, to je vaše pravo i kao predsedavajućeg i vi kao poslanika, kao što ja branim svoj stav da znam ko sam, da znam da sam žena i da govorim jezikom u kome se slaže rod, broj i padež.

Nije potrebno hrabrosti za raditi ispravnu stvar, a da nije i u Srbiji i širom sveta pre 100 godina je bilo žena dovoljno hrabrih da kažu - ja sam žena i imam prava, ja sam polovina čovečanstva i hoću pola od svega, ne bi ovde sedela nijedna žena, ne bi sedela nijedna narodna poslanica i zajednička bi šteta bila i za Srbiju i za narodne poslanike i za narodne poslanice i za sve one koji smatraju da bolje od žene znaju kako se ona zove, šta treba da misli, kakav stav treba da ima i šta treba da radi.

Potpuno razumem vas, razumem da imate strah od toga što su žene u politici, ali to vam je što vam je. Nas će biti samo sve više, sve do jedne poslanice, predsednice, potpredsednice i slično. Hvala.

Ne razumem vašu povredu Poslovnika.
Žao mi je, ja sam samo rekao da nemam hrabrosti da se borim protiv Srpske akademije nauka i pogotovo što je po tom predmetu izvestilac Odbora za standardizaciju srpskog jezika bila žena.
Na član 28. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Zoran Krasić, Vjerica Radeta, Dubravko Bojić, zajedno Marinika Tepić, Zoran Živković, Jovan Jovanović, Aleksandra Čabraja i Sonja Pavlović, zajedno Branka Stamenković, LJupka Mihajlovska, Ana Stevanović, Vladimir Đurić, Jasmina Nikolić, i zajedno Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Član 28. govori o upisu u registar.

Zaista, i kada ne bismo bili apsolutno protiv donošenja zakona o dualnom obrazovanju, ovde bi moralo da se interveniše.

Dešava se da dva zakona budu u koliziji i dešava se da zakon bude u koliziji sa Ustavom Republike Srbije, ali mi ovde imamo koliziju dva člana, člana 27. i člana 28. Prosto neverovatno.

Vi kažete da je poslodavac dužan da Privrednoj komori Srbije dostavi ugovor o dualnom obrazovanju. Naravno, posebna je priča da je mešanje Privredne komore u ovaj posao odličan izvor korupcije, ali o tome smo govorili i još ćemo. Dakle, kažete – dužan je poslodavac da Privrednoj komori Srbije dostavi ugovor o dualnom obrazovanju, i onda u stavu 2. – kopiju tog ugovora poslodavac može dostaviti u štampanoj ili elektronskoj formi.

Pre toga, u članu 27. kažete da se ovaj registar vodi kao jedinstvena elektronska baza podataka. Kako je onda moguće dostavljati primerak ovog ugovora u štampanoj formi? To jednostavno nije u skladu sa ovim prethodnim članom kojim ste predvideli ovu jedinstvenu elektronsku bazu podataka.

Naravno, ostaće izgleda do kraja ove rasprave nejasno zašto je Privredna komora umešana u ovaj posao, ali verujte, ako ne daj Bože dođe do primene ovog zakona, iskreno se nadamo da neće, vrlo brzo, svega nekoliko meseci posle toga novine će biti pune informacija o korupciji između poslodavaca i Privredne komore. Sprečite to, povucite ovaj zakon, gospodine Šarčeviću.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ana Stevanović.