Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre dame i gospodo narodni poslanici, član 107. dostojanstvo Narodne skupštine. Smatram da je ovde govornik pre par minuta grubo prekršio Poslovnik, tačnije izneo neistine vezano za FAP iz Priboja, pa ću pokušati da vam kažem, da bi to bilo i dokazano.

Dakle, FAP je UPPR-u, idemo na redefinisanje dužničko-poverilačkih odnosa, čuvamo pravni suverenitet FAP-a i nastavljamo proizvodnju, FAP je na korak od namenske industrije.

Bio je na pragu da ga preuzme jedna finska kompanija, veoma uspešna. Finci kada su došli u Priboj, prvo što su tražili, nisu ušli u FAP, tražili su da obiđu srednju tehnički školu i sa svim đacima obavili razgovore. Nažalost, ti razgovori nisu uspeli, ali nikada nije prestalo da se radi na građenju FAP-a, na realnim osnovama.

Dakle, mi smo u Priboju dali sve i ova Vlada da se napravi, tada uspešna finska kompanija, a neko je dao sve i u tome je uspeo, da napravi uspešnu vinsku kompaniju. Tu je valjda razlika … (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem kolega Janjuševiću.
(Krsto Janjušević: Dozvolite još samo jednu rečenicu.)
Smatram da nije učinjena povreda Poslovnika, člana 107.
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković.
Izvolite.

Hvala.

Povreda Poslovnika član 103. stav 7. i 8.

Prethodni kolega se javio po Poslovniku, a ušao je u repliku. Sad, shodno stavu 8. ovog člana, predsedavajući bi trebao da poslaničkoj grupi SNS za kaznu oduzme dva minuta, koje njihova poslanička grupa ima za raspravu.

Vi to ne možete učiniti, zato što su oni potrošili sve vreme koje im je stajalo na raspolaganju. Tu i vidimo zašto se ovo dešava, zašto se neko javlja po Poslovniku, a onda priča nešto što veze sa Poslovnikom nema. S toga, predlažem i pozivam se na član 109. i pozivam vas da mu, pošto ne možete da oduzmete dva minuta, umesto toga izreknete opomenu. Jer član 109. kaže da se opomena izriče narodnom poslaniku između ostalog i ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog Poslovnika, kao što je on i učinio.

Znači, očekujem od vas predsedavajući da shodno članu 109. stav 1. poslednja alineja, izreknete opomenu i što je još važnije, da ubuduće svakog prekinete kada se javi po Poslovniku, a krene to da zloupotrebljava i ne priča po Poslovniku, nego priča o nečemu sasvim drugom. Hvala unapred.

Koleginici Stamenković, neću da izreknem opomenu kolegi Janjuševiću, zato sam isključio mikrofon kada sam video u kom pravcu to ide i za razliku od nekih drugih kolega, on nije jurio mene ovde po sali i pokušavao fizički da se obračuna sa mnom zato što mu je mikrofon isključen. Tada se dobijaju opomene.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Zahvaljujem.

Predlog našeg poslaničkog kluba je da se i član 16. briše, iz nekoliko razloga. Prvo, zašto ne stoji da škola zaključuje ugovor, barem sa dva poslodavca, ukoliko ih ima na teritoriji grada ili opštine gde se škola nalazi?

Drugo je razlog zašto treba obrisati ovaj član i to šta će raditi škole, odnosno njeni đaci tamo gde ne postoji adekvatan poslodavac kod koga bi oni mogli da pohađaju svoje zanimanje? Da li će oni ići u neki drugi grad ili u neku drugu opštinu ili ćete ekspresno dovesti kao i do sada naći nekog stranca koga ćete častiti sa desetinama hiljada evra da ekspresno napravi neku fabriku, a onda mu date i radnu snagu koja će mu raditi po ceni od 70% od minimalne zarade. Naravno na uštrb domaće privrede, na uštrb obrazovanja, da ne govorim o tome da danas što se tiče privatnih poslodavaca u Srbiji, govorim o našim domaćim preduzetnicima, imate 39600 blokiranih privrednih društava, 30% više nego prošle godine.

Zašto? Zato što ne prepoznajete njih da ih treba razvijati u Srbiji, da trebate domaću privredu razvijati sa domaćim privrednicima, nego zato što čašćavate strance, a i ovaj zakon je zapravo nešto što ste pripremili da biste i dalje izlazili u susret i bili servilni strancima. Danas blokada privrednika iznosi dve i po milijarde, domaćih u Srbiji i ovaj zakon niti će pomoći obrazovanju, niti domaćim privrednicima, već će samo ići korak dalje u stvaranju Srbije kao zemlje jeftine radne snage, što će nam biti izgleda jedina prednost, ukoliko nastojite sa ovakvom ekonomskom politikom u odnosu na zemlje iz regiona. Zahvaljujem.

Reč ima ministar Šarčević.

Evo ponovo da objasnimo ovu kategoriju 70% minimalca. Ako učenik radi dva dana u nedelji po šest sati, to je 12 sati, a radna nedelja je 40 sati. Ako primi od 25000 nadoknade kao džeparac 70%, to je 17800 ili 300, tako negde. Ne isplati se poslodavcu ova metodologija. Onda bi mnogo skuplje plaćao učenike da oni rade stvarno, nego se obučavaju za rad.

Ovo je samo dobra namera da on te momke ili devojke vidi, snimi i zadrži. Niko ne postavlja pitanje ovde da li je poslodavac neko ko ima pravo na izbor. Pa jeste.

Pomenuo je malopre poslanik Rističević kako je izgledalo nekada kada je država bila menadžer. U recimo, Rakovičkom basenu, gde sam radio dobar deo svog radnog veka je nastao i fakultet, u to vreme kojem se svako podsmevao. To je tadašnji FON, koji je bio potreba. Tad nije bilo menadžera i trebalo je da se stvori neka elitna grupa ljudi. Majstora je bilo odličnih, perfektnih inženjera i majstora. Evo, FON slavi sutra 50 godina i čast mi je što je to jedan od naših najboljih fakulteta po svim kriterijumima.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić.

Hvala.

Svaka čast FON-u. Da li znate kolika je zarada diplomiranog mastera sa FONA-a? Četrdeset hiljada.

(Aleksandra Tomić: Zavisi gde.)

U inostranoj kompaniji koja se bavi telekomunikacijama u krem sektoru 21. veka master sa FON-a u Beogradu zarada 40.000 dinara.

(Aleksandar Martinović: U kojoj kompaniji?)

Predsedavajući ja vas molim da opomenete kolege od preko puta da se suzdrže od dobacivanje ja neću izgovoriti ime kompanije.

Kolega Đuriću, ja vas molim. Vi ste se javili po amandmanu, vi ne govorite po amandmanu.