Dame i gospodo, ovde se radi o ugovornom odnosu.
Da li, gospodine ministre, radnici mogu da budu i poslodavci? Naravno da mogu. Ja ću navesti primer „Prve petoletke“, koja je imala 16.000 radnika. Kada su uzeli da je vode ovi usrećitelji, upropastili su je. Stavili taštu, ove nove nade Vuka potomka Jeremića, stave taštu za zamenika generalnog direktora. Fabrika propadne, 16.000 zaposlenih ostane bez posla. I danas oni pričaju o jeftinoj radnoj snazi, a oni su lustrirali radnike.
Posle lustracije, gle čuda, majstori se udruže, gospodine ministre, udruže se majstori, strugari, bravari, udruže se i zakupe deo pogona, njih nekoliko stotina, mislim da se radi o 700. Vi to svakako bolje znate od mene. I, za razliku od ovih novih nada Vuka potomka Jeremića, oni rade pozitivno. Da li su oni sebi poslodavci? Jesu. Da li njima treba dualno obrazovanje? Tašta im ne treba. Tašta i njen favorit i favorit Vuka potomka su pokazali svoje, jer su upropastili 16.000 radnih mesta.
Da li njima treba dualno obrazovanje? Da, trebaju im naslednici, trebaju im majstori, ne da radi njih 700, već da kada obrazuju nove, da radi 1.000, 2.000, da prenesu svoje znanje na neku novu generaciju.
Zato ovi ugovorni odnosi mogu da budu između majstora i majstora. Majstori mogu da budu i majstori i poslodavci. To se pokazalo kao efektno i efikasno, za razliku od ovih raznih usrećitelja Vuka Jeremića. Dakle, majstori su majstori i kad vode firmu. Hvala.