Dakle, još jednom, pominjanje stranke kao osnov, ali hvala lepo, odlična prilika da prokomentarišemo i ono što se čulo u dosadašnjoj raspravi, a verovatno traži po rečenicu ili bar po pitanje s naše strane.

Naravno da uopšte nije pitanje da li treba ili ne treba ovoj sali, ovoj Skupštini folklor, ruganje, uvrede, napadi na žene.

Što se nas tiče to je više nego jasna stvar. Naravno da ne treba. Samo mala napomena, nemojmo onda da te stvari ni da radimo sa druge strane, ni da ih tolerišemo, podstičemo i ohrabrujemo. Ako toga nema sa te strane, neće ga biti uopšte. To je valjda više nego jasno.

Što se tiče 1990-tih i 2000-tih, imamo mi više nego jasno sećanje na njih. Hvala na brizi. Između ostalog, i zbog toga se i staramo da to sećanje ne izbledi kod građana koji sve ovo prate, baš zbog toga što smatramo da je važno sećati se stvari na pravi načni, baš onako kako su bile i uvažavati svačiju ulogu u svemu tome. Nažalost, oni koji sede sa druge strane, što je nečija uloga u svemu tome bila ne tako časna, to nije stvar nad kojom se mi brinemo.

Ali, pitanje obaveza za poslodavca koji treba da nekoga zaposli sutra. Samo kratak komentar, pošto je to više puta pomenuto danas. Kakve obaveze za te poslodavce postoje sada? Koliko je to velika i snažna obaveza koja postoji sada, pa će biti ugrožena kada usvojimo zakon o dualnom obrazovanju? To neko da objasni, pa možda ima smisla da ponovi tu tezu iznova. Neće objasniti niko, kažem vam ponovo, kao što neće objasniti ni ono, koliko je tačno subvencija odobreno domaćim, a koliko stranim pravnim licima. Jasno je da mi nećemo taj odgovor čuti dok traje ova sednica.

Da u zemljama, na koje se ugledamo, niko ne bi platio učenika ispod minimalca. Jedno nagradno pitanje za danas, ti što to iznose kao vrhunski zaključak ove rasprave, da nam kažu koliko iznosi, na primer, minimalna cena rada u Švajcarskoj? Evo, to da nam odgovore. Mislim da će odgovor i za njih same biti više nego interesantan.

Što se tiče, i time završavam gospodine predsedavajući, uloge Privredne komore Srbije, pročitajte najzad tu strategiju o kojoj govorite tako, možda ćete baš tamo pronaći to što vas zanima.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.
Na član 17. amandman su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici zajedno Zoran Krasić, Marina Ristić i Vjerica Radeta, zajedno Marinika Tepić, Zoran Živković, Jovan Jovanović, Aleksandra Čabraja i Sonja Pavlović, zajedno Branka Stamenković, LJupka Mihajlovska, dr Ana Stevanović, Vladimir Đurić i mr Jasmina Nikolić i zajedno Marko Đurišić, Miroslav Aleksić i Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Član 17. govori o objavljivanju na zvaničnoj internet stranici, rekla bih ničega, jer kažete da škola i Privredna komora, u određenom roku, objavljuju na svojoj internet stranici osnovne informacije o planu i programu nastave i učenja i druge informacije od značaja za izvođenje učenja kroz rad. I da nismo protiv donošenja Zakona o dualnom obrazovanju, poslanici SRS bi stavili ozbiljnu primedbu na ovaj 17. član, jer zaista ovo što ste predvideli da treba da se objavljuje na zvaničnoj internet stranici nikome neće dati nikakvu ozbiljnu informaciju.

Mi ovde imamo problem sa ugovorima koje zaključuju škole uz pomoć Privredne komore, škole i poslodavci, i imamo problem realnog života. O tome smo vam, ministre, govorili. Kada su u pitanju direktori, naravno ne svi, ali nažalost popriličan broj direktora koji su postali menadžeri, ozbiljno ulaze u koje-kakve dilove kada je u pitanju organizovanje ekskurzija i kupovina udžbenika. Vi to sigurno znate. Verovatno znate i mnogo više imena nego što ih znamo mi, mada dosta znamo. Ali, kada bi se desilo to dualno obrazovanje, opet izbor tog poslodavca je pao na direktora i opet će tu biti dilovi. To nije dobro. Možda ne zvuči baš lepo da govorimo na ovaj način o direktorima škola, ali govorimo o realnom životu.

Žao mi je onih direktora koji svoj posao rade pošteno, što se sad ne zna koji su to a koji nisu, ali mi moramo da uvedemo red u sve obrazovne ustanove i moramo da krenemo ili od sužavanja ingerencija direktora menadžera ili od ozbiljnijih kazni, pre svega novčanih kazni kojima treba da budu podvrgnuti. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima predlagač amandmana, narodni poslanik Branka Stamenković. Izvolite.

Hvala.

Odgovorna država organizovaće proces obrazovanja, od predškolskog preko osnovno školskog, pa sve do srednjoškolskog, tako što će sama preuzeti odgovornost za organizaciju nastave, a neće svoju odgovornost prebacivati na privatni sektor, predajući maloletnike poslodavcima da od njih prave jeftinu radnu snagu, kao što je to slučaj sa ovim Predlogom zakona o dualnom obrazovanju, za koji se mi uporno i dosledno zalažemo da se povuče iz procedure i da se reforma srednjoškolskog obrazovanja napravi na drugi način, ali tek nakon što reforma krene od temelja, od predškolskog, koje mora da bude dostupno svima, preko osnovno školskog, gde moramo prestati kao država da prebacujemo odgovornost za obrazovanje dece sa države na roditelje, kao i troškove kobojagi besplatnog obrazovanja sa države na roditelje, već obezbediti svoj deci obrazovanje u potpunosti pokriveno iz budžeta Republike Srbije, počev od udžbenika.

Poslanička grupa „Dosta je bilo“ izračunala je da je potrebno na godišnjem nivou odvojiti samo 0,15% iz budžeta Republike Srbije da bi sva deca u osnovnim školama u zemlji Srbiji dobila besplatne udžbenike. Time bismo rasteretili roditelje tog stravičnog finansijskog udara u septembru. U tom smislu, pozivamo predlagača zakona da krene u temeljne reforme, prve koje su nam neophodne. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima predlagač amandmana, narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Član 17. je nastavak ove priče o ugovoru koji navodno garantuje nešto. Ovde piše: „Škole i Privredna komora, najkasnije u roku od 15 dana od dana zaključivanja ugovora o dualnom obrazovanju, objavljuju na svojoj zvaničnoj internet stranici…“ Ko, na kojoj stranici? Piše – škole i Privredna

komora na svojoj stranici. Imaju zajedničku stranicu? Ili je na svojim stranicama? „Objavljuju informacije o planu i programu nastave i učenja i druge informacije od značaja za izvođenje učenja kroz rad.“ Ali, ne objavljuje se ugovor, ili se to bar ne vidi iz ovog člana kao obaveza. Znači, prvo da vidimo koliko tu ima internet stranica, jedna, dve, tri ili jedna zajednička? Drugo, zašto se ne objavljuje ugovor? Pa, zato što je loš i zato se ne objavljuje.

Voleo bih, pošto slušamo ceo dan o uspesima ove velike industrijalizacije Srbije pod Aleksandrom Vučićem i aktuelnom vladajućom garniturom, da nam se dostavi, to nije pitanje za ministra prosvete, ali recimo za ministra za rad, kolike su prosečne plate u tim čudima od firmi koje su osnovane u poslednjih tri, četiri, pet godina. Bilo bi jako interesantno da vidimo šta čeka ovu decu koja treba da idu u dualno obrazovanje. Voleo bih da to preskoči 22.000, 23.000 dinara, ali teško da će moći da prosečna plata bude veća, jer je takva realnost.

Povucite zakon, jer se već po Srbiji priča o tome da su roditelji počeli da prete deci i kada nešto ne rade dobro, kažu im – poslaću te na dualno obrazovanje ako ne budeš dobar. Prema tome, ja vas molim da sprečite nasilje nad decom i na taj način.

Pitanje je - da li je moguće da neko završi neko obrazovanje za visoko specijalizovan posao, a da posle promeni mesto stanovanja i ode u mesto gde nema fabrike za koju se on školovao? To je pitanje slobode kretanja.

Zahvaljujem, gospodine Živković.
Pravo na repliku, pominjanje predsednika SNS, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Dobro, pošto smo izgleda došli u period kad se postavljaju pitanja, je li tako, tako sam ja ovo razumeo?

Naravno da su potpune besmislice da se nešto radi ispod minimalnih cena ili na nivou minimalnih cena. Postoji definisano koliko nešto mora da iznosi, a to nešto koliko mora najmanje je iznad tih minimalnih cena. To zna svako ko se uopšte potrudio da se malo zainteresuje za problematiku.

Prosečna plata u tim firmama koje vas toliko zanimaju takođe je poznata i objavljuje se baš tamo u tim nedeljnicima koji sve najgore i najcrnje pišu i o Aleksandru Vučiću i o SNS, pa im valjda iz tih razloga verujete. Oni kažu da je ta prosečna plata tolika da se poravna na godišnjem nivou na tih 12 do 14 meseci o kojima mi pričamo ovde onima koji žele da čuju i da razumeju, sa onim što u proseku ulaže država. Više nego jasno, čista priča.

Ali, s druge strane, pošto smo u tim pitanjima, evo, mene npr. zanima koliko je prethodni govornik ljudi zaposlio u svom vinogradu, ili vinskom podrumu, ili šta je već imao? Koliko je prosečne plate on tamo dao ljudima? Da li su bile na nivou minimalca i ili su bile bolje? Koliko su bile bolje? Koliko su puta bile veće od prosečne plate u njegovo vreme? Koliko je investitora doveo? Koliko je investitora pomogao domaćih, a koliko stranih, i koliko je to ukupno radnih mesta? Kolike su plate na svim tim radnim mestima? Koliko su puta bile veće od prosečne plate u Srbiji u njegovo vreme? Kada sve zajedno sumira i podvuče, kako bi ocenio sopstveno učešće u devastaciji države sa stotinama hiljada izgubljenih radnih mesta? Koliko stotina hiljada manje bismo mi izgubili da on nije bio toliko uspešan u tim svojim programima? Eto, to bih ja voleo da čujem sada. Hvala.

Sada je gospodin Orlić postavio vama pitanje, imate osnova za repliku. Izvolite, dva minuta.