Načelno ste čuli šta mislim, Nova stranka i Klub samostalnih poslanika o ovom zakonu. Ova rasprava o amandmanima je samo prilika da se iznesu novi dokazi o besmislenosti ovog zakona.

U članu 16. stav 2. kaže – prilikom izbora poslodavca, škola je u obavezi da se rukovodi najboljim interesom učenika. To zvuči jako lepo i ne znači ništa. Šta znači najbolji interes učenika, svih učenika zajedno, pojedinačnih učenika ili jednog jedinog učenika?

Recimo, uzmimo jedan primer iz života Srbije u poslednjih pet godina. Imali smo dve velike laži, pardon obećanja, neki kažu da su to laži, da ćemo napraviti, da će ova vlast napraviti fabriku čipova u Pančevu, investitor je Mubadla i druga da će se FAP iz Priboja pretvoriti u deo velikog koncerna SISU iz Finske. Sad zamislite jednog momka koji hoće da upiše srednju školu po dualnom obrazovanju i u dilemi je da li da ide za neko zanimanje koje je vezano za računare, odnosno za čipove, ili za neko koje je vezano za proizvodnju kamiona. Šta ćemo sa njim ako se desi, kao što se desilo, da nema ništa ni od jednog, ni od drugog posla, a da su te fabrike potpisale tzv. ugovore sa Privrednom komorom? Šta se dešava, ministre, sa tim momkom? On je postao specijalista za jednu oblast, na nivou srednje škole, recimo nešto vezano za čipove i od te fabrike nema ništa. Šta on da radi sutra? Šta da radi posle pet godina? Da li mora ponovo da ide u neku novu školu dualnog obrazovanja ili na neki kurs ili da beži iz zemlje?

To je potpuno besmislena stvar. Znači, niko vam ne garantuje održivost posla za koji se to dete školuje, a to je rizik za celu generaciju. Znači, reforma srednjeg obrazovanja je potpuno neophodna, treba da bude obavezno, treba da bude usmereno tako da se stiču znanja neophodna za početak rada na jednom poslu, a naravno da specijalizacija svuda u svetu …

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Tomislav LJubenović.

Hvala.

Poslanička grupa SRS je podnela amandman na član 16. Predloga zakona o dualnom obrazovanju. Mi smo ovim amandmanom predložili da se član 16, kao i svi ostali članovi predloga zakona, brišu. To predstavlja naš stav o tom zakonu i uopšte o onome što je definisano u članu 16, a odnosi se na zaključivanje ugovora o dualnom obrazovanju tj. zaključivanje ugovora između škole koja bi sprovodila ovakvu vrstu obrazovanja i potencijalnog poslodavca kod koga bi se obavljao rad.

Naš generalni stav prema čitavom ovom zakonu je da nema uslova, da nemamo privredni ambijent, da nema kapaciteta u privredi, jer je svima dobro poznato da su pogoni u novootvorenim firmama tzv. inostranih investitora ovde u Srbiji na određeno vreme, a dok traju subvencije koje je država Srbija dala. Uslovi za rad kod takvih poslodavaca nisu nešto čime bi se iko mogao pohvaliti. Radnici su uglavnom zaposleni na određeno vreme sa zaradama minimalne cene rada ili ispod. Sam koncept zakona nije dobar i ne predstavlja način za smanjenje broja nezaposlenih. Zato smo predložili da se svi članovi ovog predloga zakona izbrišu i da se odustane od njegovog usvajanja. Zato treba brisati i ovaj član 16. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Krsto Janjušević, povreda Poslovnika. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre dame i gospodo narodni poslanici, član 107. dostojanstvo Narodne skupštine. Smatram da je ovde govornik pre par minuta grubo prekršio Poslovnik, tačnije izneo neistine vezano za FAP iz Priboja, pa ću pokušati da vam kažem, da bi to bilo i dokazano.

Dakle, FAP je UPPR-u, idemo na redefinisanje dužničko-poverilačkih odnosa, čuvamo pravni suverenitet FAP-a i nastavljamo proizvodnju, FAP je na korak od namenske industrije.

Bio je na pragu da ga preuzme jedna finska kompanija, veoma uspešna. Finci kada su došli u Priboj, prvo što su tražili, nisu ušli u FAP, tražili su da obiđu srednju tehnički školu i sa svim đacima obavili razgovore. Nažalost, ti razgovori nisu uspeli, ali nikada nije prestalo da se radi na građenju FAP-a, na realnim osnovama.

Dakle, mi smo u Priboju dali sve i ova Vlada da se napravi, tada uspešna finska kompanija, a neko je dao sve i u tome je uspeo, da napravi uspešnu vinsku kompaniju. Tu je valjda razlika … (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem kolega Janjuševiću.
(Krsto Janjušević: Dozvolite još samo jednu rečenicu.)
Smatram da nije učinjena povreda Poslovnika, člana 107.
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković.
Izvolite.

Hvala.

Povreda Poslovnika član 103. stav 7. i 8.

Prethodni kolega se javio po Poslovniku, a ušao je u repliku. Sad, shodno stavu 8. ovog člana, predsedavajući bi trebao da poslaničkoj grupi SNS za kaznu oduzme dva minuta, koje njihova poslanička grupa ima za raspravu.

Vi to ne možete učiniti, zato što su oni potrošili sve vreme koje im je stajalo na raspolaganju. Tu i vidimo zašto se ovo dešava, zašto se neko javlja po Poslovniku, a onda priča nešto što veze sa Poslovnikom nema. S toga, predlažem i pozivam se na član 109. i pozivam vas da mu, pošto ne možete da oduzmete dva minuta, umesto toga izreknete opomenu. Jer član 109. kaže da se opomena izriče narodnom poslaniku između ostalog i ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog Poslovnika, kao što je on i učinio.

Znači, očekujem od vas predsedavajući da shodno članu 109. stav 1. poslednja alineja, izreknete opomenu i što je još važnije, da ubuduće svakog prekinete kada se javi po Poslovniku, a krene to da zloupotrebljava i ne priča po Poslovniku, nego priča o nečemu sasvim drugom. Hvala unapred.

Koleginici Stamenković, neću da izreknem opomenu kolegi Janjuševiću, zato sam isključio mikrofon kada sam video u kom pravcu to ide i za razliku od nekih drugih kolega, on nije jurio mene ovde po sali i pokušavao fizički da se obračuna sa mnom zato što mu je mikrofon isključen. Tada se dobijaju opomene.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Zahvaljujem.

Predlog našeg poslaničkog kluba je da se i član 16. briše, iz nekoliko razloga. Prvo, zašto ne stoji da škola zaključuje ugovor, barem sa dva poslodavca, ukoliko ih ima na teritoriji grada ili opštine gde se škola nalazi?

Drugo je razlog zašto treba obrisati ovaj član i to šta će raditi škole, odnosno njeni đaci tamo gde ne postoji adekvatan poslodavac kod koga bi oni mogli da pohađaju svoje zanimanje? Da li će oni ići u neki drugi grad ili u neku drugu opštinu ili ćete ekspresno dovesti kao i do sada naći nekog stranca koga ćete častiti sa desetinama hiljada evra da ekspresno napravi neku fabriku, a onda mu date i radnu snagu koja će mu raditi po ceni od 70% od minimalne zarade. Naravno na uštrb domaće privrede, na uštrb obrazovanja, da ne govorim o tome da danas što se tiče privatnih poslodavaca u Srbiji, govorim o našim domaćim preduzetnicima, imate 39600 blokiranih privrednih društava, 30% više nego prošle godine.

Zašto? Zato što ne prepoznajete njih da ih treba razvijati u Srbiji, da trebate domaću privredu razvijati sa domaćim privrednicima, nego zato što čašćavate strance, a i ovaj zakon je zapravo nešto što ste pripremili da biste i dalje izlazili u susret i bili servilni strancima. Danas blokada privrednika iznosi dve i po milijarde, domaćih u Srbiji i ovaj zakon niti će pomoći obrazovanju, niti domaćim privrednicima, već će samo ići korak dalje u stvaranju Srbije kao zemlje jeftine radne snage, što će nam biti izgleda jedina prednost, ukoliko nastojite sa ovakvom ekonomskom politikom u odnosu na zemlje iz regiona. Zahvaljujem.

Reč ima ministar Šarčević.