Reč ima ministar Šarčević.

Slažem se gospodinom Krasićem, ali ovde je napravljena jedna izmena. Ovaj deo koji se odnosi na kućne varijante se prebacuje u poseban pravilnik. Nije mu mesto ovde.

Ovde se formiraju grupe, znači na bolničkim uslovima koji idu direktno iz budžeta. Tako da su sada tu neke razlike jako važne. Složio bih se sa vama da izbori direktora predškolskih ustanova su sada u domenu ministra prosvete, tako da će se tu neke stvari menjati.

Zahvaljujem.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Branka Stamenković, LJupka Mihajlovska, Ana Stevanović, Vladimir Đurić i Jasmina Nikolić.
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković.

Hvala.

U raspravi u načelu ministar i ja kao predstavnik poslaničke grupe DJB čini mi se da smo se složili da je predškolsko obrazovanje i vaspitanje veoma važno. Složili smo se da mu treba reforma. Čuli smo da dolazi neki kredit koji će potpomoći i proširenje mreže ustanova. To nije sporno.

Ono što je po meni sporno jeste što nismo dobili potpuno nov predlog celokupnog zakona, nego samo izmene i dopune pojedinačnih odredbi koje se kao usklađuju sa onim krovnim zakonom koji smo pre mesec dana ovde u Skupštini donosili. Mislim da je ovo bila prilika da jasno napišemo kojim pravcem nameravamo da idemo. Po komentarima na društveni mrežama, vidim da ljudima uopšte nije jasno zašto je bitno da obuhvat dece od treće godine pa nadalje bude mnogo veći u vrtićima, nego što je to danas. Oni misle da će to značiti da deca polaze u školu. Moramo jedan deo edukacije da objasnimo da to nije škola, nego da oni moraju da budu izloženi u to doba, kada se razvijaju više kongitivne funkcije i moždane sinapse što boljoj stimulaciji, što stimulativnijem okruženju, što vrtić svakako pruža. Naročito za učenje stranog jezika, bitno je da budu tome izložena upravo u ovom periodu.

To ne znači da treba da uče nepravilne glagole, ali znači da treba da budu izložena melodiji jezika, da hvataju akcenat, da pevaju na engleskom ili na nekom drugom stranom jeziku, na ruskom, nije bitno. Znači, moramo da poradimo i na edukaciji zašto to nije servis za čuvanje dece, nego je to bitno i za jednake startne pozicije u trenutku kada se kreće u osnovnu školu. Hvala.

Reč ima ministar Šarčević.

Samo da se priključim onome što ste rekli. Jednostavno, mi smo u prvom danu govorili o još tri dokumenta, dva iz nuklearne bezbednosti, jedan vezan za kredit Svetske banke koji kada se pretvori u evre iznosi 47 miliona evra. Tu imamo tri komponente. Znači gradnja, adaptacija, drugi deo je edukacija, programi popularizacije cele priče i jedan deo manji je za servis ljudi koji će raditi. Ovih dana je ta priča završena i kreće punom parom u javnost.

Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 12. u članu 23. reč „staratelja“ zamenjuje se rečima „drugog zakonskog zastupnika“. Amandmanom sam potvrdio to i radi se o članu 23. st. 1. i 2. – jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju i obaveštava predškolsku ustanovu, odnosno školu koja ostvaruje pripremni predškolski program i roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika deteta, to se dodaje, umesto staratelja, a deci koja su stasala za pohađanje pripremnog predškolskog programa, najkasnije do 1. aprila tekuće godine za narednu godinu.

Dakle, radi se o drugom zakonskom zastupniku. Reč „staratelj“ se briše i uvodi novi pojam koji glasi „drugi zakonski zastupnik“ što je širi pravni pojam. Već smo u prethodnim slučajevim objašnjavali zašto je to bolje nego staratelj. Zato što je onaj uži oblik i postoje potrebe da deca imaju zakonskog zastupnika koji će štititi njihove interese u obrazovanju, u ovom slučaju u predškolskom obrazovanju.

Drugi stav – predškolska ustanova, odnosno škola koja ostvaruje pripremni predškolski program dužna je da obavesti roditelja, odnosno, dodaju se reči „drugog zakonskog zastupnika deteta“ i jedinicu lokalne samouprave o deci koja se nisu upisala, koja ne pohađaju redovno ili su prestala da pohađaju pripremni predškolski program, najkasnije 15 dana od dana proteka roka za upis, odnosno od dana prestanka redovnog pohađanja pripremnog predškolskog programa.

Mislim da ovo što je Vlada napisala je bilo vredno i trebalo ga je podržati, što smo mi našim amandmanom i uradili, želeći da imamo pregled svega što smo predložili da lakše pratimo raspravu. Mislim da nije u redu da samo sedimo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.
Na član 13. amandman su podneli zajedno narodni poslanici Branka Stamenković, LJupka Mihajlovska, Ana Stevanović, Vladimir Đurić i Jasmina Nikolić.
Reč ima Branka Stamenković.

Jedan od velikih problema našeg predškolskog sistema obrazovanja i vaspitanja jeste činjenica da nemamo dovoljno razvijenu mrežu predškolskih ustanova. Naravno ne može preko noći da se izgradi sve što nam je potrebno, pa se rešenje tražilo jednim delom u uvođenju privatnog sektora i privatnih vrtića u mrežu svih vrtića. Naravno, kada gori pod nogama i kada nemamo dovoljno novca da sami zidamo sve vrtiće, jeste jedno od mogućih rešenja. Samo jednu zamerku imamo tim povodom, to je da dobar broj tih privatnih vrtića se nalazi po nekakvim stanovima, u nekim vrlo čudnim uslovima.

Smatramo da se moraju propisati mnogo striktniji uslovi za privatne vrtiće, makar kada je reč o onim vrtićima koje ćemo primiti u tu mrežu koja će biti plaćena iz budžeta, da bi standard bio podjednak između državnih i javnih vrtića.

U tom smislu, pitanje za predlagača zakona – da li je prepoznato to kao problem i da li radimo nešto, da li imamo neki plan?