Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član 32. ovoga zakona odnosi se na način sprovođenja i polaganja završnog, odnosno maturskog ispita. Ovim članom, između ostalog, je predviđeno da predstavnik poslodavca obavezno treba da prisustvuje završnom, odnosno maturskom ispitu. To nije sporno i svi akteri koji učestvuju u obrazovnom procesu i treba da budu prisutni kada se polaže završni, odnosno maturski ispit, ali je, po meni, ovde sporno nešto drugo, što predstavnici poslodavaca to treba da čine bez naknade, kako ovde stoji u zakonu.
Obzirom da se maturski, odnosno završni ispiti po pravilu održavaju u školi, a da su predstavnici poslodavaca u smislu ovoga zakona predstavnici privrednih komora, a znamo da se privredne komore nalaze, po pravilu, u sedištima u regionalnim centrima, znači u sedištima okruga, a škole, odnosno stručne škole u smislu ovog zakona se nalaze po celoj teritoriji Srbije, u svim opštinskim mestima, vrlo je mala verovatnoća da će predstavnik poslodavca iz ovog zakona, kako to zakon predviđa, prisustvovati polaganju završnog ili maturskog ispita, pogotovo što za to i nema svoju naknadu.
Znamo mi koji je posao Privredne komore. Ti ljudi imaju i mnogo važnije obaveze od one da idu da prisustvuju polaganju završnog, odnosno maturskog ispita nekog učenika tamo iz nekog tamo sela, nekog mesta koje može biti udaljeno i po 80 ili možda čak i 100 kilometara od sedišta gde se nalazi Privredna komora. Da je to zaista tako govori primer i srednjih stručnih škola, gde u radu sa vanrednim kandidatima, takođe se javljaju slični problemi, pošto nastavnici rade u više škola i ne mogu odgovoriti ovom zadatku. Hvala.