Privedite kraju, kolega Periću.

Znate, poslodavci ne isplaćuju svoje obaveze prema zaposlenima, a kamo li da to sutra čine prema učenicima.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Ovaj deo zakona i član 35. bavi se nadzorom, kako su moje kolege već rekle, i ministar jeste odgovorio na pitanje vezano za prethodni član, šta se dešava ukoliko učenik ne može da ostvari svoje pravo na naknadu za učenje uz rad. Kaže ministar – žaliće se školi, a škola će onda pokrenuti neki postupak. Ali, postavlja se pitanje kako će učenik da ostvari to pravo? Da li će on morati da ide na sud i šta će se na sudu dešavati kada sudija pita – dobro, šta je taj tamo učenik radio, da li ima neki ugovor, kakav ugovor, šta se tu dešava? Iz kojih sredstava će njemu i posle koliko vremena to pravo na naknadu biti isplaćeno?

Ovaj zakon, ponavljamo, ostavlja prostor za zloupotrebe, nažalost, i nije bez razloga kada mi govorimo o nekim crnim scenarijima i šta će se desiti u tom slučaju. Zakoni i treba da predvide te neke loše okolnosti i rešenja za njih, jer kada stvari idu dobro, onda i nema problema, stvari se rešavaju. Međutim, činjenica je da život u Srbiji nije takav, da poslodavci često ne mogu ili neće da isplate i ispune svoje obaveze prema zaposlenima, na koje ih obavezuje i Zakon o radu i drugi zakoni. Sada u tu mutnu vodu ovim zakonom treba da ubacimo i učenike, mladu decu od 15, 16, 17 godina. Umesto da ih obrazujemo, da im otvaramo vidike, da ih osposobljavamo da budu slobodni ljudi i građani, mi ćemo ih ubaciti u ovu mutnu vodi i naterati da u njoj plivaju.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić.

Hvala.

Kako će biti vršen nadzor nad poslodavcem i nad stepenom u kome je on ispunio svoje obaveze? Ako ne bude ispunjavao obaveze prema učeniku, učenik će se žaliti školi, škola će raskinuti ugovor sa poslodavcem i pokušaće da pronađe alternativnog poslodavca, kojeg u toj vrsti delatnosti verovatno nema do Horgoša. Apelujem da u referentnoj listi poslodavaca uvedete kriterijum njegove zamenjivosti, ako je moguće.

Dakle, Ministarstvo treba da vrši nadzor radi kontrole i razvoje i što većeg dometa koncepta dualnog obrazovanja. Mi mislimo da je u ovom trenutku domet izuzetno mali, iz nekoliko razloga. U pitanju su trenutno nisko kvalifikovani poslovi, dakle, takvi su obrazovni profili, niske zarade i malo dece će u ovo biti uključeno, pa će samim tim i kad ta deca izađu njihove zarade biti male i stvoriće malu dodatnu vrednost i biće mali doprinos rasta BDP. Zato nemački uslovi ne važe kod nas, jer u Nemačkoj u konceptu dualnog obrazovanja ne učestvuju samo takvi poslovi, nego učestvuju i banke i osiguranja i javna uprava, kao i zdravstvo, a plate rastu od prvog do četvrtog razreda deci. Znamo na kakve plate u nemačkom sistemu bankarstva, osiguranja i u nemačkoj javnoj upravi kasnije ta deca iz dualnog obrazovanja dolaze.

Rečeno je u obrazloženju zakona da se interesi poslodavaca uvažavaju. Međutim, u samom tom obrazloženju navodi se da su, recimo, po studiji na koju se predlagač referira, poslodavci najveću želju iskazali da im se deca na praksi šalju u administrativnim poslovima i u poslovima IT podrške. Nismo za ova tri dana čuli da će u sistem dualnog obrazovanja odmah biti uključeni i takvi profili. Uglavnom su bili profili iz proizvodnog mašinstva, odnosno iz industrije. Očito je da se ovde štiti interes dela poslodavaca, onog dela poslodavaca koji su se prijavili, koji su verovatno uključeni i u sistem subvencionisanja i bliski su sa političkim vlastima. Tako da, mislimo da će interesi građana biti jako malo zadovoljeni. Ministre, mogli smo uraditi mnogo više za građane.

Ponoviću samo još jednu rečenicu, odnosno ponoviću pitanje na koje uporno ne dobijamo odgovor – zašto nismo budžetirali 25 miliona evra građanima za besplatne udžbenike? Mi ponavljamo to pitanje svakodnevno.

Zahvaljujem, kolega.
Reč ima ministar, gospodin Šarčević.

Samo nekoliko odgovora.

Nisam radio neposredno u dualnom, jer se u moje vreme to nije tako zvalo. Jesam radio u raznim srednjim stručnim školama, brodarskoj, mašinskoj, ekonomskoj, železničkoj, ali sam bio i u „Šuvarevoj fazi“, kada smo u školi delili i na one trogodišnje i četvorogodišnje, tako da smo na nastavničkom veću i te kako imali dodira. Bio sam svojevremeno i predsednik Aktiva direktora škole Rakovica i Beograda, tako da sam imao indirektne dodire s tim.

Ovo kada ste pomenuli Poljoprivrednu školu u Valjevu, teško mi je da kažem, ali skoro da je tako, da je ona možda za nijansu bolja od mnogih dobrih i kvalitetnih poljoprivrednih škola u Srbiji i da je taj direktor dobitnik i Svetosavske nagrade. Ali, upravo radimo na tome da, dok ne dođe kompanija koja će se baviti dalje nadgradnjom na toj poljoprivrednoj osnovi, kažemo – izvolite, imamo u Valjevu, imao u Futogu, imamo u Požarevcu, imamo u Šapcu izuzetne poljoprivredne škole i kadar. Jer, nije sva privreda još došla do tog momenta da privuče i domaće ulagače, ali to je isto osnov kada neko želi da otvara kompaniju.

Kada smo govorili pre nekoliko dana za nove profile kada su u pitanju dualni modeli, imamo tehničara za obradu i oblikovanje internet sadržaja. To je u okviru dualnog profila, a inače kroz srednje stručne škole, naročito elektrotehničke, imamo modele za nadarene za informatiku i imamo izuzetnu kampanju i pilot je prošao i iduće godine očekujemo u preko 30 gradova kroz gimnazije talentovane za informatiku. Tako da ih ima na sva tri modela. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 35. amandman, sa ispravkom, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Marko Atlagić i Marijan Rističević.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.

Poštovani potpredsedniče, u ovom članu se radi o nadzoru nad sprovođenjem ovog zakona o dualnom obrazovanju i potpuno je normalno da to radi ministarstvo. Ono što je bitno reći, to je da je ovaj zakon o dualnom obrazovanju najbolji metod učenja koji poznaje pedagogija i koji afirmiše princip očiglednosti.

Ovaj zakon je inicirao naš predsednik Aleksandar Vučić u svom ekspozeu 2014. godine. Poštovani narodni poslanici, zato i nije čudno što je ovaj ekspoze upravo na području vaspitanja i obrazovanja citiran u jednom od najprestižnijih međunarodnih časopisa koji se nalaze na SCImago listi. Jedan narodni poslanik spomenuo je Tuđmana, mislim da se radi o poslaniku bivšem premijeru koji je danas došao u crvenoj pidžami u ovaj visoki dom. Nema razlike nikakve između njega i Tuđmana, i jedan i drugi radili su protiv interesa srpskog naroda, i jedan i drugi pljačkali su srpski narod.