Hvala.
Stavljam predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Goran Ćirić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.

Na početku sam rekao, dakle, cilj i predlaganje ovih zakona je pre svega, pravednija socijalna raspodela u Srbiji i pravdenija regionalna raspodela.

Ovde smo bili svedoci i sigurno imamo izveštaj i Fiskalnog saveta koji govori o stanju finansija u lokalnim samoupravama, tamo gde se odvija realan i konkretan život. Kada govorimo o stanju, pre svega najvećih gradova Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, čuli smo od ljudi iz Fiskalnog saveta da su neki od tih gradova u neodrživom finansijskom stanju, da su neki pred bankrotom i da velikim delom mogu da ugroze ukupnu stabilnost finansija čitave Republike Srbije.

Čuli smo i od mnogih poslanika koji su danas obrazlagali svoje predloge da je za donošenje zakona u proteklih pet godina, da nam je donošenje tih zakona donelo oko osam do devet milijardi manje prihoda u lokalnim samoupravama, u odnosu na ono što su imali 2012. godine.

Naš je cilj da učinimo pravednijom tu raspodelu. Kada pogledate ovu mapu zarada koje u stvari oslikavaju status pojedinih delova Srbije, pojedinih oblasti, vidite da samo četiri oblasti u Srbiji imaju prosečnu platu iznad prosečne plate u čitavoj Republici Srbiji. Ovim tamnoplavim su obeleženi beogradska oblast, Južnobanatska, Južnobačka oblast i Borska oblast. Svi ostali od Zapadnobačke oblasti, Sremske, Pirotske, Pčinjske, Jablaničke, Topličke, Raške, su ispod proseka u primanjima u Republici Srbiji. To govori o toj neravnomernoj raspodeli u Republici Srbiji.

Na koji način možemo makar delom da ispravimo tu grešku? Ovaj predlog zakona, u stvari govori o tome na koji način može da se doprinos svih građana kroz učešće u finansiranju javnih službi, javnih preduzeća na nivou Republike Srbije podeli u proporcionalnom odnosu, u odnosu na broj stanovnika, za pojedine gradove. Mi smo predložili da se porez od zarada ne vezuje samo za teritoriju u kojima građani žive, jer su tu prednosti najveći urbani centri, nego da se taj prihod iz zarada, iz vojske, policije, zdravstva, elektrodistribucije i velikih javnih sistema deli u proporcionalnom odnosu za sve lokalne samouprave u odnosu na to koliki broj građana imaju. Time bismo, jer smo izračunali, doprineli sa oko 300 miliona evra na godišnjem nivou, u podeli bi to značilo 43 evra po stanovniku, a to znači za grad ili opštinu od 10 hiljada stanovnika 430 hiljada evra, što bi pomoglo izgradnji školskih fiskulturnih sala, obdaništa, popravljanju zdravstvenih centara i onih koji su najbitniji za lokalnu samoupravu.

Stavljam na glasanje vaš predlog.
Zaključujem glasanje: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Nije prihvaćen predlog.
Poslanik Goran Ćirić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama Zakona o Narodnoj banci Srbije. Izvolite.

Ovo je jedan od najjednostavnijih predloga zakona i voleo bih da o tome zaista razgovaramo u Skupštini. Toliko je logično da ne mogu da verujem da ne možemo da prihvatimo tu zajedničku odgovornost da smo glasali za takav zakon i da nismo prihvatili amandman koji smo predložili u trenutku kada se usvajao Zakon o NBS.

Ovaj predlog podrazumeva da se iz tog zakona obriše član 86b, a evo i pročitaću vam ga – guverner, viceguverneri, direktor Uprave za nadzor i drugi zaposleni u NBS ne odgovaraju za štetu koja nastane u obavljanju poslova NBS osim ako se dokaže da nisu postupali u dobroj meri.

Dakle, to su jedini ljudi u Srbiji koji su izuzeti od odgovornosti, od ove vrste odgovornosti za vođenje bilo kog sistema u Srbiji. Ovo je jedan od najvažnijih sistema koji kontroliše rad poslovnih banaka, koji kontroliše rad osiguranja i zamislite da smo ih mi abolirali od bilo kakve odgovornosti jer dokazati da je neko napravio eventualnu štetu za poslovanje ovog sistema, a time i za čitavu državu treba dokazati da je to radio u lošoj veri. Na koji način bilo koji sud može da dokazuje dobru ili lošu veru.

Jednostavno je, treba usvojiti ovaj zakon jer ja mogu da govorim upravo o posledicama ovakvog donošenja zakona i onoga što smo mi ovde u Skupštini podržali. Evo, svedoci smo da se ovih dana piše o BIA koja je prisutan u Komercijalnoj banci. To je jedna od dve banke u kojoj Republika Srbija ima svoj kapital, dakle, pored banke Poštanska štedionica i Komercijalna banka. Siguran sam da svako od nas želi da štiti interes i vrednost kapitala Republike Srbije u tim bankama.

Šta onda znači istraživanje BIA koje je posle nekoliko godina ispitivanja, evo nagoveštava da je tu bilo velikih problema, da je bilo pronevera. To treba naravno dokazati, ali ja samo govorim o onome što vidim u tim izveštajima medijskim. Kakva je odgovornost Narodne banke nad nadzorom za poslovanje tih banaka koje imaju i državni kapital u svojoj strukturi kapitala. Dakle, naša je odgovornost da štitimo vrednost kapitala Republike Srbije, a nećemo ga štititi ako imamo oslobođene ljude od bilo kakve odgovornosti u jednom tako važnom sistemu. To nije naravno jedini primer. Slušali smo i o slučaju Takovo osiguranje. Mislim da je puno takvih primera.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – predlog za razrešenje Maje Gojković sa funkcije predsednika Narodne skupštine.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.

Ovaj predlog za razrešenje Maje Gojković sa funkcije predsednika Narodne skupštine smo podneli 13. aprila 2017. godine, potpisalo ga je 33 poslanika opozicije i iz odgovornosti prema njima ja ću kao njihov predstavnik pročitati deo ovog obrazloženja.

Suspenzijom rada Narodne skupštine za vreme predsedničke kampanje Maja Gojković je grubo narušila dostojanstvo, umanjila značaj Narodne skupštine i grubo prekršila Ustav Republike Srbije. Narodna skupština je najviše predstavničko telo i nosilaca ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji.

Predsednica Narodne skupštine je prekršila čl. 2, 3. i 4, kojima se, između ostalog, propisuje da suverenost potiče od građana, koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika, kao i da nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana i da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima i da se odnos tri grane vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli.

Dakle, Maja Gojković je dozvolila izvršnoj vlasti, u tom trenutku predsedniku Vlade Republike Srbije Aleksandru Vučiću, da diktira dinamiku rada preko sredstava javnog informisanja, zakazuje i otkazuje sednice, određuje pauze u njenom radu i time je podredila Narodnu skupštinu volji jednog čoveka.

Takođe, ono što je izuzetno važno, predsednica Narodne skupštine je povredila i član 104. i 106. Ustava, član 19. Zakona o Narodnoj skupštini, kao i član 27. Poslovnika Narodne skupštine, kojima se definiše nadležnost predsednika Narodne skupštine, čime je dovela do blokade rada Narodne skupštine za vreme i posle izborne kampanje za izbor predsednika republike. Ocenom da Skupština za vreme kampanje neće raditi zarad stabilnosti, Maja Gojković je potvrdila da Skupštinu smatra izvorom nestabilnosti. Dakle, ja ne mogu da se složim da je Skupština Republike Srbije, predstavnika građana u ovom domu, nešto što je izvor nestabilnosti.

Iz dana u dan, iz zasedanja u zasedanje, pa i danas, mi se uveravamo upravo u različit odnos i pristup, pre svega poslanicima opozicije, u odnosu na poslanike pozicije. Evo, današnji primer zasedanja upravo govori o tome. Opozicija predlaže više od 100 predloga zakona. Nije bilo potrebe i nervoze i sa vaše i sa ove strane da smo za ovih pet godina usvojili makar desetinu predloga opozicije, tako logičnih zakona… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
Stavljam ovaj predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – 11 poslanika, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 136 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodna poslanica Marinika Tepić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrani upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola i obeležja.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Ovom izmenom i dopunom zakona koju predlažem, u odnosu na zakon koji ste i sami pročitali, tražim da se zapravo dopuni član 5. ovog zakona, koji bi isticanje fašističkih i neonacističkih simbola odnosno organizovanje fašističkih i neonacističkih manifestacija smatrao kažnjivim, smatrao pogrešnim i štetnim, ne samo u odnosu na nacionalne manjine, kako to trenutno stoji u ovom zakonu, i ne samo u odnosu na crkve i verske zajednice, kako to takođe trenutno stoji u ovom zakonu, već i u odnosu na kompletnu populaciju LGBT zajednice.

Smatram da je vreme, poštovane kolege poslaničke većine, da ovo prepoznate i u zakonu. Nije dovoljno da se predsednica Vlade sa pojedinim ministrima samo pojavi na ovogodišnjem „Prajdu“, na primer, i nije dovoljno da se samo fotografiše i da to bude vest u nekom periodu na naslovnicama dnevnih novina, šaljući zapravo time poruku nekim drugima, a ne unutrašnjosti Srbije.

Nama je važno ono što se odlučuje u Republici Srbiji, a to su zakoni Republike Srbije i vreme je da se i u zakonima Republike Srbije takođe mržnja, simboli i svi porivi neonacista i fašista ili manifestacija nacističkih i fašističkih kažnjavaju i kada su upereni prema LGBT zajednici.

Uprkos činjenici da je, na primer, šef poslaničke grupe većine, Aleksandar Martinović, neskriveno i u ovom parlamentu govorio vrlo ponižavajuće o LGBT zajednici, i to u prisustvu tada ministarke a sada premijerke, vrlo se dobro sećamo svi kako mu je predsednica Narodne skupštine suflirala da prestane da se tako odnosi i govori o LGBT zajednici, uz opasku – Nemoj, Ana je tu.

Apelujem i na predsednicu Narodne skupštine da objasni svojim kolegama da je vreme da se prepozna u zakonu upravo ono što ja predlažem. Nemojte se, kolege, bojati i plašiti da budete na strani ljudskih prava i života. To nije ništa opasno, nije ništa štetno i nije ništa bolno. Mi svi zajedno treba da budemo na strani ljudskih prava, naročito onih kojima su ta prava ugrožena.

Apelujem još jednom da se bar stavi u raspravu ovaj predlog za izmenu i dopunu zakona. Sve i da vi intervenišete dodatnim podizanjem nivoa obzirnosti prema LGBT zajednici, ali, hajte, ohrabrite se i pokažite da stojite iza evropskih vrednosti i ljudskih prava.

Zahvaljujem se.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – osam poslanika, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodna poslanica Marinika Tepić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Krivičnog zakonika.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Ovim predlogom za izmenu Krivičnog zakonika ja tražim zapravo da se u Krivičnom zakoniku prepozna kao kažnjivo negiranje genocida i ratnih zločina od strane svih sudova koji se ovom tematikom i problematikom bave, i to naročito kada je reč o presudama koje se odnose na ratne zločine i genocid počinjen u naše ime.

Naime, kada je prošle godine ova poslanička većina menjala Krivični zakonik i prvi put prepoznala, što je delovalo u tom trenutku kao nešto pozitivno, da će ubuduće biti kažnjivo negiranje ratnih zločina i genocida. Kažem, to je samo naizgled delovalo kao nešto obećavajuće. Međutim, kada bolje pogledate taj novi član zakona, vi vidite zapravo kompletno naličje zapravo ove vlasti, vi vidite kompletno licemerje ove vlasti, zato što je, po ovom članu, kažnjivo samo ono što se dešavalo u ime nekih drugih ili u odnosu na neke druge žrtve, a ne u odnosu na počinioce koji su to činili u naše ime ili, štaviše, u odnosu na naše žrtve.

Po Krivičnom zakoniku Republike Srbije, kažnjivo je negiranje genocida u Ruandi, ali nije kažnjivo negiranje genocida koje je počinjeno u naše ime. Ja sam ovde u nekoliko navrata optuživana od poslanika većine za genocidne namere, kada sam tražila da se u zakonu prepozna ćiriličko-latiničko pismo. Vi se frljate nečim što je toliko teška i ozbiljna stvar, kao što je genocid, a niste u stanju da se suočite sa njim i da prepoznate da genocid nije pitanje broja, da li je žrtava bilo 100 ili sto hiljada, nego je pitanje namere, da se neki narod istrebi da nestane, i samom činjenicom, a mi o tome imamo snimke koji svedoče o tome u Haškom sudu, da su građani Srebrenice ili tamo koji su bili okupljani odvajani na muške i ženske. Dakle, tu je ta genocidna namera u suštini.

Molim vas da uzmete u obzir ovaj predlog, da otvorimo raspravu na ovu temu, da se suočimo sa prošlošću i sa zločinima i sa genocidom koji je počinjen u naše ime. Ne treba se toga stiditi, treba imati hrabrosti suočiti se, kako ne bismo dočekali sutra da nam vojni ministar Vulin i Ratka Mladića dovede da predaje našim vojnim pitomcima na Vojnoj akademiji. Hvala.