Ono što je zajedničko za ove tri tačke dnevnog reda o kojima vodimo jedinstvenu raspravu, ja bih rekao da je najmanji zajednički sadržatelj, reč koja se zove standard ili standardi. Sve se vrti oko standarda. Pošto u pojedinostima verovatno neće ni biti rasprave o ovoj trećoj tački dnevnog reda, ja bih prvo krenuo od te tačke, a to je neki ugovor, o nekom finansijskom zajmu. To ima tri dela, sada je ovaj treći deo, zadužujemo se za 50 miliona evra i pošto to predstavlja neki kontinuitet, verovatno će to biti i usvojeno.
Međutim, Zakon o javnom dugu Republike Srbije propisuje obavezu da Vlada Republike Srbije i Ministarstvo finansija, svake godine obaveštavaju Narodnu skupštinu kako se realizuju zaključeni međunarodni ugovori, pre svega, finansijski ugovori.
Pre nekoliko meseci sam postavio poslaničko pitanje sa zahtevom da mi se dostave najosnovnije informacije, dokle se stiglo sa realizacijom tih ugovora, jer svaki ugovor ima neku svoju dinamiku. Koji su efekti tih ugovora, naravno, ništa nisam dobio kao odgovor. Verovatno, kada bude Zakon o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, opet ćemo o onom fantastičnom članu 3. na 45 strana, da imamo iskazane sve finansijske obaveze po osnovu zaduživanja Republike Srbije, ali opet nećemo dobiti prave podatke o tome šta se potrošilo, koliko se potrošilo, da li se namenski potrošilo.
Nije možda korektno što povodom ove tačke dnevnog reda, pod rednim brojem 3, otvaram ovu temu, ne odnosi se konkretno na ovaj predlog zakona, odnosi se na generalno, kakav je odnos onih koji raspolažu sredstvima po osnovu zaduživanja, kako podnose izveštaje i da li nas uopšte obaveštavaju. To nam je svakako potrebno da znamo da li je izvršena namenska potrošnja tih sredstava, koji su efekti tih sredstava, jer svako to zaduživanje treba da ima, pre svega, osnovni zadatak da se ispuni neki cilj. Ova tri ugovora, odnosno dva ranije zaključena, i ovaj treći koji je danas na dnevnom redu, sigurno treba da ispune neke ciljeve, ciljeve zdravstva.
Povodom ove treće tačke dnevnog reda, ja moram da kažem, nekako se nametnula tema koja se vezuje za ovaj finansijski ugovor, izgradnja Kliničkog centra u Nišu, mada nigde u ovom ugovoru nije navedeno da se baš radi o Nišu. Ovde smo čuli neke podatke, nije 35, 38 godina kako se radi taj klinički centar. On će po teritoriji koju obuhvata verovatno biti najveći u Republici Srbiji, jer će da zahvati prostor od stadiona Čair, pa sve do Ćele-kule do spomenika, to je otprilike kilometar i 800 metara, širina od 400 do 300 metara, obuhvatiće i staru gradsku bolnicu i vojnu bolnicu i ono sve između, tako da prekoputa ostaje samo Medicinski fakultet i onaj dispanzer za plućne bolesti, ali to će biti jedna velika celina.
Eto, ja malo znam neke stvari, pre 30 i nešto godina sam bio uključen u eksproprijaciju, tada se još zemljište obezbeđivalo. Sećam se kada je rađen glavni kolektor, da je to prebačeno preko pruge prema Apelovcu i tu su bili konstrukcioni tehnički problemi od početka. Tu investiciju vodila je direkcija za izgradnju opštine Niš u to vreme, Zavod za planiranje, pa onda i bolnica, pa su se svi redom uključivali. Ako da Bog da se to završi, jedna cifra će biti trošak izgradnje, a druga cifra, knjigovodstvena, o vrednosti osnovnih sredstava sadržaće i sva ulaganja za 38 godina na toj lokaciji u funkciji izgradnje jednog velikog kompleksa, zašto ne reći i naučnog i zdravstvenog, u svakom pogledu jednog od najvećih centara, možda čak i na Balkanu.
Naravno, kada se krene sa nekom investicijom, najgora je stvar da se ona ne završi. Inače, klinički centar je četiri puta bio konzerviran da znate, jer nije bilo sredstava, a Niš je vodio jedno 30 godina tri akcije. Prva akcija je bila Klinički centar, druga akcija da Niš dobije status grada i treća akcija da se izmesti pruga Niš-Dimitrovgrad, pošto je išla kroz grad. Evo, vidite, ove dve još nisu završene, ove dve koje traže pare. Ona jedna koja je dizanje ruku, to je završeno. Međutim, ništa se nisu ovajdile Nišlije što su dobili status grada, ništa.
Malopre je neko citirao neku vašu izjavu iz marta ili maja meseca ove godine, dobro je citirao, sve što ste rekli istina je i na tome se završilo. Nije se angažovala policija, nego državna bezbednost. Oni su saslušali sve i izvođače radova, i nadzorni organ, i one sve institucije, itd, i zna se sve šta je kako je. Ali, to ćete vi da raspravljate.
Kada su u pitanju investicije u zdravstvu i uopšte kada je u pitanju naš zdravstveni sistem, nama su stvarno potrebni novi propisi koji će na jedan principijelan i načelan način da reše zdravstvo. Rukovodiće se, pre svega, principom ekonomičnosti i efikasnosti. Zašto ovo kažem? Mi u našem sistemu imamo, na čelu tog sistema, ministarstvo koje treba da bude, ako moram tako da kažem, regulatorno, nadzorno telo, ne bi bilo dobro da nešto drugo radi osim toga. Fond zdravstvenog osiguranja, kao glavni bojler preko koga se finansira ovo što nazivamo državno zdravstvo i zdravstvene institucije primarne, sekundarne i svih drugih oblika zaštite, sa naglašenim centralizmom kao osnovnim preduslovom. Zašto? Mi smo isuviše mala teritorija, sa malim brojem stanovnika i taj kapilarni sistem po sistemu – svaka vaška obaška, a na jednu sisu, ne valja. Znači, kada radite centralizaciju imaćete našu podršku, jer znamo kako to funkcioniše i gde mogu da nastupe svi ti problemi.
Znači, nadamo se da ćemo dobiti te izveštaje da vidimo šta ste to uradili.
Vi ste imali prilike danas da slušate kako se dve strane međusobno optužuju, bivša vlast i sadašnja vlast. Međutim, svi zaboravljaju da postoji veza između bivše i sadašnje vlasti. To su oni koji su bili i u bivšoj vlasti, pa su sada i u sadašnjoj vlasti. Ništa ja dobro ne mogu da vam kažem o Tomici Milosavljeviću i G17 plus. Sve najgore mogu da vam kažem. Maksimalno smo ih kritikovali, jer smo znali da će da unakaze sve i sve su unakazili. Meni je krivo što ih ne proganjate. Meni je krivo što neko od njih nije završio u zatvoru. Ovo što vi sad njih verbalno prozivate, to je pucanje u prazno. To terajte u zatvor. Pokrenite postupke, terajte u zatvor, rešite problem. Međutim, imate problem, koji će kod vas? Mali je kod vas. Zorana je kod vas. Kako njih da zaobiđete? Ja mislim da ne treba ni njih da zaobiđete, i oni su solili tu. Pa, imate i predsednika Narodne skupštine, do pre nekoliko godina u URS-u bio.
Vi niste razumeli Balšu malopre kada je rekao, nije on branio onaj prethodni režim, ali je hteo da vam kaže - kakve veze DS ima sa zdravstvom, kad je to Tomica? Znate kakav je drčan, vi ste tamo kolege na fakultetu. Ko sa njim može da razgovara? On je uvek u pravu. Je li tako, gospodine Đukiću? Pa, jeste. Komanduje - to tako i ne može drugačije. I tako je upropastio zdravstvo. Od koga je naučio? Od onog Mlađe što je rekao – hiljadu evra besplatno. Je li tako beše? Smejte se, smejte, ja bih ga hapsio. Još ladno kaže – pa, ja sam morao da prevarim da pobedi moj Tadić.
Nemojte vi da nas podsećate na probleme. Onaj ko je vlast, on rešava probleme. Ja sam u opoziciji, ja moram da vam duvam za vrat, da vas kritikujem da budete bolji, da vas podsećam gde ste pogrešili.
Što se tiče ovog drugog zakona o takozvanom integrisanom zdravstvenom sistemu, vi ste to doneli 2014. godine, pa ste menjali 2015. godine. Neću da ulazim u izvorni tekst tog zakona, obratiću pažnju samo na ova dva člana koja menjate. Očigledno se razlog za promenu ne nalazi u slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, već u onom drugom dodatku - i zaštita podataka o ličnosti. Glavni razlog je da se zaštite podaci o nekoj ličnosti. Koji podaci? Verovatno podaci pre svega o zdravstvenom stanju neke ličnosti.
Vi ste bili u komunikaciji sa Šabićem, te je on dao saglasnost, te nije dao saglasnost. To je tako sa Šabićem, odmah da znate. On kad krene ko Maksim po diviziji – prrrr, nikoga ne razume šta priča. Niti je on vas shvatio, niti ste vi njega shvatili. E, sad, mi smo tu podneli amandmane. I Šabić je pogrešio i vi ste pogrešili. Vi ste pogrešili što niste dali dušu integrisanom informacionom sistemu. Ja se u potpunosti slažem, želite da pratite troškove, želite da pratite način kako se leči, upotrebu sredstava itd. Sve je to u redu, ali ono što se tiče ličnosti, svrha tog integrisanog sistema jeste da kada se čovek pojavi kod nekog doktora ili u hitnoj pomoći zato što je bolestan i pokaže onu čipovanu zdravstvenu knjižicu, karticu, ona uđe u čitač i dobije se kompletna istorija šta je sa njegovim zdravstvenim stanjem, što ima u zdravstvenim evidencijama, bez obzira da li se lečio u državnom ili u privatnom. To treba da se zaštiti. To je nemoguće zaštiti, odmah da vam kažem, dokle god postoji jedinstveni matični broj od 13 brojeva.
Kada bi osnovna evidencija o građanima bila pin kod četiri ili šest brojeva nasumično podeljenih, kao za mobilne telefone, onda bi svaki bio zaštićen. Ovako znate dan, mesec, godinu rođenja, pol, čak i okrug gde se rodio i gde je upisan. Znate, ako treba da se reši pitanje ko je rukovalac zbirkama podataka i ko je odgovoran za zaštitu podataka o ličnosti, to je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. On to mora da reguliše, a ne Zakon o zdravstvenim evidencijama. Vi preuzimate ono što je on regulisao. Vi čak ni ne trebate tim zakonom da rešite pitanje rukovaoca, već podzakonskim aktima.
Vi ste sada uvalili Milan Jovanović Batut. Po kom osnovu? Centralni institut. Pa dobro, imamo i tri još zavoda, Niš, Novi Sad, Kragujevac, i još 20 područnih zavoda. Sve je to povezano. Kako možete da zaštitite podatke kada privatna praksa gurne knjižicu i dobija sve podatke o ličnosti, zdravstvene podatke, medicinske podatke? I Batut treba da bude odgovoran za privatnu praksu? Batut treba da bude odgovoran za zdravstvenu stanicu u selu Donje Brijanje gde je ušao i uzeo podatke. Kako je to moguće?
Pa, vi sada imate situaciju da je Slavica Đukić Dejanović oglašena da je kriva zato što je dostavila neke podatke koje je javnost saznala, a radi se o nekoj ličnosti. Ona je podatke dostavila Ministarstvu zdravlja. Paradoksalno. Neprimenjivo. Zato smo mi podneli amandmane da se ovaj drugi zakon povuče, jer to potanje ko je odgovoran treba da reguliše novi Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i zaštiti podataka o ličnosti. To nije materija zdravstvenog propisa. Vi se u međuvremenu dogovorite da li će sistem biti integrisan, da li će biti jedinstven, kako će da funkcioniše, kakvi će ključevi da budu, kako će svakog trenutka da se zna ko je došao u pristup sistemu da se registruje, da se pojavi sa šifrom. Pa, ako će nešto da se desi, tačno se zna individualno po imenu i prezimenu ko je to nešto uradio. O tome se radi. Zato smo mi vama podneli amandmane na ovaj drugi zakon, da povučete to, jer nije vreme da se ovim zakonom reguliše, nego potpuno drugim.
Što se tiče ovog prvog sistema, ja mislim da ste napravili jednu veliku grešku, zato što su Hrvati preveli sa engleskog, a on više nije jezik EU, mislim da beše tri uredbe i šest onih direktiva. U međuvremenu pola njih i ne važi, da znate, samo na to da vam skrenem pažnju. Da, tri uredbe i šest direktiva. Pa ste vi onda prevodili sa hrvatskog i dobili ste tekst koji niko živi neće moći da razume. Apsolutno niko neće moći da razume. A koliko unutra postoji grešaka, odmah da vam kažem, ovaj Zakon o medicinskim sredstvima nema veze sa medicinom. On ima veze sa prometom roba, sa proizvodnjom roba, sa nadležnim državnim organima koji garantuju kvalitet određenih proizvoda. Nema veze sa medicinskom strukom, apsolutno nijednu dodirnu tačku nema. Zašto ste ga odvajali od lekova, meni nije jasno. Mislim da niste imali potrebe to da odvajate. Zašto? Zato što je ista pravna sudbina i leka i medicinskog sredstva, a medicinsko sredstvo, kako bi rekli braća Hrvati, je medicinski proizvod. A što se tiče nas koji se bavimo ovim stvarima, to je obična roba. Ona jeste specifična na svoj način u pogledu kvaliteta te robe i standarda za proizvodnju te robe.
Dalje, mislim da ste napravili veliku grešku što niste bili dovoljno svesni da niste vi toliko samostalni u standardizaciji medicinskih sredstava. Tu se pita i Institut za standarde kao referntna institucija, ne samo u delu onih medicinskih sredstava koja koriste električnu energiju ili imaju neke sklopove, nego i u pogledu drugih medicinskih sredstava koja se kod nas javljaju. Kada uđete kod doktora, sve ono što u ordinaciji nije lek je medicinsko sredstvo. To je toliko široko i nije ni čudo što kažete 37, a možda i više hiljada postoji tih artikala i proizvoda.
I, molim vas, uopšte nije tačno da postoje standardi EU. Oni su samo pokrali standarde koji postoje u zdravstvu. Mnogo bolji standardi od onih koji se nalaze u direktivama i ovim uredbama nalaze se na svim stranama sveta, apsolutno svim stranama sveta. Ako neko misli da se ovaj zakon donosi zbog toga da bi naša pravna lica pravila medicinska sredstva i da ta sredstva idu u izvoz, to neka priča kući, nemoj ovde da priča.
Medicinska sredstva danas su postala roba koja se serijski proizvodi. Šta se nažalost desilo? NJihova serijska proizvodnja nije oborila cenu po jedinici proizvoda. Nije oborila i tu postoji žestoka konkurencija, ujedaju se.
Dalje, još veći problem je…
Arsiću, da nisam prekoračio možda?
