Hvala, kolega Manojloviću.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Jeste, slovna greška je stvarno dokaz velike nestručnosti predlagača amandmana i ja mislim da ga zbog toga treba potpuno onemogućiti da raspravlja i diskreditovati sve ono što je predlagač amandmana napisao ili hteo da kaže, ali ako to pravilo primenimo, onda bi naravno ceo ovaj zakon trebalo odbaciti, jer u zakonu postoje slovne greške. Neke od tih slovnih grešaka je vrhunskom detekcijom ustanovila poslanica iz SNS i to su dali, izmenili u formi amandmana, ali izgleda da jedna slovna greška mene diskvalifikuje iz bilo kakve rasprave.

Ali, neću se ja diskvalifikovati iz rasprave. Reći ću da ja podržavam, naravno, kada ministar kaže da je nulta stopa prema korupciji u radu njegovog ministarstva. Sada ne znam da li je korupcija ili neznanje i glupost, kada u Kliničkom centru u Nišu, ne možete da unesete opremu koja treba da se instalira, pa onda kaže – nećemo da rušimo zid da bi mogli da unesemo tu opremu, nego ćemo da probušimo rupu na zidu. Ceo ovaj zakon je, čini mi se gospodine ministre, pronalaženje rupe na saksiji, ništa ovde nema epohalno. Vi ste razdvojili oblast ranije definisanim Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima na dva zakona i nije tu ništa sporno, ali nije ništa ni reformski, ni epohalno, ni bilo šta drugo.

Da li će se, u primeni ovog zakona, pojaviti sporne situacije, ja sam siguran da hoće, ovako kako ste vi predvideli, konkretno ove stvari i potencijalnom sukobu interesa. Vi ste predvideli, ponavljam, sprečavanje sukoba interesa potpisivanjem jedne izjave, a nepoštovanje te izjave, kao sankciju po ovom zakonu, nosi razrešenje sa mesta člana komisije, odnosno u ovom članu 6, sa mesta stručnjaka na listi i to je sve.

A ono što će neko ostvariti, eventualno, možda, ne daj bože, sukobom javnog i privatnog interesa, kako ste vi to ovde definisali, u čijoj će to nadležnosti biti? Tužilaštva? Pa, vidimo kako Tužilaštvo postupa. Da li je ispitivalo donacije SNS? Nije. Da li je ispitivalo poreklo novca ministra Vulina? Nije. Da li je istraživalo i podiglo optužnice protiv onih koji su ovde tukli novinare pre nekoliko meseci kada je predsednik Vučić polagao zakletvu? Nije. I, da li će to Tužilaštvo nešto da preduzme? Neće.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.
Izvolite, kolega Orliću, pravo na repliku.

Nije, naravno, zbog ove opšte stručnosti, zbog slovnih grešaka. Ja mislim, koliko god da je bilo potpisnika raznoraznih amandmana iz ove poslaničke grupe, da je svaki uspeo da napravi više od jedne. Rekli smo da nećemo više o tome, nije to toliko važno koliko, na primer, priča o tom centru. Zamislite sada, strašan je problem da mi raspravimo da li je zid na određenom mestu. Samo da vas pitam – a koji zid, gledano iz perspektive žutog preduzeća, koji zid kad tu ni jednog jedinog zida nije bilo, ni na jednoj strani? Ni vrata, ni prozora, ni tih rupa, ničega nije bilo, gola livada. I, sad mi sa njima da raspravljamo na tu temu, pa to je potpuno besmisleno.

Ali, kad govorimo o ovim prilozima, o korupciji, o pitanju odnosa Agencije za borbu protiv korupcije, evo, na primer, zanimljivih pitanja. Ja sad gledam javno dostupan spisak, javno dostupan kao i ovi ostali spiskovi koje su pominjali danas, donatora baš objedinjenog žutog preduzeća 2012. godine. Kakvo je stanje bilo firmi kao što su „Alfa sor“, „Buljarica“, „Oranica“, „Milinković Kop“ itd, koje su sve do jedne donirale po 7,5 miliona dinara? Koliko su dobro poslovale te godine kad su mogle da doprinesu blistavoj pobedi žutog preduzeća? Sve po 7,5 miliona, a ima i nekih skromnijih sa po 6. NJihov predsednik skupštine opštine, ili predsednik opštine, pomoći će mi, verovatno oni to bolje znaju, Stari grad, Bastać Marko, 580.000 dinara imao je viška, pa doprineo blistavoj pobedi žutog preduzeća te godine. Marko Đurišić, ko bi to mogao da bude, 345.000 dinara. Zoran Đinđić 341.000. To je neki drugi čovek, očigledno. Modest Dulić, ovaj mora da je neki rod takođe velikoj vedeti žutog preduzeća, 138.000 dinara. Moguće da je to onaj brat bivšeg ministra.

Ovi su spiskovi toliko dugi, da bismo mi mogli ceo božiji dan da ih čitamo, jer su ti spiskovi potpuno u redu i tu je sve na mestu i ništa nema da se obrazlaže.

Hvala.

Završavam, ovo je poslednja rečenica, gospodine predsedavajući.
(Radoslav Milojičić: Vreme, dva minuta i 20 sekundi.)
A mora da se pita za nečijih 19.000 dinara. Ovo, junaci, da objasnite. Pre svega ovaj što voli da dobacuje, dajte njemu priliku.

Hvala.
(Radoslav Milojičić: Vreme!)
Kolega Milojičiću, ja vas molim samo da se pristojno ponašate.
(Radoslav Milojičić: Govorio je dva minuta i 20 sekundi.)
Niste u kafani, u cenjenom i visokom Domu ste, budite svesni toga.
Hvala. Zatvaramo krug replika.
(Marko Đurišić: Na šta to liči?!)
Ako hoćete, želite da vam obrazložim? Dakle, vi ste sami potpuno skrenuli sa teme i izazvali, govorili…
(Marko Đurišić: Dajte mi, imam pravo na repliku.)
Ne mogu i neću da dozvolim da se govori baš toliko van teme. Vi ste govorili, imali ste vremena, nisam vas uopšte opominjao, govorili ste o donacijama, o Agenciji za borbu protiv korupcije, o propustima, kolega Orlić je replicirao i ne bih više da raspravljam. Idemo dalje.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Konstantinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika!)
Povreda Poslovnika, Radoslav Milojičić. Izvolite.

Reklamiram član 108, koji vi vašom pojavom i načinom vođenja sednice nikada ne možete da ispoštujete. Član 108. kaže da se o redu na sednici stara predsednik Narodne skupštine ili njegov zameni, u ovom slučaju vi. Kada god vi vodite sednicu, vi napravite neki skandal. Da li to radite sa namerom ili zato što niste dovoljno dorasli toj temi, to uopšte nije na nama poslanicima da o tome diskutujemo. Svaki put nekog iz vladajuće koalicije pustite da prekorači 20 sekundi dozvoljenih dva minuta. Ne piše dva minuta i ostalo vreme koje predsedavajući smatra za shodno, nego dva minuta. Dužni ste da isključite mikrofon svakom govorniku posle dva minuta.

Vi ovde poslanicima opozicije gasite mikrofon i oduzimate reč kako god vi mislite da treba, a poslanicima vladajuće većine dozvoljavate 20, 30 i 40 sekundi da pričaju šta god hoće. Obično to bude nešto što nije u skladu sa temom dnevnog reda. Obično to budu laži, kakve je izneo prethodni govornik. Pa, i ako je 2012. godine neko uplatio Demokratskoj stranci, odakle toliki milioni Srpskoj naprednoj stranci koja je tada bila…(Isključen mikrofon.)

Kolega Milojičiću…
(Radoslav Milojičić: Da li možda od Miškovića?)
Oduzeću vam dva minuta od vremena poslaničke grupe.
(Radoslav Milojičić: Oduzmite slobodno.)
Jeste li završili?
(Radoslav Milojičić: Ne možete dva minuta, jer nisam dva minuta govorio.)
Pa, oduzeću vam koliko ste govorili.
(Radoslav Milojičić: A koliko sam govorio, odgovorite?)
Hvala. Moraću da vam oduzmem to vreme, zloupotrebili ste Poslovnik.
Moram samo da napomenem da su ovaj amandman na član 6, koji je podneo narodni poslanik Nenad Konstantinović, Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu prihvatili, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite, kolega Rističeviću.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je reč o listi stručnjaka za medicinska sredstva. Vasa-dasa, Vasa Petrović, veliki direktor i veliki stručnjak iz Inđije, a kojeg Martinović zna slučaj, takođe je donator. NJegova firma, koju je vodio na komšiju, je prihodovala, taj veliki stručnjak, za medicinska sredstva, uključujući i krečenje, sto miliona. Kolega iz bivšeg režima je bio tamo rado viđen gost, stručnjak, dakle, zajedno sa pokrajinskim sekretarima…

(Radoslav Milojičić: Jel ovo o amandmanu?)

Ja mislim da morate da prekinete ovo dobacivanje. Radi se o listi stručnjaka, a s obzirom da je on prokrmeljao oko 12 sati, da je kasno…