Nismo ni ja ni koleginica Ružica shvaćene na način kako je to traženo u našem amandmanu, ali, ova malopređašnja rasprava je bila i uvredljiva.
Dakle, šta ja znam a šta ne znam, to koleginica ne može da procenjuje. Da li obilazim zatvorske ustanove itd, obilazim sve što narodni poslanik treba da obiđe i odlično znam kako funkcioniše sve u Srbiji, pa, između ostalog, i zatvorske ustanove.
Pitam koleginicu koja, eto, govori o bolničkim uslovima u zatvorima, da li će, recimo, da Legiju ili Zvezdana Jovanovića, uz onoliko obezbeđenje, voze da im uzmu krv ili će doći tamo neko na lice mesta da im uzme krv? Naravno da će uraditi ovo drugo, zato što treba da obezbede ne znam kakvo obezbeđenje, helikoptersko i ne znam kakvo da ih prevezu na neko drugo mesto, kao što inače rade.
Suština ovog amandmana, očigledno je ovde sad bitno samo da se neko javi za reč i da nešto kaže, i smisao ovog amandmana se odnosio na jezičku ispravnost, ali je priča otišla malo šire. Nemamo mi ništa protiv, ali je bitno da se onaj ko komentariše amandman najpre izjasni da li je ono što je predloženo amandmanom u redu ili nije u redu i, ako nije, zbog čega nije. Da se proširi priča, mi uvek jesmo za to, mi srpski radikali se zalažemo za to da narodni poslanik ne treba da bude ograničen ni temom, ni vremenom, da narodni poslanik može sa ovog mesta da govori sve ono što misli da treba da kaže. Hvala.