Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 103 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 105 narodnih poslanika i da imamo uslove za početak rada.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje?
Reč ima Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje upućujem predsedniku Vlade Republike Srbije gospođici Ani Brnabić – dokle će u Vladi da trpi ministra Zoranu Mihajlović, koja neprekidno izaziva incidente, skandale? Nije mi krivo što sramoti rad svog ministarstva i sramoti rad Vlade, nego je počela veliku sramotu da nanosi i Narodnoj skupštini.

Na jednoj od prošlih sednica, kada se raspravljalo o Zakonu o Transportnoj zajednici, zajmu Kineske banke za „Železnicu“, zajmu za vodosnabdevanje, poslanici su ispravno postavili pitanje zašto to ide po hitnom postupku, kad se moglo i na vreme obaviti, predsednik Narodne skupštine gospođa Maja Gojković je obavestila narodne poslanike da je to tražila Zorana Mihajlović. Zorana Mihajlović se okrenula prema predsedniku Narodne skupštine i rekla joj da laže.

Znate šta, mi narodni poslanici jedni o drugima možemo da mislimo svašta. Možemo međusobno i da se prepiremo, pa i neka ružna reč da se desi, pa čak da dođemo do ivice fizičkog sukoba, svako od nas ima svoje mišljenje o predsedniku Narodne skupštine, nekad ga kaže, nekad ga ne kaže itd, ali ministar da se ovako ponaša u Narodnoj skupštini, to je apsolutno nedopustivo. Mi moramo da budemo krajnje solidarni bilo koga ministar da napadne sa govornice. Pa i kad je ministar suviše nervozan, kao juče Vujović, treba da reagujemo i kažemo – ministre, idi malo popij neki kafetin, popij nešto, dođi sebi pa se onda vrati u Narodnu skupštinu.

Zorani Mihajlović ovo nije prvi put. Zorana Mihajlović je poznata kao skandal-majstor. To nekome ko ima duha, znanja i iskustva može i da priliči ponekad, je li tako, Aleksandra, ali nekome ko nema ni znanja, ni sposobnosti, ni duha, ni obraza, ni poštenja to nikad ne priliči. Duhoviti ljudi mogu biti samo obrazovani ljudi i ljudi od časti i ugleda. Pokvareni ljudi, neobrazovani ljudi ne mogu biti duhoviti. Na toj istoj sednici, dok je govorila Vjerica Radeta, Zorana Mihajlović, opet u funkciji ministra, za zabavu i razonodu izvadila je pudrijeru i počela da se šminka. Za očekivati je bilo da menja i gaće ovde na sednici Narodne skupštine, ako je neko upozori da to već 10-ak, 15 dana nije učinila.

Dame i gospodo, ovo govorim sa svom ozbiljnošću, svestan da se dešavaju stvari koje se nikad nisu desile u Narodnoj skupštini. Imali smo mi ovde i rvanje sa policijom, pa smo vodili računa da jedan drugog ne povredimo, pa je to trajalo samo dok su kamere uključene. Imali smo mi svakakvih drugih incidentnih situacija, ali da se ministar ovako ponaša, to nikad nije moglo. To ni skupštinska većina nikad nije dozvoljavala, a pogotovo što nam je Zorana Mihajlović u jednom trenutku izazvala krizu u odnosima sa Rusijom, kada je tražila preispitivanje gasnog aranžmana i sporazuma o NIS-u, koji je zapravo sklopila Vlada režima Borisa Tadića. Izazvala nam je i probleme u odnosima sa Kinom, kada je opanjkavala kineske firme da ne rade na veliki srpski verski praznik. Pa, kako da rade na verski praznik?

Vreme. Hvala.

Krajnje je vreme da se premijer Brnabić zahvali na dosadašnjem radu Zorani Mihajlović, da je pozove da podnese ostavku, a ako ona to ne prihvati da izađe sa inicijativom za smenu na sednici Narodne skupštine.

Zahvaljujem.
Reč ima Marko Đurišić.

Hvala, predsednice.

Prvo pitanje za vas kao predsednicu parlamenta i nekoga ko predstavlja svakog od nas i za ministra policije je – šta je sve urađeno povodom pretnji kojima je izložena već više od nedelju dana naša koleginica Marinika Tepić? Da li su preduzete sve zakonom propisane mere? Da li su saslušani svi oni koji na razne načine već danima otvoreno prete? NJihova imena su poznata javnosti. Između ostalog, spominje se i gospodin Vacić, kadar SNS-a koji je radio u Kancelariji za Kosovo i Metohiju, i druge budaletine koje su poznate po tome da prete onima koji se zalažu za poštovanje prava i zakona u Srbiji.

Smatram da vi kao predsednica parlamenta treba da se založite da se pretnja svakome od nas ispita, da državni organi reaguju promptno. Ako se u roku od nekoliko sati kada neko iznese pretnju predsedniku Republike ili članu Vlade policija tu osobu pronađe, sasluša, kako je moguće da više od sedam dana traje hajka, a da niko, barem mi to nismo upoznati, ja tražim obaveštenje o tome, nije od tih ljudi saslušan? Da li treba da se desi nešto, da se ostvari neka od tih pretnji, pa da država konačno reaguje?

Drugo pitanje je za predsednicu Vlade, ministarku građevine, ali i ministra policije. Radi se o kafani na vrhu Srbije, kako stoji u tekstu koji je objavljen, povodom divlje gradnje na Kopaoniku. Naime, na vrhu Kopaonika gradi se kafana, na osnovu dozvole za privremeni objekat od 150 kvadratnih metara, koji može da bude sagrađen od drveta, negde od letos radi se objekat od betona koji trenutno ima više od 1.000 kvadrata i četiri nivoa.

Kao je moguće da država mesecima ne reaguje ne samo na tu divlju gradnju na Kopaoniku, ne samo na sve divlje gradnje na Kopaoniku. Imali smo pre nekoliko dana izjavu čoveka koji radi u PKS koja je ovde kako usvajamo zakone postaje čini mi se i važniji državni organ od Vlade Republike Srbije, čime se sve bavi. Čovek kaže da samo u Beogradu postoji 1.000 divljih gradilišta.

Kako je moguće da postoji 1.000 divljih gradilišta a da niko u Srbiji ne reaguje kada smo doneli zakon, kada smo treći u svetu po izdavanju građevinskih dozvola, kada nas je to lansiralo na Duing biznis listi ne znam koliko mesta? Kako sve to može da se dešava u takvoj Srbiji? Hiljadu divljih gradilišta u Beogradu, nekoliko desetina na Kopaoniku i ovaj onako kao šlag na torti, na vrhu planine, objekat kojem su izdate dozvole po neverovatnoj brzini, brzini koja prevazilazi čak i ovu brzinu sa Duing biznis liste. Izvestan investitor, Snežana Mitković dobija sve moguće odluke i dozvole u roku od nekoliko nedelja, ali za objekat koji treba da se gradi od drveta, montažnog tipa, veličine 150 kvadrata. Onda taj objekat se gradi mesecima i danas ima četiri nivoa, preko 1.000 kvadrata izgrađenog od betona.

Šta će država preduzeti po ovom konkretnom pitanju, ali i po svim ovim divljim gradilištima koja svakodnevno niču u Srbiji? Hvala.

Reč ima Zoran Radojičić.

Hvala vam poštovana predsednice.

Pitanje za predsednika Privrednog suda u Beogradu Jovana Jovanovića – kada je bio raspisan konkurs za radno mesto sekretarice predsednika suda? Po kom pravnom osnovu je penzionisana sekretarica LJiljana Gladović, već pet godina angažovana na istom radnom mestu? Naročito imajući u vidu njene godine starosti, nedavno je napunila 70 godina. Gospodine Jovanoviću, da li vi svojeručno potpisujete odluke ili umesto vas potpisuje upravo pomenuta LJiljana Gladović? Da li ste upoznati sa odlukama koje potpisuje LJiljana Gladović?

Pitanje za Anu Brnabić – kada ćete predložiti Zakon o ispitivanju porekla imovine? Najinteresantnije će biti ako i kada taj zakon stupi na snagu koliki je broj visokih funkcionera DS, SNS i narkodilera kriminalaca bio pod znacima navoda srećne ruke i dobio sedmicu na lotou. Odgovor na ovo pitanje možda mogu da daju i oni koji su noću krečili službene prostorije Lutrije Srbije iako, koliko mi je poznato, ni jedan moler nikada nije dobio više od šestice.

Pitanje za ministarku pravde Nelu Kuburović – u koliko slučajeva i u kojim predmetima je u krivičnim postupcima u Srbiji postavljen branilac po službenoj dužnosti a da je pri tom okrivljeni imao svog izabranog branioca?

Pitanje za vršioca funkcije predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu – da li su neke sudije ovog suda bile na praksi u Haškom tribunalu, pa postavljaju branioce po službenoj dužnosti iako okrivljeni ima svog advokata? U koliko slučajeva i u kojim predmetima su sudije ovog suda tako postupili?

Pitanje za direktora Koridora Srbije Zorana Babića – u kojoj zgradi se nalazi sedište Koridora Srbije? Koliko iznosi mesečni zakup tih prostorija? Tražim da mi dostavite ugovor o zakupu. Takođe, koliko iznosi reprezentacija direktora i funkcionera Koridora u restoranu „Terminal“?

Pitanje za ministra Ivicu Dačića – kakva su vaša saznanja o prirodi sukoba i problema sa Bakirom Izetbegovićem? Da li su ti sukobi na relaciji Beograd – Bakir Izetbegović državno ili privatno-poslovne prirode? Da li postoji poslovna veza između Bakira Izetbegovića, Fahrudina Radončića i Miroslava Miškovića? Da li vam je poznata firma „Prezident nekretnine“ iz Bosne i Hercegovine koja je u vlasništvu 50% Miškovićevog „Delta rilestejta“, a po 25% imaju „Avaz“ Fahrudina Radončića i „Venedi internacional Delize“ iza koje stoji Naser Keljmendi? Da li ste 30. avgusta 2012. godine bili prisutni na sastanku koji je organizovao Miroslav Mišković u prostorijama Delte, a na kome su bili Tomislav Nikolić, predsednik Srbije, Ivica Dačić, predsednik Vlade, Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade, Miroslav Mišković, Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske i Fahrudin Radončić, vlasnik „Avaza“ i kandidat za ministra policije BiH? Da li je tada dogovoreno da Dodik odustane od zahteva za smenu Zlatka Lagundžije, da se smeni ministar sigurnosti BiH Sadik Ahmetović i da se na njegovo mesto postavi Fahrudin Radončić što se i desilo 22. novembra baš kako je dogovoreno na ovom sastanku?

Kao što vam je poznato, Barak Obama je 2. juna 2012. godine pismenim ukazom označio i stavio na crnu listu Nasere Keljmendija kao glavnog narkodilera na Balkanu i glavnog čoveka za šverc heroina u Evropi i zatražio finansijsku istragu protiv svih lica koji su povezani sa njim, a tu spadaju i Radončić i Mišković. Tri meseca posle toga državni vrh se sastao i posluje sa pomenutim licima. Vi stalno ističete da niste sarađivali sa tajkunima i osobama bliskim kriminalu, a naročito je poznat vaš sukob sa Miroslavom Miškovićem, pa odakle onda ovaj sastanak? Isto pitanje važi i za gospodina Aleksandra Vučića.

Da li je zbog ovog sastanka uplaćeno direktno od strane države Srbije dva miliona dolara Fondaciji Hilari Klinton da obezbedi sastanak između predsednika SAD Baraka Obame i predsednik Vlade Srbije, što je otkriveno u finišu predsedničke trke u SAD, kada je FBI otvorio istragu protiv Hilari Klinton i kada je direktor FBI objavio 33.000 mejlova među kojima i dokaz o uplati iz Srbije? Pored date donacije upravo zbog sastanka od 30. avgusta 2012. godine Obama nije hteo da se sretne sa predsednikom Vlade, odnosno sa vama?

Za kraj, šta je pošlo naopako, a jasno je ko nije bio zadovoljan, pa je posle tri i po meseca posle ovog sastanka uhapšen Miroslav Mišković. Takođe, par meseci potom i Naser Keljmendi je uhapšen na Kosovu, a 2014. godine jedan poznati beogradski kriminalac, svedok saradnik, povezan sa Keljmendijem koji se i danas nalazi u zatvoru, a terete ga za realno smešna dela u odnosu na šta je sve bio uključen?

Reč ima Đorđe Vukadinović.

Prvo da zahvalim nadležnim institucijama koje uglavnom odgovaraju na ova moja pitanja, znači ne postavljam ih mnogo, ali postavljam konkretno. Zahvaljujem u tom smislu Ministarstvo spoljnih poslova koje je odgovorilo na moje prošlo pitanje koje sam dva puta postavljao i predsedniku Republike koji doduše nije odgovorio.

Pitanje se odnosilo na važno, rekao bih najvažniju državnu temu, bez obzira na važnost svih ovih drugih pitanja koja se postavljaju i koja, kako rekoh, treba da imaju zasluženu pažnju. Odnosilo se na pitanje položaja i odnosa prema KiM i posebno na prošle i ove godine aktuelisanu temu eventualne stolice u UN za Kosovo što se pominje kao i sve češće i sve upornije, kao neka vrsta uslova, najnovijeg, poslednjeg u navodnicima poslednje, uvek bude još neki posledniji uslova za dalji proces evrointegracija Srbije. Pitanje je bilo, da li je pod bilo kojim okolnostima, s obzirom na jednu izjavu koja je mogla da deluje i kao omaška, i usputna izjava predsednika Republike na javnom servisu emisije „Upitnik“ da Kosovo neće ući u UN osim ako mi ne budemo nečim zadovoljni.

S druge strane gospodin Dačić je više puta u svojstvu ministra spoljnih poslova tvrdio suprotno tj, bez tog dodatka da ne dolazi u obzir nikakva stolica, možda samo neku hoklicu ili šamlicu, ne znam koji je tačno izraz upotrebio.

Moje pitanje oko jedinstvenosti spoljne politike. Meni je stigao odgovor Ministarstva spoljnih poslova, gde se kaže, citiram samo taj zaključak – da je državno rukovodstvo u svojim aktivnostima dosledno i jedinstveno i da s obzirom na strateško partnerstvo, obratite pažnju, strateško partnerstvo naše države sa stalnim članicama Saveta bezbednosti, Ruskom Federacijom i naravno Republikom Kinom, te zajedničkom koordinacijom na multilateralnom planu u cilju sprečavanja članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, njegovo članstvo u organizaciji UN nije moguće. U ovom smislu ja se zahvaljujem, ne samo na odgovoru nego i na sadržaju tog odgovora, mislim da je on i logičan i jedino moguć.

Ali avaj, upravo u trenutku kada sam dobio ovaj odgovor, znači neki dan u Skupštini Srbije, predsednik Republike je ponovo na televiziji, ali na drugoj televiziji sada u emisiji „Ćirilica“ kaže i izjavljuje sledeće – u ovakvim uslovima na pitanje koje se ticalo opet te famozne stolice u UN za Kosovo, u ovakvim uslovima političke polarizacije i postojanja multipolarnog sveta, ne postoji šansa da Kosovo dobije stolicu u UN. Super, ja rekoh tačka, i odlično. Ali, avaj, nema tačke, ima zarez gde stoji – osim u slučaju dogovora sa Srbijom u kojem ona mora da ima nešto, a ne da nema ništa i da bude ponižena.

Dakle, ponovo ima neko „ali“, „osim“, „izuzev“, „međutim“.

Ne samo s obzirom na ovaj jasan stav koji je stigao iz Ministarstva spoljnih poslova, nego i ponovoljenu, naglašavam, ponovljenu relativizaciju od strane predsednika Republike, to ne dolazi u obzir, osim ako, ja pitam predsednika Vlade, dakle, ovo pitanje je na adresu predsednika Vlade, odnosno gospođe Ane Brnabić, pošto je ona na čelu Vlade koja je po Ustavu najodgovornija za spoljnu politiku, da mi ona, gospođa predsednica Vlade, odgovori na pitanje o stavu Vlade Republike Srbije prema eventualnom članstvu Kosova u UN? Da li tu ima neke relativizacije ili stav ostaje čvrst, kao što bi trebao i morao da bude?

Ako mi krenemo sa relativizacijom, ako mi krenemo sa tim „ali“, „iako“, „možda“, to vam već pokazuje neku vrstu spremnosti i spušta naše ionako ne naročito sjajne pregovaračke pozicije u procesu borbe protiv jednostranog priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije.

Isuviše je ovo važno pitanje i kroz nekih pet, deset ili dvadeset godina neke potomce neće zanimati da li je deficit bio 0,6 ili 0,7 ili 1,5%, ali će nas pitati kakav je bio stav ljudi koji su mogli da utiču prema pitanju Kosova i njegove nezavisnosti.

U nastavku bih rekao da se pridružujem pitanju kolege Marka Đurišića po pitanju ove nelegalne gradnje na vrhu Kopaonika, tako da molim nadležne da i na moju adresu proslede odgovor, ove institucije od kojih je kolega Marko Đurišić tražio odgovor na pitanje oko te gradnje na vrhu Kopaonika. Hvala.