Hvala, ministre.
Imamo povredu Poslovnika, dr Aleksandra Tomić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Član 107, ugroženo je dostojanstvo Narodne skupštine. Govornik koji je govorio na temu penzija i uopšte rasta dovodi u pitanje uopšte bilo kakve podatke i ono što donosimo kao narodni poslanici u vidu zakona ovde u Skupštini. Vaše je bilo da ga u tom trenutku prekinete i vratite na temu, da razgovaramo zaista o budžetu i o penzijama kao glavnom pravu na ostvarivanje prava svakog čoveka koji posle određenog broja godina ima određeni deo obaveza u odnosu na državu da primi. Nivo penzija je određen odlukama koje donosi Narodna skupština, koje donosi na osnovu budžeta i zakona koji se odnose na nivo penzija. Jer, nećete mi reći da će u Grčkoj, koja je smanjila penzije 50%, možda penzioneri imati pravo na povraćaj tih sredstava, ili u Portugaliji koja je imala pravo na 40% smanjenja? Molim vas, reagujte.

Hvala. Imaću u vidu.
Da se ne pretvori ovo u repliku, da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)
Balša Božović, povreda Poslovnika. Izvolite.

Zahvaljujem.

Čl. 106. i 107. Mi smo poslanici, kao što znate, predsedavajući, i imamo prava da negodujemo. Često nemamo prava da se npr. javimo kada nije u skladu sa Poslovnikom, ali imao prava da negodujemo. Jedan od poslanika je rekao – ne možete da uzimate penzije, to je kao da ste nekome uzeli deviznu štednju, zato što je to znak jednakosti između ta dva. Isto tako ste morali da opomenete prethodnu govornicu zato što je rekla da je Grčka smanjila penzije…

Ne možete, kolega Božoviću, sada i vi na povredu Poslovnika da reagujete.

Samo mi dopustite da završim rečenicu.

Izvolite.

Ja vam samo ukazujem da onda kada neko izjavi neistinu u svrhu replike, a tražio je povredu Poslovnika, onda morate da znate kao predsedavajući, pošto vi to pratite i vrlo se razumete u ekonomiju i finansije, ako se ne varam. Mislim da je jedna Grčka koja je donela Zakon o smanjenju penzija, Ustavni sud je poništio tu odluku, za razliku od Ustavnog suda Srbije. Zahvaljujem.

Hvala.
Eto, i vi ste rekli šta ste imali, a bilo je blizu replike.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?
(Balša Božović: Naravno da da.)
Ne.
Reč ima ministar odbrane Aleksandar Vulin, a posle Nataša Vučković ima pravo na repliku.
Izvolite, ministre Vulin.

Celo jutro slušamo partije DOS-a koje stavljaju primedbe na to što se vojska naoružava, što se vojska oprema, što se vojska modernizuje i postavlja se pitanje zašto i za koga? Svaka vojska, nijedna pa ni srpska, se ne pravi preko noći, ona mora kontinuirano da se razvija, jer ukoliko zaostaje, kao što je zaostajala od 2000. do 2012. godine, ona prestaje da ispunjava svoju osnovnu funkciju, a njena osnovna funkcija je odbrana zemlja. Da biste branili zemlju, morate da imate jaku vojsku. I da, mi jesmo garant stabilnosti u regionu zato što smo jaki, ne zato što smo slabi. Kad ste slabi, niste garant ničega i nikome i svi se prema vama tako ponašaju.
Zanimljivo bi bilo, recimo, pogledati neko drugo pitanje. Hrvatska je podigla svoje učešće budžeta u BDP-u za odbranu sa 1,23 na 1,30. Možda bi njih trebalo pitati od koga se oni brane, zašto se oni naoružavaju kao članica jednog vrlo moćnog saveza koji bi ih zaštitio? Mi sa tim nemamo razloga da se plašimo, ali moramo da pratimo šta se dešava oko nas. Možda bi bilo zanimljivo pitati Slovence zašto su podigli svoj odbrambeni budžet za 48 miliona evra? Zašto je Češka to uradila za 235 miliona evra, a Slovačka za 110 miliona evra? Zašto je jedna mirna, neutralna Švajcarska podigla svoj budžet, koji iznosi 4,38 milijardi, za 200 miliona evra? Švedska je to uradila takođe.
Dakle, nije ovde u pitanju zašto se mi opremamo i zašto se modernizujemo, već je više pitanje zašto to rade neke druge zemlje za koje bi valjda moralo da bude da su one mirnije i manje ugrožene.
Misliti o Srbiji kao zemlji oko koje će večno cvetati ruže i u kojoj nikada neće moći da dođe do bilo čega što ugrožava našu bezbednost je u najmanju ruku neodgovorno. Ne možete to na Balkanu da kažete nikada. Uostalom, kao što svi dobro znamo, znate, za mir je potrebno bar dvoje, za rat je dovoljan samo jedan. Samo jedan vam je potreban da vam ugrozi bezbednost. Vi tu ni na šta ne možete da utičete.
Hajde da razjasnimo i to, pošto nismo imali prilike da govorimo o vojnom budžetu, vojska ima tri osnovne misije. Prva je odbrana zemlje, druga je učešće u mirovnim misijama, mirovnim operacijama i treća je pomoć civilnim organima vlasti kada dođe do elementarnih nepogoda ili nečega sličnog, kako bismo pomogli civilnim organima da se rešava sa posledicama. Sve te tri tačke su obuhvaćene ovim budžetom. Povećali smo i novac za učešće u mirovnim misijama. Vraćamo sektor civilne odbrane, i ne samo civilne odbrane, baš da bismo mogli da učestvujemo snažnije i u pomoći za rešavanje posledica raznih prirodnih katastrofa, kada je to moguće. Uostalom, setite se 2014. godine, da nije bilo te vojske, za koju se sad čudimo što se naoružava, oprema i što povećava svoj borbeni i brojni sastav, ko bi pomagao Obrenovcu, ko bi spasio Šabac, ko bi bio tu gde je bio. Hvala.