Hvala, ministre Vulin.
Reč ima Nataša Vučković. Izvolite.

Kada sam govorila o penzijama, ja sam govorila o stečenim pravima i o određenom rasponu koji je ustanovljen time kako su ljudi uplaćivali u penzioni fond. Ja govorim stalno i moj govor je bio usmeren na to da mi moramo praviti pravni ambijent i za razvoj i za rast i za proizvodnju. To je suština priče, a pravni ambijent se pravi kad počnu građani vlastiti da veruju u institucije ove države, da veruju da postoji razlog, dobro ulaganje u Fond za penziono osiguranje.

Hoću samo da vam kažem ovo. Mi nikako da povežemo dve stvari. Rast, razvoj, bolji život građana mnogo imaju veze s tim kakvo nam je pravosuđe, kakva nam je pravna država i kakva nam je državna uprava. Mi to nekako nećemo da razumemo. Molim vas, imam mnogo dokaza za to. Pročitala sam juče nešto, recimo, ta Duing biznis lista, koju vrlo rado citirate, pomenule su kolege koliki je rast u Makedoniji. Da li znate podatak, recimo, i vi ste to čitali, da po kategoriji enforcing contract, znači koliko se ugovori poštuju, Makedonija je na devetom mestu, a mi smo na 17. Znači, duplo je bolja od nas.

Znači, ima nešto što ne valja kod nas. Ja o tome govorim Vladi u celini. Gde je ministarka pravde? Mi govorimo o tome kako država planira svoj razvoj sveukupno, a ne samo makroekonomski, gde ja Vladi i ministru Vujoviću stvarno kažem – jeste, fiskalna konsolidacija vam je u redu, ali nije dobro, ne idemo u dobrom pravcu, ne veruju nam. To je suština priče.

Što se tiče naoružanja, mislim da je tu pitanje kako se taj budžet rasporedio i mi time nismo zadovoljni.

Hvala, koleginice Vučković.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, da se nije desilo i da mi je neko pričao, da nisam bio ovde, ja ne bih verovao šta se ovde sve diskutovalo. Neke kole poslanici su govorili o otimanju penzija, pa je jedan govorio o velikim troškovima javnih preduzeća, pa je jedan govorio da je čak ovo sedmi ili osmi budžet, nije, nego je šesti, pa je jedan poslanik govorio da je javni dug od kada DS nije na vlasti narastao za 10 milijardi, pa je onda jedan poslanik govorio o bankrotu u Kragujevcu, a bio na listi sa gradonačelnikom Kragujevca koji je maltene doveo Kragujevac do bankrota i sedeo u istoj klupi, pa je govoreno o dugovima „Srbijagasa“, pa je govoreno o subvencijama za zapošljavanje, kako je sve to loše, kako ova Vlada troši novac i pravi štetu građanima.

Rešio sam da malo vidimo i pokažemo kako to sada imamo jedan ovakav budžet, s kojim naravno da možemo da budemo i zadovoljni, naravno da imamo i određenu dozu optimizma i naravno da žalimo za vremenom koje smo izgubili dok smo ispravljali tuđe gluposti, lopovluke i laži, a to ovako izgleda, dame i gospodo narodni poslanici.

Kaže ovako – kurs evra 5. avgusta 2008. godine bio je 76,26 dinara. Istog avgusta 2009. godine 92,77 dinara, razlika je 16,5 dinara. Idemo dalje, 2010. godine 106,07 dinara, razlika je 14,29 dinara. Kad su napravili najveću njihovu stranu investiciju, a to je bila prodaja „Deleza“, uspeli su da smanje kurs za četiri dinara u 2011. godini, ali kad narodu kažete „strane investicije“, on to voli da čuje, a prodali su jedan najobičniji trgovinski lanac. „Maksi“ su prodali „Delezu“ i to je velika investicija.

Pošto su neki profesori, tzv. profesori ekonomije, napustili salu, što nam nisu oni rekli, nama neukim poslanicima, da prodajete preduzeće koje pruža uslugu, da prodajete srpsko tržište, nikakva nova radna mesta, nikakve investicije, nikakva nova vrednost, ali ste to prodali. Mišković je novac izneo nešto u Bugarsku, nešto u Sloveniju i to se završilo.

Godine 2012. kurs evra bio je 118,21 dinar, 5. avgusta, razlika je 16 dinara. Za četiri godine, koliko ste bili na vlasti, kurs evra je skočio za 41,94 dinara. Neko će da kaže da ovo nema veze sa budžetom. Ima. Ima još kako.

Pošto se hvalite velikim rezultatima dok ste bili na vlasti, da vidimo kako je izgledala inflacija. Jako zanimljiva stvar. Godine 2008. inflacija je bila 11,7%, pa je 2009. godine bila 8,4%, pa je 2010. godine bila 6,5%, pa je 2011. godine bila 11%, pa je 2012. godine bila 7,8%. Neko će opet da dobacuje da ovo nema veze sa temom dnevnog reda. Ima. Zato što sa ovim podacima vidimo zašto imamo ovakav budžet i koje je tu izgubljeno vreme.

Ovo je samo deo priče. Jedan od poslanika reče da je javni dug u Srbiji narastao od kada je SNS na vlasti za 10 milijardi, a ja kažem da je to laž.

(Radoslav Milojičić: To je istina, živa istina.)

To je najobičnija laž. Evo, sada ćemo da vidimo.

Znači, ukupan javni dug, direktne i indirektne obaveze, 31. decembra 2012. godine, ne možete da me ubedite da je za četiri meseca Dačićeve Vlade nešto bitno moglo da se promeni po stanju javnog duga, nemojte ni da pokušavate, jer tada dospevaju krediti, iznosi 17 milijardi 717 miliona evra. Vidite dalje, 2013. godine 20 milijardi 141 milion evra, 2014. godine 22 milijarde 761 milion evra, 2015. godine 24 milijarde 818 miliona evra, 2016. godine 24 milijarde 820 miliona, da bi 2017. godine imali silaznu liniju. Znači, kada se pogleda rast javnog duga je sedam milijardi, što nije malo, ali hajde da pogledamo, evo, upravo sam demantovao nekog kolegu koji je izgovorio neistinu, ali ja neistinom zovem kada neko nešto govori, nije tačno, a ubeđen je da je tačno, a onoga ko govori neistinu i zna da je to neistina naš narod naziva lažovom. Da vidimo kako je nastalo tih sedam milijardi evra.

Molim predsedavajućeg da ovog „Veselka“ iz Palanke umiri. Ne bojim se ja njega.

Molim vas, molim vas nastavite. Molim kolege da ne dobacuju.

Ne bojim se ja njega, ne zato što sam pametniji, ima i toga, nego govorim istinu.
Evo ovako, 2013. godine samo na ime kamata 750 miliona evra. Godine 2014. samo na ime kamata, 900 miliona. evra. Godine 2015. samo na ime kamata, milijardu i sto miliona evra. Samo 2016. godine, milijardu i 150 miliona evra. To su samo kamate. E sad, neko će da kaže, pa u redu, što niste vraćali glavnice. Pa nismo mogli. O tome se radi.
Jer vidite, vraćamo se na početak diskusije. Pročitao sam da je za četiri godine dinar izgubio vrednost za preko 50%. Pročitao sam da je za četiri godine inflacija zbirno bila oko 40%. Sad mi recite ko to želi da radi i posluje u Srbiji kad ima inflaciju 40%, kada ima gubitak nacionalne valute u iznosu od 50%, koja to preduzeća hoće da rade u Srbiji?
E sad, gospodin ministar tad nije bio tu, ali on ne zna da su oni u ekonomskim naukama izmislili nov način primarne emisije novca. Jer ako se neko zapita, zašto su bile ovolike kursne razlike i zašto je bila ovolika inflacija, može samo da pogleda državne bilanse iz tog perioda, pa će da vidi da se država zaduživala putem hartija od vrednosti sa referentnom kamatnom stopom i kamatom koju je država plaćala na preko 20%. Sedamnaest je bila referentna. Preko 20%. Ta kamata je bio specifičan vid stapanja novca bez pokrića i to se dokazuje kroz sve moguće simulacije koje se izvode.
Tako da gospoda koji su protiv subvencija za zapošljavanje, znate kakvu su subvenciju napravili u Srbiji? Koštala nas je 4,5 milijardi evra deviznih rezervi. Napravili su subvenciju da 250 hiljada ljudi ostane bez posla. To je njihova subvencija. Državnim parama, našim deviznim rezervama. Zbog vaših igranki i marifetluka 250 hiljada ljudi je izgubilo posao. Jer, izvinite, bilo je ovde priča i oko javnih preduzeća, pokrivanja gubitaka.
Znači, samo po osnovu kamata koje su plaćene jer nismo imali privredu da otplaćujemo glavnice, zatekli smo državu bez privrede. Potrošeno je tri milijarde i 850 miliona evra na kursne razlike. Na šest milijardi dolara koliko smo zatekli duga razlika iznosi 27 evro centi. Milijardu i 820 miliona dolara, to je 6% BDP. Kako vas, bre, nije sramota? To ste pravili od države.
Kad kažete da neko otima penzije i kad neko kaže da otima plate zaposlenih u javnoj upravi, to ste vi. Vi ste im oteli. Kad kažete da ima otpuštanja, vi ste otpustili 250 hiljada ljudi i to platili 4,5 milijardi evra.
Kad pričate o stranim investitorima, dovodili ste belosvetske hohštaplere na finansijska tržišta kojima ste uzimale pare po visokim kamatama i bogatili ih. To je rezultat vaše vlasti.
Postavljate često pitanje, ako je neko pravio takve stvari, zašto ne odgovara?
(Balša Božović: Nemoj da se dereš, bre!)
Voleo bih da može da odgovara. Dalje, 2010. godine, novembra meseca, izmenili ste Zakon o deviznom poslovanju i legalizovali lopovluk i krađu, tako da nemojte više vaše rezultate da pripisujete nama.
Postoji jedna ptica koja snese jaje u tuđe gnezdo, a vi budite jedanput ljudi od časti i priznajte svoje greške, a ne kukavice, da podmećete svoje loše rezultate drugima.
Nije meni problem da prozovem ni gospodina Ćirića koji pričao o tih 10 milijardi kojih nigde nema, ni ovog „Veselka“ iz Palanke, ni Balšu Božovića, ni Aleksića. Ne bojim se ja njih, ne zato što sam pametniji, kolega Krasiću, a ima i toga, nego zato što ja govorim istinu, a njihove laži, vreme i događaji vrlo brzo demantuju.

Hvala, kolega Arsiću.
(Goran Ćirić: Replika, pomenuta je DS.)
Izvolite gospodine Ćiriću, pravo na repliku imate.

Sada je ministar Vujović mogao da vidi kako izgleda u Skupštini i kako on reaguje posle minuta međusobnog razgovora poslanika, bez ikakvog direktnog dobacivanja njemu.

Dakle, mi u ovome radimo proteklih šest, sedam godina i to je atmosfera na koju smo se navikli, nažalost.

Mislim da ne bi trebalo navikavati se na ovakvu atmosferu. Evo odgovora na neka pitanja, stavove koje je ministar finansija izneo i ne moram ja da vam ih kažem.

Dakle, tačno je, 10 milijardi 2012. godine, sredinom godine je taj javni dug iznosio 15,3 milijardi evra, a da je sam ministar govorio o tome da je tadašnji ministar finansija podigao već kredit od dve milijarde, tako da ste vi izneli podatak sa kraja 2012. godine.

Govorim o preseku stanja kada ste pobedili na tim izborima 2012. godine.

Sada uvodimo priču o tom brodu koji ima svoju inerciju i o tome je ministar govorio i koga nije tako jednostavno zakrenuti i kada se kormilo okrene posle 200, ili 20 ili 30 minuta može da reaguje na to kormilo. I, on zna i pamti, 2000. godine koju pominjete, od 2000. godine do 2012. godine kada je DS uzela najveću odgovornost, šta je nasledila.

Nasledila je učešće javnog duga u BDP od 201 %, a danas govorimo o Zakonu o staroj deviznoj štednji i o tom brodu koji je doneo u tom periodu od 2000. do 2012. godine, pa i sada, vraćanja stare devizne štednje koja nije vraćena do 2015. godine sa ogromnim obavezama koje su sve naredne vlade imale da bi obeštetile građane koji su nešto zaradili, sačuvali u svom životnom periodu, radnom periodu, a da im je onda neko proglasio devedesetih godina da to više nije njihovo, nego predstavlja staru deviznu štednju.

Na sve ove odgovore vam je dao ministar Vujović i o dugu grada Beograda koji ne iznosi 1,2 milijarde, nego 400 miliona evra, koliko stoji u izveštaju Fiskalnog saveta.

Pravo na repliku, Balša Božović.

Dragi kolega, istina je da se vaše reči mogu i drugačije tumačiti. Gradi se u Srbiji u poslednjih nekoliko godina. Vaš stranački kolega gradi na vrhu Pančića restoran, motel. Ovde je i ministar policije, ovde su ostali ministri i niko to ne proverava, bez građevinskih dozvola.

Od 1.300 gradilišta, samo u Beogradu preko 1000 je nelegalnih, bez bilo kakvih dozvola. Daju se kvote predsednicima opština u Beogradu i Srbiji da skupe novac za izbore. Predsednici opština dobijaju po nekoliko stotina hiljada evra da zakupe tako što će puštati nelegalnu gradnju.

Dešava se to da je korupcija do te mere procvetala za vreme SNS, da smo resurse grada Beograda i Srbije uzalud čuvali decenijama iza nas, da ih danas koriste samo oni privilegovani koji su u okruženju, što predsednika stranke, što vas lično.

Mnogo se ukralo u ovih pet godina, gospodine Arsiću, i dalje se krade.