Samo da završim, 61 milion 183 hiljade dinara i takav budžet je usvojen od strane Narodne skupštine Republike Srbije i objavljen u „Službenom glasniku“.

Pošto je kolega Martinović bio ometan na početku njegovog govora, imao je 40 sekundi, tako da sam toliko produžio.
Molim za mir.
Svi će dobiti reč, bez nervoze.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Jerkov, po Poslovniku.

Zahvaljujem.

Član 104. Gospodine Marinkoviću, da li biste mogli da nam objasnite šta se upravo desilo i kojim povodom i na osnovu kog izlaganja je gospodin Martinović dobio pravo na repliku?

Kao što znate, u tom članu piše da je vaše diskreciono pravo da odlučujete o tome ko će dobiti repliku, ali ne na osnovu toga ko vam preti, ko vas najviše zastraši, ko najviše urla na vas dok govori neko iz opozicije, nego na osnovu onoga što piše u Poslovniku.

U članu 104. piše da pravo na repliku ima onaj poslanik koji je pomenut, čija je stranka pomenuta, ukoliko je šef poslaničke grupe. Gospodina Martinovića, njegovu stranku, predsednika stranke, bilo koji osnov na koji bi gospodin Martinović mogao imati pravo na repliku se nije stekao. Niko ga pomenuo nije.

Gospodine Marinkoviću, molim vas da vodite sednicu u skladu sa Poslovnikom, a ne na osnovu toga što vam neki prete, deru se na vas, ne mogu da podnesu da bilo ko iz opozicije ima reč, jer svi koji su sedeli u ovoj sali su mogli da čuju kako gospodin Martinović urla na vas i govori vam da sada smesta morate da mu date pravo na repliku.

U Poslovniku ne piše da gospodin Martinović ima pravo na repliku kad god je zatraži, ako hoćete napišite tako nešto u Poslovnik, do tada molim vas da vodite sednicu u skladu sa Poslovnikom.

Sada vam govore da oderite pauzu, ako to uradite znaćemo zbog čega ste uradili.

Molim vas, vodite sednicu sami, a ne na osnovu urlanja bilo koga iz SNS.

Hvala.
Naravno, dužan sam da obrazložim.
Prvo, smatram da gospodin Martinović, ja ga nikad nisam čuo da urla, prema tome neprikladan je potpuno termin, niti je bilo kome pretio, bar ja to nisam primetio.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje. (Da)
Kao što znate, u skladu sa članom 104. Poslovnika, predsedavajući rukovodi, dakle vodi sednicu i ima puno pravo da u skladu sa svojom procenom odredi kome će da da repliku.
Pošto imamo puno prijavljenih i pošto vidim da je nervoza sve veća i veća u sali, ja moram da odredim jednu pauzu od pet minuta, kako bi nastavili sa radom.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodna poslanica Nataša Vučković.
Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodo narodni poslanici, dame i gospodo ministri, žao mi je što predsednica Vlade nije tu, zato što je budžet, izvinite me ministre Vujoviću, ali budžet je njen dokument, kao predsednika Vlade, i bilo bi dobro da je ovde, to je njen prioritet, da predstavlja budžet.

Mi ovde raspravljamo u vrlo teškim uslovima. Citiraću vam jednog mislioca, 16. vek, Tomas Mor, kad se usvaja Poslovnik engleskog parlamenta kaže – nijedan zakon, ni jedan zakon ili odluka, ne može biti doneta, ako se u Skupštini nije pre glasanja tri dana o njoj raspravljalo, a to kako bi se izbegla brzopletost. Šesnaesti vek. Mi danas ovde raspravljamo treći dan, istina, drugi, o 31 zakonu i toliko ćemo otprilike i raspravljati, tri dana.

Dakle, drage kolege, ako ovde neko veruje u napredak civilizacije, društva ili to da se uči na osnovu tuđih iskustava ili grešaka, onda verujem da će ova praksa, koju ovde svi živimo, moći da ga u tome razuveri, ako do sad već nije.

Građani, međutim, od nas očekuju da govorimo ozbiljno o svemu što predlaže Vlada, zato što se tiče njihovog života. I ja se zato ne slažem sa onima koji kažu – budžet je, znate, samo finansijski plan. To je finansijski instrument kojim se pokazuje kakav je politički program jedne Vlade. Zato mi ovde kao narodni poslanici, a ne kao nikakvi ekonomski eksperti, možda među nama takvih ima, ali većinom mi to ne moramo biti, mi smo predstavnici građana i kao takvi govorimo o budžetu.

Takođe, predlažem gospodinu ministru da to uvaži, da ovde nismo ni na kakvom naučnom simpozijumu, nego da treba da govorimo jezikom razumljivim građanima, kako bi oni znali šta ih očekuje u životu 2018. godine.

Prema tome, ja sad prelazim na budžet i govoriću o tri stvari, bez obzira što se neke kolege iz vladajuće većine možda neće složiti, ali govoriću o dakle političkim posledica budžeta, onog kojeg smo imali proteklih godinu ili dve dana, i kako će se to reflektovati na ishode, na društvo, državu itd.

Prva stvar jeste pitanje penzija. Toliko hvaljeno vraćanje penzija, predlažete da se sve penzije povećaju za 5%. Dobro je što hoćete da povećate penzije i onima kojima penzije niste smanjili pre tri godine, zato što to jesu ljudi koji su siromašni, koji teško preživljavaju, ali je jako loše što jednaki procenat vraćate i onima kojima ste smanjili penzije za 10%, jer i kada im vratite ovih 5% vi i dalje njima uzimate svakog meseca. Ako je neko imao penziju 40 hiljada, pa mu sad vratite dve hiljade, i dalje ćete mu svakog meseca uzimati dve hiljade i nešto, ako dobro računam, ispravite me. Dakle, računica je tu vrlo jednostavna.

U ekonomskoj struci sad ako hoćemo, bar u meri u kojoj ja to čitam, u istraživanjima, ekonomskim analizama, uzimanje penzija može biti samo kratkoročna mere, zato da se neki privredni ambijent stvori i pokrene rast. Mi treću godinu čekamo i vidimo da toga nema. Nije samo treću godinu, petu godinu. Pet godina je ova vladajuća većina na vlasti i 2012, 2013. godine nam obećava, evo 2017. godine biće bolje, pa 2018. godine biće bolje, sad čujemo da nam treba još tri godine. Dobro je da građani to čuju.

Druga stvar. Kaže ministar juče kako je raspon između penzija političko pitanje. Znate, nije, jer ako se tako razume priroda penzije, onda Vlada može i da ukine penzije, što je politička stvar, a nije, nego je pitanje stečenih prava i pitanje je Ustava da li se to može na ovaj način raditi. Vlada sad preraspodeljuje sredstva unutar tog Penzijskog fonda, kako joj drago. To je nešto što nije u radu i Fiskalni savet je to takođe kritikovao.

Drugo pitanje je zašto je ovo sve važno? Zato što onaj pravni ambijent, poverenje u pravnu državu, mi time rušimo sve. To je problem koji mi imamo i sa rastom i sa privlačenjem investicija i sa poverenjem u ovu državu i stranih i domaćih investitora. Hajde da jednom govorimo o tim problemima o kojima nam, na kraju krajeva, i EU govori kritike.

Druga stvar. Jako je loše što se nastavlja zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Ova zabrana zapošljavanja, evo sad već četvrtu godinu će biti, dovodi našu upravu, samim tim i našu državu, u jedno stanje koje, verujte mi, neki sagovornici iz Brisela već ocenjuju kao destrukciju administrativnog kapaciteta Srbije. Mnogi su otišli u penziju, mnogi su otpušteni, mnogi su premešteni, zaposlenima su istekli mandati, rade kao vd, itd, a zapošljavaju se partijski kadrovi vrlo često nekvalifikovani.

Treća stvar. Da li se radi o razvojnom budžetu? Zašto toliko povećavamo taj vojni budžet? Za šta se mi to spremamo? Za kakve se ratove spremamo, ako vi govorite da ste garant stabilnosti ako kažete da su odnosi u regionu bolji nego ikad? Šta će nam toliko silno naoružanje?

Moje uverenje je da nema razvojnog budžeta ukoliko država značajnije ne poveća budžet, za ono što se danas realno svuda u razvijenom svetu smatra razvojnim oblastima, a to su obrazovanje, nauka i kultura. Nema inovacija, nema razvoja dok ne povećamo i broj dece u gimnazijama, i na visokim školama. Bojim se da mi sa tim razvojnim procesima nećemo biti u prijateljstvu. Hvala vam na pažnji.

Hvala.
Reč ima ministar finansija, dr Dušan Vujović, a posle njega ministar odbrane, Aleksandar Vulin. Izvolite.

Hvala lepo.
Ja samo odgovaram, a vaše upozorenje je potpuno na mestu. Uopšte nemam nameru da onim poslanicima koji pokreću pitanja, politička, socijalna i ostala, odgovaram naučnim argumentima. Ja sam samo reagovao na pokušaj da se kvazinaučnim argumentom u diskusiji dovodi u pitanje nešto što apsolutno…
Znači, vama ću odgovarati potpuno onako kao što ste postavili pitanje. Vaše pitanje je na mestu, ali ono ima nekoliko dimenzija. Jedna dimenzija je šta znači tzv. društveni ugovor između države i penzionera u tzv. penzionom sistemu koji se primenjuje kod nas. Znači, neko godinama nešto zarađuje, ostvaruje neka prava na penziju i ta prava onda, po pisanim i nepisanim pravilima, zakonima, običajima itd, država po osnovu prihoda koje ima iz svojih budžetskih mogućnosti obezbeđuje. Znači, to je pravo na penziju, ali ne i na konkretan iznos penzije.
To šta opredeljuje konkretan iznos penzije određuju ekonomske mogućnosti zemlje. Znači, mi smo u pojedinim periodima imali različite intervencije države u to da se obezbede ta prava. Godine 2014, kada sam ja postao ministar, isplatili smo, to je pre smanjenja, 508 milijardi penzija, a u tome je država iz budžeta ostalih građana države dala 251 milijardu, skoro 50%. To je plaćeno van onoga što su zaposleni preko svojih doprinosa za penzijsko osiguranje uplatili u PIO fond.
Naredne godine, posle ovog smanjenja, isplaćene su penzije 490 milijardi ukupno. U tome je država sudelovala, odnosno građani su sudelovali sa 211 milijardi, a preostale pare su plaćene iz PIO. Daću vam ovu tabelu da imate kompletno. Dakle, 211 milijardi je plaćeno iz budžeta građana koji nisu penzionisani onima koji su penzionisani. Godine 2016. plaćeno je 205 milijardi iz budžeta, a ukupno je isplaćeno 494 milijarde. To je ono prvo povećanje od 1,25%. Prošle godine, tj. ove godine je isplaćeno, do sada, tj. za 11 meseci, 498 milijardi. U tome je država dala 178 milijardi, a to već uključuje povećanje od 1,25% i na njega povećanje od 1,5%.
U konkretnom primeru, znači posle ovog povećanja od 5%, mi procenjujemo da će naredne godine ukupne isplate za penzije prevazići nivo iz 2014. godine i biće 527 milijardi, po našoj računici, umesto 508. Znači, to će biti 19 milijardi više. Dakle, 19 milijardi će biti veći ukupni fond penzija i u tome će država sudelovati 185 milijardi, tj. građani Srbije 185 milijardi.
U vašem konkretnom primeru, 40 hiljada, znači osoba koja je imala 40 hiljada u oktobru 2014. godine kada je to doneto, smanjenje je bilo 22% na razliku između 40 hiljada i 25 hiljada. Znači, 22% na 15 hiljada, to je 3.300, ako ja dobro računam. Danas, posle ovog povećanja, ta osoba će dobiti 7,91 ukupnih povećanja. Pošto je 1,25, pa 1,25, pa 5%, to daje 7,91. Proverite. Tih 7,91 daje penziju 43.164 dinara. Ta osoba će imati penziju koja će biti samo 136 dinara manja od one koja je bila 2014. godine. To je vrlo egzaktna računica. Ja sam na licu mesta izračunao, pošto ste vi rekli primer. Možemo da izračunamo za mnoge. Za većinu ljudi koji su do 50 hiljada smanjenje je bilo do 10% i oni će već naredne godine doći na onaj nivo.
Ukupna svota, kao što sam rekao, naredne godine prevazilazi prvu svotu, i sada vi postavljate pitanje jednakosti unutar tih raspona. To je političko pitanje, socijalno pitanje, to je pitanje politike itd. Ja vam samo kažem da mnogi ljudi nikada nisu imali veće penzije nego danas, i to je u broju od milion i 715 hiljada penzionera u Srbiji. Srbija ima najveći broj tzv. zavisni broj, znači ljudi penzionera prema broju zaposlenih.
Drugo, Srbija ima dosta dobre podatke o tome kolike su prosečne penzije u odnosu na prosečne zarade, iako u broju penzionera imamo izuzetno veliko učešće. Znači, danas od milion i 715 hiljada penzionera imamo 640 hiljada ljudi koji ne primaju pune penzije iz punog radnog staža.
(Narodni poslanik Milorad Mirčić dobacuje s mesta.)
Ali, to je jako bitno, molim vas.
(Narodni poslanik Milorad Mirčić dobacuje s mesta.)
Nisam razumeo.
(Balša Božović: Devizna štednja.)

Molim vas, prijavite se za reč. Dajmo mogućnost ministru da završi svoj govor.

Samo da kažem još jednu rečenicu ovde. Znači, kod nas je prosečna penzija 50% prosečne plate, iako u milion i 715 hiljada penzionera imamo 650 hiljada ljudi koji nisu ostvarili punu penziju. Znači, to nisu starosni penzioneri, nego su ili invalidske ili porodične. Hvala lepo.