Zahvaljujem.

Naravno, pogledaću. Tražio sam stenobeleške kako bih utvrdio tačno šta je rečeno.

(Radoslav Milojičić: Politički stav je da je zbog vas bombardovana zemlja.)

Gospodine Milojičiću, ja moram stvarno sada da vam izreknem opomenu zbog dobacivanja i toga što ste sada malopre rekli.

Moramo da imamo mir na sednici i jednu normalnu i korektnu atmosferu.

(Radoslav Milojičić: To je istina, gospodine Marinkoviću.)

Molim vas da poštujete Poslovnik.

Stvarno ne želim danas nikog da kažnjavam. Sada sam to morao da uradim zato što se stvarno neadekvatno ponašate.

Povreda Poslovnika, narodni poslanik Nataša Sp Jovanović. Izvolite.

Hvala.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?
(Nataša Sp. Jovanović: Da.)
Želite. Dobro.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Takođe, poštovani narodni poslanici, u sladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu do 15,00 časova. U 15,00 časova počinjemo sa radom. Hvala.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Tomislav LJubenović.
Izvolite.

Hvala.

Slušajući predstavnike vlasti kako ovih dana pokušavaju da sami hvale svoj rad, neko bi pomislio da građani Srbije zaista žive veoma dobro. Ono što mi kao opozicija imamo zadatak jeste da se ovde u Narodnoj skupštini čuje istina. Zato moramo da predstavnicima vlasti poručimo da se što hitnije potrude da objektivno gledaju na realan život građana Srbije.

Poslanička grupa Srpske radikalne stranke je pažljivo analizirala sve predloge zakona o kojima se danas vodi rasprava i moram da kažem da, čitajući Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, je bilo jako teško pročitati sadržaj od strane 229 do 477, dakle 248 strana na kojima je napisano nešto što se jedva može videti. To nešto odnosi se ni manje ni više na obeležavanje programskih struktura koje su dostavili budžetski korisnici uz predloge finansijskih planova.

Predstavnicima vlasti su puna usta hvalospeva o svojim tzv. dostignućima, a programski deo budžeta je nevidljiv. Dobro znate da je to obaveza po Zakonu o budžetskom sistemu, jer na taj način predstavljeni rashodi omogućavaju lakše praćenje efekata utrošenih sredstava, kao i procenu da li se sredstava odobrena po programima i projektima troše u skladu sa ciljevima Vlade.

Dakle, radi se o delu u kome su korisnici budžetskih sredstava dali informacije o svojim programskim aktivnostima. Postavlja se logično pitanje, ako je sve zaista tako dobro kako čujemo u hvalospevima predstavnika vlasti, zašto se pokušava sakriti o kojim programima se radi u budžetskoj 2018. godini, pa je skoro nemoguće pročitati.

Još jedna stvar koja govori u prilog tome kakva nam je realnost pod ovom vlašću je spajanje rasprave o svim ovim bitnim zakonima u jednu raspravu. Radi se zaista o i te kako bitnim zakonima na osnovu čije primene je projektovan budžet za 2018. godinu. Očigledno je da vlast ne želi da se u Narodnoj skupštini vodi kvalitetna rasprava, a kvalitetna rasprava podrazumeva dovoljno vremena. Kada bismo imali dovoljno vremena, mogli bismo detaljno da govorimo o sledećem.

Postavljam pitanje – zbog čega je u obrazloženju Predloga zakona o dopuni Zakona o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu napisano da je potrebno da ranije stupi na snagu kako bi se obezbedilo neometano funkcionisanje ustanova osnovnog, srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda? Da li to znači da će jedino ovim ustanovama odlukom Vlade biti isplaćene naknade i bonus ili će nekim drugim?

Mogli bismo da govorimo o efektima koji će na zaposlene imati Predlog zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomnih pokrajina i jedinicama lokalnih samouprava. Kada govorimo o ovoj temi, predstavnici vlasti bi posebno trebali da obrate pažnju na ono što je napisano na strani broj pet u oceni Predloga zakona o budžetu za 2018. godinu, a koju je dao Fiskalni savet gde se doslovce kaže – predloženi budžet Republike imaće negativne posledice po budžete lokalnih samouprava.

Ovo je samo mali deo argumenata koje smo mi, kao opozicija, u prilici da iznesemo u ovom kratkom vremenu koje nam je na raspolaganju za raspravu o 31 predlogu veoma važnih zakona za život građana Srbije.

Odgovorna vlast bi odavno postala svesna da mora da preduzme nešto i unapredi život običnog građanina u Srbiji, a ne da brine isključivo o svojim ličnim interesima. Tek onda bismo mogli da razgovaramo o zaustavljanju odlaska mladih i obrazovanih ljudi iz Srbije, a odlaze nam čitave porodice koje se nikada neće vratiti ponovo u Srbiju. Na jugu Srbije u Jablaničkom, Pčinjskom, Pirotskom, Topličkom okrugu poslednjih nekoliko godina primetna je masovna pojava odlaska lekara i ostalog medicinskog osoblja u Nemačku, i to ne samo lekara, već odlazi sve veći broj mladih ljudi različitog obrazovanja. Svi oni odlaze zato što je ogroman porast siromaštva u Srbiji.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz aprila meseca 2017. godine, stopa siromaštva bila je 25,5%. Četvrtina građana je u riziku da postane siromašna, a najugroženiji su mladi od 18 do 24 godine, tj. 32,7%. Podaci zvanične statistike EU, Eurostat, iz marta ove godine pokazuju da je naša ekonomija po stopi siromaštva najlošije rangirana od ukupno 34. posmatrane zemlje.

Ovo nije nešto čime bi vlast u Srbiji mogla da se pohvali. Naprotiv, vlast je učestvovala u osiromašenju svog naroda, a naročito smanjenje plata i penzija prethodnih godina.

Mnogo vremena treba da prođe da se ljudima, koji su trpeli ova smanjenja, malo popravi životni standard. Ovo kažem, jer je bitno da se naglasi da su plate i penzije bile smanjene, ali su cene struje, komunalnih usluga, hrane i svega ostalog i te kako rasle. Zato bi predstavnicima vlasti morali pod hitno da postanu svesni realne situacije i zaista nemaju čime da se ponose, već imaju razloga da preispitaju svoju ulogu u osiromašenju svojih građana.

Kada to kažem, stopa siromaštva, prema evidenciji, Srbija, što sam malopre pomenuo, nalazi se na zadnjem mestu sa 24,5%, Rumunija sa 22,4%, Letonija sa 22,2%, Estonije 22%, Bugarska 21,5%, Litvanija 20,7%, Španija 20,5%, Hrvatska 19,8%, Makedonija 19,7%. Mislim da je ovaj statistički podatak alarmantan i da Vlada treba krajnje ozbiljno da se pozabavi standardom i životom građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, kolega LJubenoviću.
Reč ima narodni poslanik Momo Čolaković. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, poštovano predsedništvo, poštovani ministri, uvaženi narodni poslanici, imam jednu molbu i apel za sve poslanike. Želeo bih i molim da se vratimo na temu o kojoj danas razgovaramo i da ostavimo lične i druge prepirke i svađe van ovog doma.

Ono što želim da kažem je da mi danas, posle tri godine, razgovaramo o ključnim reformama koje su započete 2014. godine, a u vezi sa zakonom o budžetu i pratećim zakonima koji treba da obezbede ostvarivanje budžeta. Takođe, mogu da kažem da su reforme u poslednje tri godine, po našim ocenama, po mom ličnom, skromnom viđenju, bile veoma uspešne i da one zaslužuju odgovarajuću pažnju.

U vezi sa tim i Predlogom budžeta za ovu godinu želim da naglasim da je on prihvatljiv i da obezbeđuje nekoliko osnovnih principa u daljem ostvarivanju reforme od 2014. godine. Ja ću u najkraćem da ih naglasim. Pre svega po mojoj oceni on je veoma razvojni, pre svega na planu investicija jer obezbeđuje ogromna sredstva da se investicioni ciklus unapredi i bude još bolji nego što je bio u prethodnom periodu.

Druga dimenzija koja je veoma značajna sa aspekta populacije koju ja zastupam je socijalna dimenzija. Izdvojena su sredstva mnogo veća nego što je to bilo u prethodnim godinama i u tom smislu mislim da možemo sa pravom da istaknemo da je to prihvatljivo i da ćemo imati podršku svih činilaca.

Treće, lično mislim da deficit budžeta je takve prirode da garantuje dalje obezbeđivanje i jačanje finansijske konsolidacije. U tom smislu za nas je najbitnije i najvažnije da nastavimo finansijsku konsolidaciju, da ona bude ostvarljiva.

Iz tih razloga kako je uvažena predsednica naše poslaničke grupe izjavila mi ćemo dati podršku budžetu i pratećim zakonima.

Ono što želim posebno da istaknem i posebno da govorim o tome i u tom smislu neke ideje i sugestije je pitanje penzijsko invalidskog sistema. Slobodno mogu da kažem na prvom mestu da je sistem penzijskog invalidskog osiguranja pretrpeo veoma značajne promene, a isto tako da kažem i tvrdim da je on najuspešnije sproveden. Korisnici penzija, njih 1.715.986 dali su doprinos rešavanju i očuvanju stabilnosti penzijsko invalidskog sistema i u ovom periodu nije primenjen Zakon o penzijsko invalidskom osiguranju i nisu penzije usklađivane.

Korisnici penzija, njih 692.000 dali su najveći doprinos reformama jer smo smanjivanjem penzija uštedeli, prema mojim procenama, preko 70 milijardi dinara. Kada o tome razgovaramo moja sugestija je da se još jednom vidi, tu molim ministra Vujovića i posebno ostale ministre, kako i na koji način, ako je to tačno, a ja lično mislim da jeste, izvršiti unutrašnju preraspodelu. Ne tražimo da idemo u veći deficit. Ako 1.700.015 penzionera košta državu 25 milijardi, a 500.000 zaposlenih u državnoj upravi 35 milijardi dinara, da li se tu može naći jedan bolji i pravedniji balans? Učešće prosečne penzije u odnosu na prosečnu platu u ovom periodu u stalnom je padu, tako da je u 2016. godini bio svega 51%. Zbog toga smatram da u narednom periodu treba razmišljati o tome da se uvede zaštitna mera.

Materijalni i socijalni položaj 444.544 korisnika penzija je najnepovoljniji jer su im primanja oko 13.500, a i onih koji imaju do proseka oko 23.850 dinara, kojih je ukupno nešto oko 950.000 zaslužuju posebnu pažnju.

Koji su rezultati? Učešće penzija u BDP smanjen je sa 13% na 11%. Neko je rekao 11,2%, a do kraja godine će biti tako. To je cilj koji smo zacrtali i to je evropska i svetska praksa sa tendencijom da i dalje pada i tu treba tako to nastaviti.

Učešće transfera iz budžeta, o čemu je ministar govorio, smanjen je sa 44,7% na današnjih 30,014% u 2017. godini sa očekivanjem da on i dalje pada, što je za mene jedan od osnovnih postulata naše pravne države, naše socijalne države, naše socijalne pravde da međugeneracijska solidarnost dolazi do izražaja i tu neka zalaganja ne mogu da prihvatim, da se samo iz doprinosa moraju obezbeđivati penzije. To nema ni u jednoj državi u svetu. Mora da postoji međugeneracijska solidarnost i oni koji dođu posle sadašnjih generacija koje vode ovu državu i rade će morati da obezbeđuju međugeneracijsku solidarnost i to se mora povezati.

Dalje, u skladu sa izmenama i dopunama Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju broj invalidskih penzionera je u stalnom padu i to je jedna od reformskih mera. Sa preko 321.000 sada je ispod 300.000. Moram istaći rad i delovanja Fonda penzijsko invalidskog osiguranja koji je unapredio svoj rad, koji sa svojih 90% uspešnosti ostvaruje takve rezultate. Takođe, mora se istaći da li je u proteklim godinama bilo koji dan ili bilo koji sat kašnjeno sa penzijama? Redovno su isplaćivane i to vam je pozitivno i dobro.

Takođe moram istaći veoma značajno to što se brine o najsiromašnijim penzionerima. Iz Fonda se redovno izdvajaju sredstva za oporavak penzionera, tako da je u ovoj godini preko 12.500 penzionera boravilo u banji. Preko 300 miliona izdvojeno je za razne aktivnosti penzionerske populacije kao što je kultura, sport itd.

Moram istaći da neke lokalne samouprave o tome brinu. Lično mislim da bi lokalne samouprave morale preuzeti obavezu, kao što je to nekada bilo u Beogradu, a danas ću da istaknem moj Novi Sad koji vodi brigu o staroj populaciji. U tom smislu ublažava siromaštvo i položaj penzionera.

Na osnovu iznetog mislim da bi jako dobro bilo da prestanemo sa licitiranjem kako i na koji način treba penzionere nagraditi. Oni su to zaslužili i moje je lično mišljenje da Zakon o privremenom obračunu penzija treba da prestane da važi i da pređemo na sistem koji je utvrđen Zakonom o penzijskom invalidskom osiguranju. U tom pogledu posebno ističem zahteve Saveza penzionera Srbije koji zastupaju preko 700.000 svojih članova, odnosno korisnika penzija i mislim da bi jako dobro bilo, gospodine ministre, još jednom obaviti razgovor sa ovom populacijom, kao što ste kazali da ste obavljali razgovore sa svim drugim korisnicima budžeta.

Na kraju želim da još jednom istaknem veoma značajnu ulogu i potrebu da se vodi računa o selu, o onome što je za ovu državu veoma bolno i veoma značajno. Ministar koji je dobio taj zadatak da radi po mojoj oceni veoma uspešno radi i imamo rezultate u 2017. godini. Molio bih u tom smislu, pošto se malo u to razumem, da pokrenemo, mi to hoćemo, 210.000 penzionera poljoprivrednika da daju doprinos u tom pogledu.

Zahvaljujem, gospodine Čolakoviću.

Molim gospodina ministra, ako je u mogućnosti, da na to odgovori.

Zahvaljujem.