Zahvaljujem, predsedavajući.

Povređen je član 106. stav 1. Malopre govornik je govorio van teme koja je na dnevnom redu. Ušao je u repliku, govorio je o finansiranju stranaka. Čudi me da nije pomenuo finansiranje predsedničke kampanje u poslednjoj kampanji, već se osvrnuo na to kako je u stvari na legalan način, onako kako i treba da posluje udruženje građana koje ima grupu građana, poslovalo, i čudi me da se u tom smislu nije osvrnuo na finansiranje predsedničke kampanje Aleksandra Vučića u poslednjim predsedničkim izborima.

Koleginice Macura, u čemu sam ja učinio povredu Poslovnika?

Dakle, govorio je van teme na dnevnom redu, iskoristio je repliku da bi govorio o onome što nije tema.

Zahvaljujem.
Imao je pravo. Gospodin Orlić je imao osnova za repliku, jer je kolega Đurić u svom izlaganju pomenuo predsednika SNS. Nakon toga je i gospodin Đurić dobio dodatna dva minuta i upravo zbog direktnog obraćanja kolega Orlić je imao osnov da odgovori. Nije izazvao sada novu repliku, tako da ja predlažem da nastavimo sa radom i sa narednim govornikom.
Da li vi koleginice, želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne.)
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Povređen je član 103. stav 8. Gospodine predsedavajući vi ste dobro reagovali što ste sprečili da se ova zloupotreba nastavi, ali ima tu još prostora da se ovo ponašanje kazni na adekvatan način. Konkretno, a pošto je ovde bilo reči o zloupotrebi prava na reklamiranje Poslovnika. Ako je ostalo vremena za dalju raspravu, hteo sam da predložim vama, ne insistiram uopšte da glasamo, samo da predložim vama da razmislite o primeni te mere, da se oduzme dva minuta za dalju raspravu o ovom udruženju građana ako je grupa građana, ne znam šta je, zbog toga što je ovde očigledno došlo do reklamiranja Poslovnika iz najmanje dva potpuno pogrešna razloga. Jedan je da se ukazuje na izlazak izvan okvira teme u replici. Kakva je tema u replici, to ne znam, neko bi morao da mi objasni. Drugo je želja da se ovde priča o finansiranju izbora, da li je tako, a ja nisam ništa pogrešio kada sam izneo ono što su notorne činjenice, da jedno udruženje građana posluje sa grupom građana, da sami sa sobom sklapaju ugovore je isti čovek koji je predsednik i jednog i drugog. Sam sa sobom tu potpisuje ugovor o saradnji, prebacuje kampanjski novac i onda taj novac završi gde? Na računima firmi njegovih narodnih poslanika. Između ostalog baš ove poslanice koja se sada javila, ako ja nešto ne grešim, a po svemu što je poznato u javnosti biće da ne grešim.

Šta sam želeo da vam kažem, gospodine predsedavajući, da se oduzmu ta dva minuta, to je ubedljivo najbezbolnije rešenje. Mnogo bi bolnije za njih bilo da nam sad na primer, odgovore zašto nisu u sistemu PDV-a ako su napravili promet 37 miliona. Da li beše na osam ili deset morali su već da budu u sistemu PDV? To sam hteo da predložim vama, a i njima u isto vreme. Hvala lepo.

Kolega Orliću, shvatio sam vaš predlog. Razmisliću o tome.
(Vladimir Đurić: Replika.)
Nemate osnova za repliku, to sam vam već rekao.
Koliko sam shvatio ne želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvaženi ministre Vujoviću, poštovane kolege narodni poslanici, imajući u vidu da je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS naš uvaženi drug, Đorđe Milićević u načelnoj raspravi istakao da će naša poslanička grupa podržati kompletan set zakona o kojima raspravljamo u danu za glasanje, ja ću se danas osvrnuti na sasvim novi zakon u odnosu na Zakon o budžetu, koji je svakako najaktuelniji, o kome se na ovoj sednici najviše i diskutuje. Konkretno radi se o Zakonu o stečaju, pa vas gospodine Vujoviću molim da prenesete sve ono što u ime poslaničke grupe SPS želim da ukažem, uvaženom ministru Goranu Kneževiću, kako bi u svakom slučaju i ono što podrazumeva naš doprinos u kvalitetu jednog zakonskog akta kao što je Zakon o stečaju zaista doprinelo onome što podrazumeva najbolju praktičnu primenu ovog zakona.

Stečaj nije samo pravni institut, on je svojevrstan privredno socijalni fenomen, kome se mora posvetiti dužna pažnja. Pre svega zbog posledica koje taj stečaj uzrokuje u privrednom ambijentu, a istovremeno i zbog socijalnih posledica prevashodno onih posledica koje se odnose na zaposlene u privrednom društvu koje odlazi u stečaj. Vlada Republike Srbije je u traženju najboljih sistemskih rešenja pokušala da ta rešenja nađe u predloženom tekstu zakona i ona u svakom slučaju predstavljaju kvalitativan pomak u odnosu na zakonska rešenja iz 2011. godine i 2014. godine.

Ono što je suštinsko za ovaj zakon jeste da se ovim zakonom u svakom slučaju akcenat stavlja na one poverioce koji imaju obezbeđena potraživanja, a to su razločni i založni poverioci, konkretno banke. Mi zaista podržavamo jedno takvo rešenje koje podrazumeva da i ovi poverioci koji do sada verovatno nisu imali dobru poziciju u zaštiti svojih interesa u stečajnom postupku, sada tu poziciju i ostvare.

S obzirom da u svojoj advokatskoj praksi najčešće imam dodira i najviše se bavim privrednim pravom i stečajnom materijom, moram da ukažem da je ovaj zakon dao dobra rešenja.

Prvi korpus dobrih rešenja ovog zakona odnosi si se na pobijanje pravnih radnji i punovažnih pravnih poslova stečajnog dužnika. Podsećanja radi, radi se onom pobijanju onih pravih radnji i onih pravnih poslova, a to su najčešće ugovori, kojima se narušava ravnomerno namirenje poverilaca, s jedne strane, ili se stavljaju pojedini poverioci u povoljniji položaj u odnosu na druge poverioce ili se namerno čini šteta pojedinim poveriocima, što u svakom slučaju ima za posledicu mogućnost pobijanja takvih pravnih poslova i pravnih radnji.

U ovom zakonu je dobro što se sada precizira šta se ne može pobijati, pa se tako konstatuje da se ne mogu pobijati prigodni darovi, da se ne mogu pobijati nagradni darovi, darovi učinjeni iz zahvalnosti, izdvajanje u humanitarne svrhe i to je jako dobro. Zašto je dobro? Pa, zbog toga što je u stečaju, s obzirom da je tu najviše manipulacija i malverzacija, upravo kroz ovakav način humanitarnih činjenja ili dobročinih nekih raspolaganja najviše bilo zloupotreba. Kako? Zbog toga što su se kroz ova humanitarna davanja uglavnom dolazilo do toga da se oštećuju poverioci stečajnog dužnika, odnosno preduzeća koje odlazi u stečaj.

Takođe se mora pohvaliti odredba člana 34. zakona o kome sada ja diskutujem, a koji kaže da se ne mogu pobijati čak ni krediti koji se zaključuju sa bankama. To je jako dobro zbog toga što se radi o onim kreditima koji su podignuti u toku trajanja stečaja. Privredno društvo je otišlo u stečaj, obustavljen je, uzet kredit da bi se pomoglo oživljavanju i na kraju došlo do neke posledice koja se nije mogla izbeći, a to je ponovni odlazak u stečaj. Ako, bi se taj kredit pobijao, onda bi razlučni poverilac došao u jedan ozbiljan problem, a to je banka koja je odobrila kredit, kako bi se sanirale posledice u stečaju i kako bi se na neki način oživeo stečajni dužnik, odnosno smogao snage da nastavi svoju poslovnu egzistenciju.

Takođe jako dobro rešenje u zakonu jeste rešenje koje se vezuje za posledice plana reorganizacije, a o planu reorganizacije danas čujemo svaki dan, naročito kroz medije i konačno se definiše da posledice plana reorganizacije počinju od pravosnažnosti rešenja kojim se potvrđuje plan i organizacije, što do sada nije bilo prisutno, gde se govorilo o posledicama odmah nakon donošenja tog rešenja, što je u svakom slučaju opet uzrokovalo razne zloupotrebe.

Uvaženi ministre, želim da skrenete uvaženom ministru Kneževiću jedan ogroman problem, a taj problem se manifestuje u sledećem. Ovaj zakon o kome danas raspravljamo predviđa mogućnost da se nakon podnošenja jednog plana reorganizacije podnese još jedan, ali ovde imamo jednu katastrofalno lošu definiciju koja može da izazove ozbiljne posledice u praksi, jer se ovde kaže – ako se ponovo podnese UPPR, nije potrebna saglasnost, odnosno mišljenje većinskih poverilaca. To je strahovito loše rešenje, jer može da izazove ozbiljne posledice po stečajnog dužnika i druge poverioce.

Šta to znači da se prvi put traži saglasnost većinskih poverilaca da prihvate UPPR, a posle toga kada ponavljamo taj UPPR, odnosno izmenjeni UPPR se ponovo dostavlja, onda nije potrebna saglasnost većinskih poverilaca. Zar ne vidite tu veliki apsurd? Ja ga vidim i moje kolege ga sigurno vide i zbog toga intervenišemo u tom pravcu. Molim vas da se to uzme u obzir.

Postoje tri stvari, tri problema koja uopšte nisu uzeta u obzir u ovom zakonu i ja ih moram ukazati. Prvi – položaj agencije za licenciranje stečajnih upravnika kao stečajnog upravnika. Postoji obaveza u zakonu da ukoliko se stečaj otvara nad privrednim društvima koja posluju sa većinskim društvenim kapitalom, dakle država je većinski vlasnik, da je isključivo moguće da jedan jedini stečajni upravnik bude ALSU, odnosno Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Zašto? Pa, nije ona bezgrešna. Zar to ne mogu da budu i drugi stečajni upravnici? Koliko je poverenika uradilo mnogo štošta loše za stečajne dužnike? Koliko hoćete. Da li je iko odgovarao? Pa, nije. Vrlo mali broj je poneo konsekvence za svoj neodgovoran rad. Radi se o tome što su maltene prepustili stečajnu masu inerciji da se niko ne stara o njoj. Imovina stečajnog dužnika se uopšte ne štiti. Ne zaključuju se ugovori o zakupu, nema uvećanja stečajne mase. Ko je odgovarao za to? Gde je odgovornost Agencije za licenciranje stečajnih upravnika u tom pravcu?

Drugo, svi vidovi svojine su, po Ustavu, izjednačeni, što moj uvaženi kolega Martinović i te kako dobro zna. Ako jesu, a jesu, u toj situaciji, zašto bi ALSU bila isključivi stečajni upravnik na privrednim društvima koja posluju sa većinskim društvenim kapitalom? Pa izjednačena je državna i privatna svojina po Ustavu. Da li je onda ovo ustavna norma? Ja sam uveren da nije i u tom smislu moramo voditi računa i u tom smislu moramo barem uvesti jednu normu da, ako ništa drugo, barem onda stečajni sudija može da razreši poverenika, stečajnog upravnika ukoliko se neodgovorno ponaša i neodgovorno radi.

Imamo poverenike koji su se oglašavali u medijima, komentarisali rad suda, sudskih odluka, koji su, maltene, radili šta su hteli i nisu odgovarali. S druge strane, poverenici koji su odgovorno i posvećeno vršili svoje zadatke su, nažalost, razrešavani.

Na kraju, potrebno je rasvetliti još dve stvari. Jedna je zašto se ogroman broj stečajeva zaključio, namireni poverioci, a ostala imovina. Šta je sa tom imovinom? Da li ćemo i tu stvarati zloupotrebe? Da li će i ta imovina odlaziti ko zna kome i na koji način?

Pošto ćemo u raspravi o amandmanima verovatno imati prilike, želim, uvaženi ministre Vujoviću, da vas zamolim da u budućem Zakonu o Vladi, evo, tu je i moj uvaženi kolega Ćosić, razmislite da se kompletna stečajna materija kada je u pitanju predlaganje zakona, prenese u Ministarstvo pravde, gde je i mesto, a ne u Ministarstvo privrede, jer se 90% stečajnog postupka vodi pred sudovima, a samo 10% van suda.

U svakom slučaju, imaćemo prilike da o tome diskutujemo. Mi ćemo podržati sav set zakona o kome raspravljamo. Naravno, nadamo se da će ovi naši amandmani biti usvojeni. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre Vujoviću, vi ste, i to mogu da vam odam priznanje, neko ko ne beži sa megdana političkog i tu ste da odgovarate ceo dan danas i juče, ali vidim da vaše kolege ministri apsolutno ne vode računa o tome kako će Srbija da izgleda.

To što Ana Brnabić nije bila dva dana već na obrazlaganju budžeta govori samo o nezainteresovanosti predsednice Vlade kada je u pitanju možda i najvažniji zakon po njenu Vladu. Dakle, ne možemo da dozvolimo da dva dana ima preče obaveze predsednica Vlade od toga da objašnjava narodnim poslanicima i da nas uverava zašto je ovaj budžet dobar za građane.

Ako ona nema argumente, onda građani mogu da budu potpuno nespokojni, zato što će ovaj budžet produbiti i onako loš život u kojem se nalaze evo već petu

godinu za redom. Dakle, zakazivanje sednice Vlade na dan kada se raspravlja o budžetu je sramota za ovaj parlament. To je nepoštovanje građana i njihovih predstavnika.

S druge strane, izmišlja se petomilioniti putnik „Er Srbije“ i predsednica Vlade baš mora na dan rasprave o budžetu da izmišljenom petomilionitom putniku na aerodromu uruči, navodno, neko priznanje. „Er Srbija“, u koju smo potrošili toliko novca, danas imamo, pet godina nakon svega, avione kojima delovi otpadaju u letu. Duboko sam zabrinut za bezbednost naših građana i putnika, pre svega i mislimo da je to više nego bezobrazno od strane predsednice Vlade Republike Srbije.

Kada je u pitanju Vojska, žao mi je što je pobegao ministar Vulin, kako žive vojnici danas u Srbiji, kako žive porodice vojnika danas u Srbiji? Da li je važno samo ulagati u vojnu opremu ili je važno ulagati u čoveka, u vojnika, u njegov status, u njegovo stambeno rešenje, u to da kupi udžbenike svojoj deci i da plati račune za struju i da plati hranu.

Znate, nemaju svi tetku u Kanadi, ministre Vujoviću. Nemaju svi tetku u Kanadi, pa da ih toliko voli i da 22 puta prelazi granicu i po 9.000 evra nosi svom sestriću.

E, to je sramota zato što građani to gledaju svakoga dana i isti taj vojnik i isti taj policajac, gde 850 miliona ulažemo u vozila koja ćete kupiti neposrednom pogodbom Vlade, pretpostavljam kao i ovaj poslednji put, a policajac nema osnovnu opremu, nema zimske čizme u kojima može da vrši svoju dužnost. E, to je suština zbog čega smo mi protiv ovog budžeta.

Posle Drugog svetskog rata je doktor Dragoljub Jovanović u ovoj sali rekao tadašnjem ministru finansija koji se zove Sreten crni Žujović, tako se zvao. Rekao mu je - zar vas nije ministre sramota da vam Vojska bude gola i bosa, a da vi donosite budžet kako bi bili jedna mala elita na vrhu vlasti sve bogatija i puna privilegija. Zbog toga ga je osudio sud na devet godina zatvora i za veleizdaju. On je bio predsednik Narodne seljačke stranke.

Nema šta drugo da dodam gospodine Vujoviću nego da je ovaj budžet sastavljen od strane vas, pošto druge ministre to i ne zanima, kao što smo imali prilike da vidimo, budžet Dušana crnog Vujovića, koji takođe građanima ne nudi nikakvo novo rešenje ili boljitak u svom njihovim životima.

Gondola u Beogradu, to je jedan veoma zanimljiv projekat za koji ćemo izdvojiti više od milijarde u ove dve godine. Gondola u Beogradu je sledeća.

Na Zlatiboru, gondola ima devet kilometara, 50 kabina i košta milijardu i po dinara, a u Beogradu samo jedan kilometar, 30 kabina, nekoliko puta manje po dužini i vredi 1,8 milijarda dinara. Da li je moguće da se ugrađuju na svemu? Na svakom stubu, na svakoj trafici, na svakim rekonstrukcijama ulica, parkova i žardinjera?

Završavam sa tim, ako je ovaj budžet ovako dobar kao što kažete da jeste, onda je bilo veoma pristojno vratiti penzije penzionerima na staro, zato što je sramota uzimati njihovu imovinu.

Vi možete sutra da uzmete i deviznu štednju nečiju, možete da zagazite u naše račune bankovne i da uzmete sa naših kartica tekućih sav novac koji imamo tamo, zato što ste na taj način oduzeli nekome penziju. Oduzeli ste nekome život, smrtnost je povećana, a nudite popuste samo u slučaju njihove smrti. To je sramota, to je ironija, to je ono sa čim se građani danas suočavaju i iz tog razloga nećemo podržati ovakav budžet.

Zahvaljujem.

Samo trenutak, ima više prijavljenih u sistemu.
Najpre, povreda Poslovnika, Marijan Rističević.