Zahvaljujem.

Poštovani ministre Vujoviću, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, imamo pred nama budžet čiji fiskalni rezultat nije sporan i brojke su, kako bih rekao, utegnute. Međutim, i prošle godine sam rekao, reći ću i ove godine, to je dobra krvna slika, ali ima i dobrih krvnih slika, a pacijent je na teškim hemoterapijama. Zato je važna transparentnost praćenja budžeta i praćenja njegovog izvršenja i u tom smislu bi dobro bilo da poslanici, posle dve godine obećavanja, dobiju pristup portalu za praćenje javnih finansija. To je inače inostrana donacija, inostrani projekat i, koliko sam shvatio iz odgovora Ministarstva finansija, pismenim putem dobijenog, nadležnost za to je na vladajućoj većini i na poslanici koja vodi skupštinski Odbor za finansije i apelujem da poslanici to dobiju. Poenta je da polemišemo o politikama, a ne o brojkama, odnosno da tačnost brojki ne bude sporna.

Kada je reč o brojkama, inače, javni dug opšte države je 580,7 miliona evra veći u odnosu na ono što stoji u tekstu zakona. To povećanje nastalo je 30 dana nakon što je tekst zakona isporučen poslanicima. Što se tiče ostvarenog suficita i planiranog niskog deficita, čak 45 milijardi je ostalo od nerealizovanih a budžetiranih kapitalnih izdataka. Nedovoljni kapitalni izdaci znače loše upravljanje projektima zbog nereda u javnom sektoru, utiču na nedovoljne privredne aktivnosti, a to znači usporen privredni rast, a to znači stagniranje niskog životnog standarda građana. Dvadeset milijardi se godišnje uzme penzionerima, isto toliko se uštedi na platama u javnom sektoru, bez sistematizacije radnih mesta i optimizacije radnih procesa. To je preko 80 milijardi i to je zapravo dalo taj suficit. Posledice tog rezultata su nizak životni standard građana, pritisak na privredu, otežana privredna aktivnost, nizak privredni rast koji onemogućava podizanje životnog standarda građana i to je jedan začarani krug.

Građanima je plasirana ideologija siromaštva, objašnjeno im je da upravo oni na svojim leđima treba da iznesu tu štednju i da je preživljavanje oko granice siromaštva zapravo jedini ispravan način života. Smanjenje penzija, objašnjeno im je da se penzije smanjuju onima koji letuju na Sejšelima i koji će morati da se zadovolje letovanjem na Palma de Majorci, da bi oni koji ni za hleba nemaju mogli sebi priuštiti hleb. To je izrečeno na Odboru za finansije od strane poslanika vladajuće većine, koji je ujedno i potpredsednik Skupštine. Na taj način je penzionerima objašnjeno kako treba da se žrtvuju za fiskalni suficit.

Trebalo je štednju sa leđa građana prevaliti na državu, a to nije učinjeno.

Primeri su: garancije 30 milijardi dinara za kredite javnim preduzećima koja nisu u stanju da ih vraćaju, kazne i penali 18 milijardi, subvencije u privredi oko 50 milijardi, za puteve 6,7 milijardi, pri čemu JP „Putevi Srbije“ iskazuju gubitak od 13 milijardi, a dobiju 6,7 milijardi subvencija, na primer, „Službeni glasnik“ preko 2,1 milion evra dobije subvencija, da bi pravio marketinške ugovore sa firmama Nebojše Krstića, omiljenog predsednikovog tviteraša, za „Er Srbiju“, pazite ovako, subvencije 2015. i 2016. godina 90 miliona evra, da bi dobit bila 4,8 miliona evra. Da nije bilo tih subvencija, rezultat bi bio gubitak 85 miliona evra. Godine 2016. dobit je veća za oko tri miliona, ali su i subvencije bile veće za oko osam miliona evra, što znači da je zapravo pogoršanje poslovanja „Er Srbije“ pet miliona evra veći gubitak.

Što se tiče prihoda od PDV-a, interesuje me odakle ćemo namaći veće prihode, jer je prihodna strana budžeta, za razliku od rashodne, još manje transparentna. Ne vidimo, recimo, gde su dobiti NIS-a, EPS-a itd, jer je za tri četvrtine godine naplaćeno tri četvrtine PDV-a, pa me interesuje kako ćemo iduće godine naplatiti više, dosta više.

Pored toga, imamo i ozbiljna rasipanja kod države u pogledu raznoraznih dupliranih ministarstava, kabineta potpredsednika Vlade, kabineta koji su ujedno i ministri pa imaju i ministarske kabinete, kabineta ministara bez portfelja itd. To košta građane Srbije 17,4 miliona evra godišnje po budžetu. Onda imamo, recimo, Vladinu kancelariju za EU upravu koja budžetira 2,2 milijarde, od čega samo 1,5 milijarda ide na licence, a da istovremeno dodatno imamo još oko 4,7 milijardi dinara raznoraznih IT projekata po raznoraznim drugim razdelima. U MUP-u imamo, pa imamo u Ministarstvu finansija, pa u Ministarstvu zaštite životne sredine, pa su Srpskoj akademiji nauka, pa u Ministarstvu kulture i informisanja. Onda, recimo, ti kabineti ministara bez portfelja i slično zašto te poslove ne bi mogli raditi neki drugi ministri? Na primer, Ministarstvo poljoprivrede da se bavi zadrugama, a ne ministar bez portfelja Krkobabić, i slično.

Da ne bih dalje oduzimao vreme poslaničkoj grupi, evo, postavio sam neka pitanja, a nadam se da ću dobiti odgovore. Hvala.

Replika, izvolite.

Osnov je pominjanje predsednika.

Što se tiče napomena za, šta smo čuli, podršku „Er Srbije“, je li tako, to je loše, podrška državnim preduzećima kojima teško ide, i to je loše, podrška subvencijama, i to je takođe loše. Samo jedna napomena, hajde ako se neko ne seća kraja 2013. godine i pripreme budžeta za 2014, je li moguće da se neko ko je sedeo u ovoj sali danas ne seća rasprave koju smo imali pre, koliko, sat i po ili dva?

Mi smo tada ovde pročitali kako je izgledao predlog budžeta, pošto o budžetu pričamo, baš za tu 2014. godinu, i kako je baš onaj ko se tada, gle slučaja, starao o pitanjima koja se tiču sektora privrede ponašao na temu podrške „Er Srbiji“, ponašanja na temu podrške programima subvencija, kako je tada sve lepo razumeo i nije mu bilo ništa strano – i da treba pomoći državnim preduzećima kojima je teško i da treba izdvajati za subvencije, jer imaju smisla i donose neki posao ovoj zemlji, i kako je volšebno sve to izgleda preko noći zaboravio. E sad, ako tako nešto krupno može da se zaboravi preko noći, a nalaziš se na mestu ministra privrede, što ne bi mogao da pati od amnezije i bilo koji narodni poslanik, pa zaboravi šta je rečeno pre sat i po ili dva? Na stranu koliko tu političke štete nanosi samome sebi. Ja u to neću da ulazim.

Neverovatno mi je, nakon skandaloznih primera, da su upravo ljudi sa te strane podržavali da se odustaje od preduzeća kojima teško ide, baš na primeru, evo, „Železare“, da se 5.000 ljudi pošalje na ulicu, a pokaže se u praksi, i to pokaže Aleksandar Vučić, koga pominjete, i SNS i Vlada koju podržavamo, da može da se reši na uspešan način, da može da se spase 5.000 porodica, odakle vam ideja da se i dalje zalažete za tako skandalozne stvari? To ne razumem. Jedino ako poriv za to nalazite baš u tim tviteraškim aktivnostima o kojima pričate i danas.

Zahvaljujem se, kolega Orliću.

Onaj ko na taj način formira i politiku i bira narodne poslanike, na tom nivou može da funkcioniše jedino. Hvala.

Zahvaljujem.
Izvolite, gospodine Đuriću.

Hvala. Replika. Ako je prethodni govornik dobio pravo na repliku po osnovu pominjanja predsednika, onda svaki poslanik može to da zatraži jer predsednik je valjda predsednik svih građana.

Izneo sam ovde primere subvencija koje se daju u preduzeća koja posluju neprofitabilno, pa mogli smo barem toliko da ih nateramo da uvedu red, pa da kažemo – nema subvencija ako nisi sredio i optimizovao svoje troškove poslovanja, operativne troškove, poslovne procese itd. i ako nisi profitabilan.

Dakle, rekao sam putevi Srbije, subvencija 6,7 milijardi dinara, iako su prošle godine iskazali 13 milijardi dinara gubitka. Gubitak bi, dakle, bio za 6,7 milijardi dinara veći, jel? „Službeni glasnik“ koji troši pare od subvencija na marketinške ugovore, iako ima sopstvenu marketinšku agenciju. Da li je to racionalno? Nije.

O tome da li je Saša Radulović, dok je bio ministar privrede, predložio subvencije ili nije, to će vam on odgovoriti, ali nemojte prevideti da je pre svega tražio uvođenje reda u sva ta preduzeća, da se popišu imovina, obaveze, dugovanja, potraživanja, itd, da se u njima uvede, najpre, red na osnovu ličnih karata koje su oni odbijali listom da dostavljaju, uz podršku Vlade Srbije, dakle, uz direktnu opstrukciju prvog potpredsednika Vlade, kasnije predsednika Vlade.

Kada se uvede red, onda može da se priča o subvenciji, a ovako davati subvencije i bacati ih direktno u bunar. Javnom preduzeću „Putevi Srbije“ koje pravi 13 milijardi dinara gubitka, vi date 6,7 milijardi dinara subvenciju. Pa, zašto bi oni bili motivisani da ikada naprave profit? Zašto bi bilo kaja od ovih javnih preduzeća što im aktiviramo garancije bilo motivisano da ikada vrati svoje kredite? Pa, mi ćemo im vraćati. Građani će vraćati. Hvala.

Zahvaljujem.

Kolega Orliću, imate osnova za repliku, direktno obraćanje i ponovno pominjanje predsednika SNS, ali vas molim da ponovo ne ulazimo u taj krug i da vi nakon ove replike ne date osnova za novo izlaganje, novu repliku. Izvolite

Zahvaljujem, kolega Orliću.
Povreda Poslovnika? Izvolite, koleginica Tatjana Macura.