Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.12.2017.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/274-17

3. dan rada

08.12.2017

Beograd

Sednicu je otvorio: Đorđe Milićević

Sednica je trajala od 10:05 do 00:00

OBRAĆANJA

...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Momo Čolaković

Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije
Na kraju, mogu da kažem da ćemo mi, kao što je predsednica kazala, podržati i budžet i zakone koji su na dnevnom redu. Hvala lepo.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik predlagača, ministar Milan Krkobabić. Izvolite.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Milan Krkobabić

Uvaženi narodni poslanici, jedinstvena je prilika da mogu da vam se obratim, kao i poštovanim građanima Srbije koji posredstvom televizijskog prenosa prate ovu diskusiju.
Gospodin Čolaković se osvrnuo na ključno i bitno pitanje za penzionere Srbije i ja očekujem da će ministar Vujović uzeti aktivno učešće u svemu tome.
Moj stav, što se tiče penzija, je jasan. Penzije moraju da budu redovne i penzije moraju da budu sigurne. Visina penzija isključivo će zavisiti od realne ekonomske moći ove zemlje, od njene ekonomije.
Zabrinjavajući je i podatak da trenutno visine penzije u odnosu na prosečnu zaradu jedva prelazi 50%. To je za mene već neka crvena linija, koja ozbiljno upozorava da moramo da preduzmemo i sagledamo ozbiljne mere. Šta to podrazumeva?
Naravno da sistem penzijsko-invalidskog osiguranja na koji smo navikli iz 19. veka, sistem solidarnosti da, četiri, recimo, onakva mlada čoveka koji sad zdušno pričaju, uplaćuju, a jedan penzioner prima penziju, je deo prošlosti.
Pred nama su nova rešenja i mi moramo da ih pronađemo. Jedno od tih je i razmišljanje o formiranju fonda solidarnosti, ali onog fonda koji bi se odnosio na razvoj tehnike i tehnologije – fond tehničko-tehnološke solidarnosti.
Mi ćemo, poštovani prijatelji, u budućnosti imati sve veći broj firmi koje zapošljavaju izuzetno mali broj ljudi. Evo, recimo, podatak, gospodin Ćirić zna dobro kao i ja, da GP centar „Pošte“ ima 28 hiljada kvadratnih metara, a da „Ikea“ otprilike ima isto toliko. U „Ikei“ radi oko 300 ljudi. Zamislite sad, na tolikoj površini, sa takvim resursima, radi 300 ljudi koji uplaćuju doprinose za penzijsko-invalidsko osiguranje. Ali, to ne znači da ukupna dobit te korporacije nije velika i izuzetno značajna.
Moramo da razmišljamo na koji način u 21. veku da idemo u susret novoj preraspodeli. Naprosto, imaćemo ljude, ljudski život se produžava, koji će morati na ovaj ili onaj način da budu zbrinuti.
Ministar Vujović je ovde rekao juče jednu interesantnu stvar i on kao dobar poznavalac i profesionalac, neko ko nije politički aktivan, mada ja ne prihvatam tezu da neko ko je pod ovim svodom nije politički aktivan, i te kako je politički aktivan, zanatlijski je rekao da fond PIO će u narednoj godini, čini mi se, isplatiti 527 milijardi, a da smo u 2014. godini imali 508, čini mi se. Znatno više. Ali, kaže, neće se on mnogo mešati u to na koji način će to biti isplaćeno i da je to prvorazredno političko pitanje. I ja se slažem da je to prvorazredno političko pitanje. U narednoj godini to će biti jedno od najozbiljnijih pitanja koje će biti stavljeno pred ovaj visoki dom. Očekujem da sve poslaničke grupe imaju jasan stav.
Hajde da malo ponovo vratimo ideologiju u politički život Srbije, imam utisak da je ona tako nestala, da smo se svi izmešali, da se ne zna ni ko je levi, ni ko je desni. Vreme je da potpuno odgovorno stanemo pred birače, pred građane zemlje i da ponudimo konkretna i prava rešenja. Toliko što se tiče penzijsko-invalidskog osiguranja.
Što se tiče sela Srbije, prihvatam sugestiju gospođe Radete. To je bitna tema. I sad nas slušaju, poštovani poslanici, ja bih rekao, ne baš svih tri miliona ljudi koji živi na selu, ali znatan broj. Oni prate i očekuju da čuju nešto konkretno. Suficit, deficit, ekonomske kategorije, sve je to lepo, ali oni očekuju da čuju nešto što sam čuo iz poslaničke grupe levo, šta je to poboljšanje kvaliteta života ljudi.
Naravno, koncept zadrugarstva u prethodnoj godini, imam obavezu da kratko referišem. Od 11. aprila do danas, u Republici Srbiji osnovano je 182 zadruge. Poštovani prijatelji, to je utisak broj jedan, po meni, u ovoj godini, na političkoj sceni Srbije. Ne, nije ih osnovala Vlada Srbije, osnovali su se sami. Osnovali su ih zadrugari. Mi, kao Vlada, dali smo bitne podsticajne mere za 22 zadruge. Dali smo 200 miliona dinara i oni su utrošeni da se te 22 zadruge stave na zdrave noge. Kratak izveštaj – 12 zadruga u pet upravnih okruga na jugu Srbije, šest zadruga u centralnoj Srbiji i četiri zadruge u Vojvodini.
Budžet za iduću godinu – možete da primetite da je povećan na 825 miliona. Neko će reći – mali je, neko će reći da je velik, u zavisnosti kako ko gleda.
Ako gledamo stvarne potrebe srpskog sela, srpskih zadrugara, usitnjenog poseda i šanse da taj mali proizvođač se udruži i konačno postane pravni robni proizvođač, onda je to malo. Tu se slažem sa gospodinom Ševrlićem. Ali, ako pogledamo, s druge strane, da budžet nije spisak lepih želja, da moramo da budemo i rukovođeni principom realnosti, onda su to i znatna sredstva.
Ukratko da znamo, predviđamo da programom podsticaja razvoja zadrugarstva u narednoj godini, ovo je bitno za građane Srbije, za njih milion i 400, koji obrađuju svoje posede na 630.000 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, mogu da računaju da ćemo potaći formiranje oko 60 zadruga. Tridesetak novih i tridesetak postojećih.Istovremeno, krenućemo i u formiranje složenih zadruga. Očekujem da to bude pet zadruga.
Ono što bih vas molio, poštovani narodni poslanici, poštovani šefovi poslaničkih grupa, mi dobijamo ova sredstva i nadam se da ćete to podržati, želeli bismo pre nego što taj program bude prezentovan Vladi Srbije, da svakoj pojedinačno poslaničkoj grupi prezentujemo kako to mislimo da odradimo, da čujemo prave sugestije i primedbe, jer ovo je zajednički posao. Ovo nije posao jednog ministra, jedne Vlade, ovo je misija koja je dugoročna i ima za cilj da očuva i sačuva srpsko selo.
Uzeću još malo vremena, o srpskom selu se govori malo. Kada se kaže srpsko selo, kaže se ministar poljoprivrede. Ne, poštovani prijatelji, srpsko selo nije jednako poljoprivreda i obrada zemlje. Srpsko selo je i prilazni put, srpsko selo je i infrastruktura, srpsko selo je i ambulanta i doktor koga najčešće nema i 73% sela nema dom kulture. To je sve srpsko selo. Srpsko selo je i nova socijalna politika, nova obrazovna politika, nova kulturna politika.
Mnogo je to tema poštovani prijatelji i ponovo se vraćam na uvaženog poslanika Ševarlića, raspravljali smo zajedno oko toga koliko treba para. Čujte ovo pažljivo, rekao je malo para, kaže – dobar je projekat, malo je para, treba 50 miliona evra. Ja sam rekao – treba 100, na šta je on rekao – nema brige, većina poslanika je sa sela, oni će podići ruku. Tada sam mu rekao, evo i sada sam ubeđen u to da većina poslanika jeste sa sela, ali nije očito spremna da shvati srpskog seljaka i srpsko selo. Nisam siguran da bi bili spremni da podignu ruku za takav iznos. Ima i onih koji smatraju da je i ovo premnogo. To je njihovo pravo.
Na kraju, projekat na kome radimo nije samo naš, to je projekat, poštovani prijatelji, Srpske akademije nauka i umetnosti, Odbora za selo.
Posle više decenija Srpska akademija nauka i umetnosti se izvukla, neće mi oni zameriti, pod znacima navoda, iz ilegale, i dala punu podršku ovakvom jednom projektu. Tim povodom zahvaljujem akademiku Škoriću, predsedniku Odbora za selo Srpske akademije na zdušnom učešću.
Istovremeno, i ovim završavam, njegova svetost Patrijarh Irinej, nije na inauguraciji predsednika Republike, doslovno rekao - radite bitan posao za srpsko selo i imate našu podršku.
Prema tome, poštovani prijatelji koji nas sada gledate, srpsko selo mora, ili sela Srbije, moraju da imaju zadrugu, ambulantu, školu, poštu i crkvu. I onda možemo da kažemo da imamo srpsko selo, da imamo osnov za opstanak Srbije. Zahvaljujem na pažnji.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, ministre Krkobabiću.
Reč ima narodni poslanik Jovan Jovanović.

Jovan Jovanović

Poslanička grupa Klub samostalnih poslanika
Kada bi neko poverovao u samohvale predstavnika vlasti, pomislio bi da će ljudi iz celog sveta pohrliti u takvu zemlju blagostanja. Stvarnost je nažalost potpuno drugačija, o čemu svedoče i glavne karakteristike budžeta, zasnovane na nerealnim očekivanjima privrednog rasta, ne fokusira se na goruće probleme, ima pogrešne prioritete. Pogrešan je, i delimično neustavan, način smanjenja deficita, kao i instrumenti podsticanja privrednog rasta, netransparentan je, daje veću diskrecionu moć ministrima, te otvara veliki prostor za zloupotrebe.

Prvo, nerealno je očekivanje privrednog rasta od 3,5%, i za ovu godinu predviđeni rast je bio 3%, a na kraju će biti uspeh ako bude i 2%. Taj rast je dvostruko niži od prosečnog rasta u regionu, tako ćemo samo nastaviti da zaostajemo za evropskim zemljama.

Drugo, budžet se ne fokusira na najvažnije probleme, kao što su najmanji privredni rast u regionu i odlazak kvalifikovanih ljudi, već kao prioritete ima nabavku naoružanja, i to zastarelog, jačanje bezbednosnog aparata, pokrivanje dugova gubitaša i finansiranje nepotrebnih institucija čija se nadležnosti uz to često preklapaju.

Postavlja se pitanje, sa kime se spremamo da uđemo u sukob, kada je Vlada toliko unapredila odnose u regionu, kao i ko bi koristio to naoružanje, kada ne samo da ogroman broj vojno sposobnih građana odlazi iz zemlje, već i sami vojnici napuštaju vojsku?

Treće, način smanjenja deficita, koji je po sebi pozitivan je pogrešan, a instrumenti podsticanja privrednog rasta problematični, pre svega, kroz ogromne subvencije. Umesto predloženih politika, u koje spada i ravnomerno povećanje plata u javnom sektoru, trebalo bi se usredsrediti na promenu strukture zaposlenih, smanjenje i racionalizaciju troškova države, kao i povećavanje konkurentnosti domaće privrede, pre svega smanjenjem poreza i jačanjem pravne države. Naime, prema izveštaju globalne konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma Srbija je tek na 78 mestu, iza Albanije i Crne Gore, pa čak i iza Ruande.

Četvrto, najdrastičniji primeri netransparentnosti su budžet BIA, kao i subvencije gde se navode samo nazivi preduzeća koja dobijaju sredstva, ali ne i pojedinačni iznosi. Netransparentnost dodatno doprinosi povećanje diskrecione moći ministara, koje se ogleda u podizanju procenta za promenu namene sa 5% na 10% budžeta, kao i kroz velike iznose predviđene za tzv. specijalizovane usluge.

Da zaključim, ovaj budžet je samo nastavak pogrešne ekonomske politike, koju Vlada vodi već šestu godinu, a zbog kojeg Srbija neće moći da se oporavi decenijama, što je i sam ministar Vujović prekjuče, posebno, potvrdio izjavom da će dobar deo budžeta doneti bolju budućnost tek za 30 ili 50 godina. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Ivan Bauer.
Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Ivan Bauer

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministri, uvažene koleginice i kolege, narodni poslanici, budžet Republike Srbije nije samo najvažniji zakon koji Narodna skupština donosi, još manje je on samo skup stavki na njegovoj prihodnoj, odnosno rashodnoj strani. On je, pre svega presek stanja ili slika stanja, kako god hoćete, u jednoj državi. Najpre, naravno, u finansijskom smislu, ali onda sa implikacijama na sve sfere našeg života. Da se to najbolje demonstrira, čini mi se, može se kroz jedan kratak osvrt na postignute rezultate u poslednjih nekoliko godina, a naročito u 2017. godini.

Da krenemo od nečega što je bilo, čini mi se, najviše napadano u ova prethodna dva dana, a to je očekivani realni rast bruto domaćeg proizvoda od 2% u 2017. godini. On jeste nešto niži od projektovanog rasta za ovu godinu, ali je takav zato što smo se suočili sa određenim negativnim, kako je rekao ministar, kartkoročnim efektima, koji kada analizirate, kvartalno, međugodišnji rast BDP, vidite da se ti efekti polako gube i oni će biti istrpljeni do kraja godine. Recimo, u prvom kvartalu, rast BDP je bio 1,1%, u drugom 1,4%, u trećem već 2,1%. Dakle, to efekti polako nestaju.

Priliv stranih direktnih investicija u 2017. godini biće 2,1 milijardu evra, odnosno oko 5,8% BDP što je, vrlo je važno reći, već više od deficita tekućeg računa. Dakle, deficit tekućeg računa će biti u potpunosti pokriven, pa čak i više nego pokriven prilivom stranih direktnih investicija. Stopa nezaposlenosti u trećem kvartalu 2017. godine 12,9%, 0,9% manje od istog kvartala 2016. godine. Ali, treba reći da je u drugom kvartalu bila 11,8% zašta smo od jedne kredibilne institucije, to ćete se svi složiti verujem, kao što je Svetska banka, dobili pohvale kao zemlja sa najnižom stopom nezaposlenosti u regionu.

Stopa zaposlenosti, na rekordnom nivou, 48,2%. Ne pamti se ovako visoka stopa zaposlenosti. Pošto je ovo kvartalni podatak za treći kvartal 2017. godine, govoriću samo u kvartalima, jer sam te podatke pronašao u poslednje četiri godine i ona je bila samo manja. Najmanja, kada govorimo kvartalno, u poslednje četiri godine u prvom kvartalu 2014. godine, dakle to je onaj kvartal koji prethodi kvartalu u kome je izabrana Vlada premijera Aleksandra Vučića, tada je bila 40,2% zaposleno. Dakle, porasla je za osam procentnih poena za nepune četiri godine, pritom u vreme kada je zabranjeno zapošljavanje u javnom sektoru.

Da je taj podatak tačan, može da se proveri mnogo jednostavnijim matematičkim operacijama. Pogledajmo, recimo koliki je deficit PIO fonda u prvih devet meseci ove godina, pa ga uporedimo sa deficitom u prvih devet meseci 2016. godine i videćemo da je niži. Niži je, jer je naplata doprinosa veća, a ona je veća jer je zaposlenost veća.

Javni dug u poslednjih nekoliko godina smanjen je za više od 13 procentnih poena i to nije čudno, jer kada imate suficit ove godine od 0,7% BDP, za 2,4% više od onog što je planirano i prvi put posle 2005. godine, onda naravno da se smanjuje javni dug i naravno da imamo pravo da budemo optimisti i da očekujemo da ćemo do kraja 2018. godine, najkasnije 2019. godine imati javni dug koji je niži od nivoa Mastrikta, odnosno niži od 60% BDP.

Svi ovi rezultati postignuti u 2017. godini, u prethodnim godinama, nam daju pravo da budemo optimisti, ali isto tako se preslikavaju na rezultate na referentnim listama svih međunarodnih organizacija, što opet posle toga posledično poboljšava naš rejting i kod stranih investitora, ali i kod stranih kreditora. Tako, recimo, kao što je već rečeno, smo opet skočili na duing biznis listi Svetske banke, pa smo 43, neki su to pominjali u negativnom kontekstu, ja ću ga pomenuti u pozitivnom kontekstu. Iza nas se nalazi deset država članica EU. Među njima je jedna velika Italija. Onda takođe nije čudno što je Svetska banka rekla da je Srbija u ovoj godini najbolja zemlja jugoistočne Evrope po reformama.

U izveštaju globalne konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, to je opet pomenuto u negativnom kontekstu, kao mi smo 78. Da, ali prošle godine smo bili 90, to je skok za 12 mesta. I to, pritom, moram da vam kažem, da nijedna od zemalja koja se graniče sa Srbijom, nije napravila veći rast u poslednjih godinu dana, a neke su i nazadovale.

Jedna relevantna anketa, recimo USAID-a, koja se sprovodi svake godine, kaže da optimizam među poslodavcima u Srbiji raste. Više od polovine ispitanih kompanije je reklo da očekuje rast profita u 2018. godini, a samo 4% njih planira otpuštanje. Zato imamo pravo na optimizam kada ulazimo u 2018. godinu i da očekujemo rast BDP od 3,5%, a ja verujem i veći, jer prvo su se iscrpeli oni negativni efekti, što će reći da sad imamo nisku osnovcu sa kojom mnogo lakše možemo da napravimo veći rast, imaćemo snažnije investiranje, prvo zbog pomenutog većeg poverenja investitora, drugo zbog mnogo većih podsticaja koje dajemo u ovoj godini za investiranje, dakle imaćemo veći priliv investicija. Takođe su drastično veća kapitalna ulaganja države i na kraju krajeva, naravno očekujemo i rast domaće tražnje što je prirodno s obzirom na to da se povećavaju plate i penzije, da će rasti i dalje u privatnom sektoru plate i da se očekuje, normalno, nastavak rasta zapošljavanja.

Pre nego što pređem na analizu budžeta i konkretnih stavki, pohvalio bih nešto što mislim da Socijaldemokratska partija Srbije ima razloga da naročito pohvali, a to su dve mere koje pokazuju na koji način može da se napravi kompromis između interesa radnika i interesa poslodavaca, a pri tom se radi, naravno, o nečemu što je u interesu svih, a rekao bih i u interesu države u celini. Jedna mera je povećanje minimalne zarade za 10%, odnosno sa 131 na 143 dinara po radnom satu, što je jako dobra vest za 350.000 radnika koji primaju najniža primanja. Druga mera je smanjenje neoporezivog dela zarada sa 11.790 na 15.000 dinara, što je jako dobra vest za poslodavce i što treba da doprinese rastu zapošljavanja u 2018. godini.

Kada govorimo o prihodima, naravno, projekcija prihoda je urađena krajnje konzervativno, kao i do sada, i usaglašena tokom osme revizije aranžmana sa MMF-om, ali i sa drugim relevantnim međunarodnim institucijama. Čak su uvažene, čini mi se, dve najozbiljnije kritike u prethodnim godinama od Fiskalnog saveta kada je reč o prihodnoj strani budžeta. Oni su, naime, tvrdili kako previše optimistički projektujemo prihode po osnovu poreza na dobit pravnih lica i po osnovu vanrednih neporeskih prihoda. Moram da kažem da se u izvršenju, odnosno u ostvarenju budžeta nije baš pokazalo da su bili u potpunosti u pravu, ali u redu, njihov posao je da daju kritički osvrt na budžet.

Međutim, bilo kako bilo, izašli smo u susret ovim kritikama i u budžetu za 2018. godinu, u odnosu na ostvarenje u 2017. godini, ova dva prihoda, odnosno prihodi po ovim osnovama se smanjuju za 16 milijardi, odnosno za četiri milijarde respektivno. Dakle, krajnje konzervativno se i dalje projektuje, rekao bih sa još većom dozom opreznosti, a to se odnosi i na sve druge poreske prihode, samo nažalost nemam dovoljno vremena da analiziram i njih. Osim ovog neoporezivog cenzusa koji je promenjen i osim, naravno, uobičajenog godišnjeg usklađivanja akciza, mi praktično ne menjamo nijednu poresku stopu. Dakle, stvaramo jedno predvidivo poresko okruženje. Nema boljeg signala za strane investitore od stabilnog i predvidivog poreskog okruženja.

Kada govorimo o rashodima, prvo bih pohvalio, naravno, smanjenje rashoda za kamate. Dakle, osim što smo preokrenuli trajektoriju javnog duga, preokrenuli smo i trajektoriju rasta rashoda za kamate. Podsećam vas, od početka svetske ekonomske krize, dakle od 2008. godine, kamate iz godine u godinu rastu. Ove godine smo tu trajektoriju preokrenuli, a sledeće godine imamo čak 16,1 milijardu manje izdvajanja za kamate. To je najbolji pokazatelj koliko fiskalna konsolidacija daje dobre rezultate.

Još jedna stvar u preporukama koje je u septembru mesecu Fiskalni savet dao, a radi se o tome da su oni rekli da bi bilo dobro da se modernizuje Poreska uprava. Slažem se, treba da se modernizuje, naravno. Izašlo se i tome, pod znacima navoda, u susret. Dakle, 467 miliona dinara opredeljeno je za uvođenje novog informacionog sistema u Poresku upravu. Kada na to dodate značajno povećanje plata, odnosno značajnije nego drugima, koje su dobili ljudi zaposleni u Poreskoj upravi od 10%, sa čime baš nisam siguran da se Fiskalni savet slaže, ali smo potpuno u pravu što to radimo, jer ti ljudi su to zaslužili. Mnogo dugujemo Poreskoj upravi za to što smo ovako dobre fiskalne rezultate, naročito na prihodnoj strani, ostvarivali u prethodnim godinama.

Dakle, imate sa jedne strane bolju tehničko-tehnološku opremljenost poreske uprave, a s druge strane motivisane radnike jer su nagrađeni za nešto za šta su radili do sada, i onda imate pravo na optimizam da će poreski prihodi u narednim godinama rasti jer će se bolje obavljati posao i smanjiće se siva zona.

Radilo se, naravno, i na otklanjanju jedne od, rekao bih, glavnih zamerki kada je rashodna strna budžeta u pitanju, a radi se o kapitalnim izdacima. Oni su povećani za 34 milijarde dinara na 128,2 milijarde dinara u budžetu za 2018. godinu. To je povećanje za više od 36%. I to je nešto što je Fiskalni savet preporučivao, inače. Oni su rekli 300 miliona evra, a to je nešto malo više za nekih milijardu dinara u odnosu na ovo što smo mi uradili.

Takođe, povećavaju se subvencije privredi za 0,74 milijarde dinara, poljoprivredi za 2,7 milijardi dinara, ali se smanjuju subvencije „Železnicama“ za 1,2 milijarde dinara. To niko nije pomenu, a mislim da je važno zato što pokazuje da reforme u javnim preduzećima mogu da daju rezultate. Naravno, u onima u kojima su te reforme odmakle.

Takođe, povećavaju se i subvencije za preduzetništvo, što je, naravno, vrlo važna stvar i to sam sigurna da se svi slažemo - 0,6 milijardi. Pojavljuju se i novi transferi lokalnim vlastima za razvoj inovacionog preduzetništva i „start-apova“ u vrednosti od 0,4 milijarde dinara. Smanjuju se transferi PIO fondu u odnosu na 2017. godinu, bez obzira na povećanje plata, ne u odnosu na ostvarenje, u odnosu na projekciju u 2017. godini.

Dakle, biće daljeg rasta zapošljavanja, biće većeg rasta plata u javnom sektoru, to znamo, i u privatnom sektoru. Smanjiće se siva zona i u 2018. godini. To su naša očekivanja. Do sada su se očekivanja uvek pokazala dobrim, a čak smo ih najčešće i nadmašivali. Kada to sve saberete, vi dobijate projektovani budžetski deficit u narednoj godini od 28,4 milijarde dinara, odnosno 0,6% BDP, sa idejom da on konvergira ka 0,5% BDP, što jeste nešto što EU preporučuje za zemlje koje imaju dug veći od 60% BDP.

Poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije, naravno, podržaće sve zakone koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem na pažnji.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Jovan Palalić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, mnogo se danas govorilo i kritikovao se, uslovno da kažem, ekonomski deo budžeta Republike Srbije, potpuno neosnovano sasvim sigurno. Moje kolege su istakle i prednosti i značaj i razvojnu komponentu i gledanje u budućnost koju ovaj budžet donosi.

Ja bih ukazao na neke momente u budžetu koji su, manje-više orkestrirano napadani ovih dana, bili predmet kritika i ovde u Narodnoj skupštini od dela opozicije i javnosti, a koji sasvim sigurno nisu slučajno bili predmet napada, jer govore o jednoj promenjenoj politici koja se sada vodi u Srbiji, a čiji bi osnovni imenitelj bio vraćanje države, jačanje države i mogu slobodno reći stvaranje države koja je uništavana u prethodnim godinama.

Ono što je suština države, njene institucije i njena unutrašnja i spoljna bezbednost kroz sve segmente budžeta, kroz povećanja koja se ovde definišu, ukazuju da je Vlada Republike Srbije odlučila jasno i konkretno da gradi i jača državu. Povećan je budžet za odbranu, povećan je budžet za MUP, povećan je budžet za Ministarstvo pravde, povećan je budžet za službe bezbednosti i povećan je budžet za spoljnu politiku. Imamo set zakona o kojem se ovde sada raspravlja, a koji se tiče reforme javne uprave.

Sve ono što čini da se politika koja se sada u Srbiji vodi, a koju zastupaju predsednik Republike Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije, a to je slobodna, samostalna, nezavisna i vojno neutralna politika, našla je svoga izraza i odraza u budžetu Republike Srbije. Upravo takva pozicija, koja želi da obnovi institucije koje su urušavane u pravosuđu katastrofalnom reformom, koje su urušavane u odbrani devastacijom vojske, koje su urušavane službama bezbednosti gde su nam razni strani agenti vršljali i donosili odluke, u aktivnoj spoljnoj politici koja zastupa državne i nacionalne interese, sada se kroz ovaj budžet vidi kako se zastupa. Da, Vlada Republike Srbije želi da obnovi, izgradi institucije, da ojača unutrašnju i spoljnu bezbednost, da bi Srbija mogla da vodi politiku u skladu sa svojim interesima.

Sada se postavlja pitanje - ko su ti koji su kritikovali ova povećanja i u kom interesu i sa kojim ciljem? Možda baš oni koji su u prethodnom periodu učinili sve da se uruši pravosuđe, položaj sudija, vojske i vojnika, da korupcija cveta, jer MUP nije kvalitetno radilo, da nam službe bezbednosti ne prepoznaju osnovne pretnje koje su pretile državi i da nam spoljna politika bude neaktivna i slaba. E, zato ova povećanja predstavljaju glavnu poruku svima njima koji žele da nas vrate u to vreme kada se Srbija ništa nije pitala i kada je samo slušala.

Srbija želi da bude slobodna, samostalna i nezavisna država, da vodi svoju politiku, da bude vojno neutralna, da jača svoje institucije i da se pita kada su u pitanju njeni državni i nacionalni interesi. To je politika koju vodi predsednik Republike i Vlada Republike Srbije. Ona će posle ovog budžeta biti ojačana.

Prema tome, jačanje unutrašnje i spoljne bezbednosti koje se našlo na predmetu kritike ovih dana jeste u stvari najbolji pokazatelj kako se gradi i jača država Srbija. Nije samo stvar u jačanju unutrašnje i spoljne bezbednosti i jačanju države, tj. vraćanju države koju su nam oni uzeli u prethodnom periodu kada su je uništavali, Srbija gleda i u budućnost. Primer za to je budžet koji se odnosi na inovacije i tehnološki razvoj koji je utrostručen i koji podstiče inovacije, koji podstiče preduzetništvo.

Prema tome, jačanje države, razmišljanje o budućnosti su osnovni elementi, pored svih onih o kojima je govorio ministar Vujović. Zato što je ovaj budžet budžet jedne jake države, zato što je ovo budžet samostalne Srbije i zato što je ovo budžet koji projektuje budućnost za nove generacije, da im ostavimo jaku, stabilnu i nezavisnu Srbiju.

Pozivam sve narodne poslanike da u ga u Danu za glasanje podrže. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović. Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite.