Hvala gospodine predsedavajući.

Uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, ja ću na početku da pohvalim gospodina ministra koji je prvi ministar iz Vlade i ove nove i one bivše koji sve vreme baš svakom narodnom poslaniku odgovara, što je za svaku pohvalu i što omogućava jedan demokratski dijalog. Nadam se da ćete i meni dati neka pojašnjenja na neke sumnje i neka dešavanja koja ću vam izneti.

Mislim da u ovom sazivu nema osobe koja neće da kaže da, a pričaću samo o Zakonu o bezbednosti saobraćaja, jer u malo vremena ne mogu da široke oblasti koje su na dnevnom redu obuhvatim, nema osobe koja neće da kaže da je dobro da se Zakon o bezbednosti saobraćaja pooštri u nekim segmentima u smislu kaznene politike kada govorimo, npr, o vožnji pod alkoholom. Čak ja da se pitam i da je moja mogućnost, ja bih išao na nultu toleranciju za bahatu vožnju, za brzu vožnju kroz naseljena mesta i sve je to u redu. Međutim, neke druge stvari u ovom zakonu nisu mi toliko lako primenjive u životu i kroz život običnog čoveka, a ja sam narodni poslanik koji zaista pokušava da zastupa neko narodno mišljenje, nisu mi baš tako pitke i onda često padnem pod uticaj da pomislim da ministarstvo koje vi predvodite sa nekim kaznenim merama direktno služi Ministarstvu finansija, a uostalom, čuo sam malopre od nekih kolega iz SNS, kaže, dobro je to za punjenje budžeta. Posle ću vam navesti par primera gde se čini meni da smo morali da drugačije reagujemo i u predlogu zakona drugačije i predložimo.

Prvu stvar koju sam hteo malopre da vam zamerim i o kojoj sam hteo da pričam o ovom zakonu bila je o školama za obuku vozača, ali ste mi dali uveravanja u odgovoru jedne koleginice da ćete vi, bez obzira što je to odbijeno, prihvatiti amandmanska rešenja, jer zaista ni u jednoj sferi, ja sam stomatolog i imam neku svoju kontinuiranu medicinsku edukaciju i imam svoju licencu i nigde nemam obavezu da nakon isteka sedam godina, koliko mi traje licenca, to proveravam. Ovde je bilo predviđeno za pet godina. Dakle, hoću da verujem da je i naše mišljenje prihvaćeno i hvala vam na tome, a i mišljenje onih 4.000 instruktora koji bi trebali da plate po 5.000 za obnavljanje te licence i ta suma bi bila od 60 miliona za koju sam mislio da će puniti budžet, toga više nema, ali imamo i druge stvari koje će da pune budžet, a ja ću sada o njima da vam pričam.

Dakle, da li znate vi, gospodine ministre, evo, pitam i direktora policije, jer ću se i njemu posle obraćati, kada vama ističe vozačka dozvola? Reći ćete da znate, a ja ne znam. Ja zaista ne znam kada mi ističe vozačka dozvola, a u zakonu ste predvideli drakonske mere za osobe kojima istekne vozačka dozvola. Ja ne kažem da te osobe ne treba da budu kažnjene. Ovde ste dodali za preduzetnike rok od 30 dana i to je nešto novo što nije bilo, međutim ja hoću da vam pričam da bi policija, u ovom slučaju saobraćajna policija trebala da ima jednu delatnost koja je inače zakonom i predviđena, ali se toliko malo u praksi životnoj primenjuje da kaže upozorenje – one kazne od 60 do 600.000 ili slučaj koji je moja drugarica, majka četvoro dece, platila 15.000 kaznu, mesec dana vozačka dozvola i devet bodova jer je vozačka dozvola bila istekla godinu dana, a ona ne vozi kola. Jednostavno, suprug nije bio tu i njena sposobnost upravljanja motornim vozilom nije smanjena.

Zar nije bilo logično da je policajac njoj, mi smo jedan amandman nažalost, neće biti vremena da o tom amandmanu pričamo, pogledajte ga, predvideli da to bude rok upozorenja ne kraći od osam, a ne duži od 30 dana, da se jedan administrativni posao produženja vozačke dozvole obavi i da ne dođemo u ovu situaciju.

Nažalost, imamo jedan drugi problem, na primer, koji niste predvideli. Šta je sa svetlima? Zašto u zakonu nije predviđena upotreba svetala, da toga nema? Ja putujem, vozim često, idem i van države Srbije, ni sve zemlje EU ne koriste svetla po danu.

Gledao sam na televiziji gospodina Okanovića, koji je objasnio, meni to nije bilo jasno u prvom momentu, da to i Agencija za bezbednost saobraćaja je čak dala svoje mišljenje da to nije u skladu sa ekologijom, da zaboga rad alternatora svetala podiže potrošnju goriva, izduvni gasovi i da se sredina zagađuje.

Slažem se da moto-ciklisti treba da budu osvetljeni, ali ovako smo dobili situaciju i naravno u smanjenim uslovima, ali u mnogim zemljama Evrope je to ukinuto, mi to nismo predvideli. Mislim, i tu smo pričali amandmanski da bi to trebalo da se nešto malo promeni.

Jedno pitanje. Sedište. Malopre sam čuo koleginicu, naravno da treba deca mala da budu u sedištima koje će im pomoći da budu bezbednija u saobraćaju, ali zamislite situaciju da roditelj koji ima dva mala deteta, ima dva sedišta a nije tu, a dete je bolesno i mora komšija da vozi dete, a ja sam komšija, ja nemam sedišta i onda mene zaustavi pripadnik policije i ja budem žestoko kažnjen. To je ono što vam pričam o životu.

Ili, pričam o bezbednosti saobraćaja. Znate li gospodine ministre da bezbednost, naravno znate, treba da bude i sigurnost puta. Četiri dana, putujem sad iz Kraljeva, četiri dana nisu otvoreni - zatvoreni navodnici zakrpili rupe na putu Kragujevac – Topola. Sedam meseci prave most u Mladenovcu. Da li je to bezbednost saobraćaja?

Mi ćemo da kažnjavamo ako neko koristi mobilni telefon. Ja vam tvrdim kao osoba, jesam zdravstveni radnik, nažalost pušim, opasnija je cigareta u kolima, nego ako razgovaram mobilnim. Žar zna da padne, a onda čovek poskoči i drmne volan koji mu je u rukama i svašta može da se desi. Da li smo o tim stvarima razmišljali?

Da li znate, gospodine direktore policije, šta rade u gradu Kraljevu? Da li znate kako se naplaćuju kazne za nepropisno parkiranje? Prolazi se kolima i slika se iz automobila. Platio sam kaznu. Imam majku koja je slomila kuk, teško pokretnu, podigao sam kola na trotoar, upalio sva četiri pokazivača, minut, tvrdim doslovno i odgovorno, minut sam bio da svedem majku od lifta do kola, slikan sam, dobio sam da platim kaznu.

Da li znate kako se naplaćuje prekoračenje brzine? Pričamo o ovim bahatim, ja to podržavam, pre dva dana sam platio kaznu, na putu gde je ograničenje 80, prilazio sam na 60, slikan sam sa brzinom od 72. Četiri sekunde nakon toga ja sam u 59 brzini. Imam dokaze. Da li treba kada vidim znak da zgazim kočnicu da me auto pozadi udari? O čemu mi pričamo? Da li je sve ovo životno?

Da li je tačno, gospodine direktore policije, što kažu saobraćajni policajci, ja pričam s njima kao sa ljudima, kao i sa vama, kaže – Veso, mi moramo da naplatimo određeni broj kazni u toku dana? To je to punjenje budžeta koje nije dobro, jer ovaj narod nema novca, a naravno protiv bahatog vozača, naravno da zabraniti mladim osobama da voze noću, nulta tolerancija za alkohol.

Čini mi se da smo, jer ovo je novi zakon, to je neko malopre rekao, 250 članova smo promenili, čini mi smo da smo i o ovim stvarima trebali da malo razmišljamo.

Privodite kraju kolega Vesoviću.

Evo onda počeo bih sledeću temu, ali to bi trajalo. Hvala. Pošto mislim da je vreme isteklo. Hvala vam što ste mi dozvolili par sekundi više.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, dr Nebojša Stefanović.

Boga mi ste izneli dosta stvari, nadam se da ću uspeti na sve da vam odgovorim.
Što se tiče tolerancije prema alkoholu, tu se slažem kao neko ko retko konzumira alkohol, ali i da konzumiram i da ne konzumiram potpuno se slažem da mi kao društvo treba da idemo ka nultoj toleranciji.
Dakle mi smo sa 0,3 smanjili na nula, odnosno predložili u ovom zakonu, predlogu zakona na 0,2 i mislim da u nekom doslovnom vremenu trebamo da to smanjimo na 0,1 i da polako idemo ka tome, jer sve ozbiljne studije su pokazale da vozač pod dejstvom alkohola ima sporiju reakciju. Kada imate sporiju reakciju, plus uzevši onu psihičku sekundu koja nije svuda sekunda, kod vozača formule 1 dođe pola sekunde, kod nas prosečnih vozača dođe sekund, sekund zarez dva, tri, četiri, vi za jednu, jednu i po sekundu u zavisnosti od brzine prelazite određeni put, a da još niste ni pritisnuli kočnicu i kada je naravno tu dodat alkohol onda se to vreme produžava, samim tim i kočioni put, samim tim i mogućnost da neko ko je pešak usmrtite, teško povredite itd.
Tako da, što se alkohola tiče, stvarno mislim da tu ne smemo kao društvo da imamo bilo kakvu toleranciju i da polako treba da idemo ka apsolutnoj nuli.
Ne slažem se ovo za punjenje budžeta, apsolutno ne stoji. Dakle, ni u jednom trenutku nam nije bio motiv niti nas interesuje da nekoga kaznimo. Na kraju krajeva, oni ljudi koji poštuju zakon nikada ne budu kažnjeni, nikada. Dakle, ako vezujete pojas nećete nikada platiti kaznu za ne vezivanje pojasa. Ako vozite po ograničenju nećete nikada biti kažnjeni za prekomernu brzinu. Ako ne pijete alkohol i upravljate vozilom, izbegavate tu mogućnost kažnjavanja.
Dakle, kažnjavanje ide samo kao mera da spasemo živote, ali bukvalno samo kao mera da spasemo živote. Video sam samo za ove kratke četiri godine, kad kratke, ne mislim kratke u obavljenom poslu, nego kratke koliko je bilo, nažalost, saobraćajnih nezgoda. Kada pogledam koliko ih je bilo ranije i svake godine ih je srećom sve manje, ali i dalje je ogroman broj, video sam ljude koji su izgubili svoje živote zbog sekunde nepromišljenosti, zbog toga što su hteli da pritisnu papučicu, zbog toga što su hteli sa splava pijani da sednu u kola i da voze.
Mi moramo prvo da odviknemo našu decu da pod alkoholom sede u kola. To ko želi da pije, sada imate hiljade mogućnosti da niko ne seda za volan i moramo da budemo oštriji u tome.
Pojasevi. Imali smo dosta dugu raspravu o tome i hteli smo da budemo oštri zato što pojas zaista čuva živote ljudi koji se voze i tu se ne radi o cifri. Ja se nadam, evo da sledeće godine imamo nula naplatu svih kazni, da niko ne napravi bilo kakav prekršaj u Srbiji, verujte da niko ne bi bio srećniji od nas.
Mi izgubimo, jedan život kada se izgubi, džaba sav novac. Ogromna materijalna šteta, ogromni gubici za porodice, izgubljeni životi, ljudi koji su tek počeli da žive, dizali ih roditelji, radovali se njihovom životu i onda čak nekada nisu ni oni krivi nego neki neoprezni, bahati, divlji, kakav god vozač ili umoran vozač koji je samo zaspao jer nije hteo da poštuje pravila, iz drugog smera pređe u onu traku i ode naš život.
Često razgovaramo sa ljudima i oni kažu – Ministre, samo kažnjavate, punite budžet. Onda kada sam razgovarao sa ljudima koji su nekoga izgubili jer je udario njihovo dete ili je njih udario bahati vozač, kažu – Gde ste bili? Što ih niste zaustavljali? Što ih niste kažnjavali? Aršini se promene. Onda bi ste voleli da je platio sve kazne ovog sveta samo da nije udario to dete. Onda bi smo voleli da ga je zaustavio radar na svakih sto metara samo da nije udario dete, samo da ga nije ubio, ali onda je gotovo.
Ne vole saobraćajci to što rade, ne rade ti ljudi to iz zadovoljstva, ali znaju šta čine, koliko spašavaju života. NJima nije lako. Ja sam gledao one ljude koji rade na uviđajima, šta sve moraju da vide.
Na kraju krajeva, ova izložba ovde u holu je samo deo tih smrskanih automobila i svega šta vide vatrogasci kada ih vade, kada seku kola. Ne radi se zaista, verujte, nema nikoga u ovoj zemlji ko se raduje naplati kazne i to nije dramatično neki veliki novac koji omogućava da Srbija živi. Sad će od naplate kazne, Srbija će živeti od toga. Ne može. Mora da živi od ekonomije. Mora da otvori fabriku. Mora da otvori „Meitu“ u Obrenovcu, mora da otvori „DŽinsi“, mora da otvori „Svarovski“, mora da otvori „DŽonson Elkektri“, mora da otvori „Kontinental“, kao što smo radili. Tako se živi, od toga ljudi zarađuju, plaćaju, time se puni budžet, tako radi ekonomija.
Dakle, korišćenje svetala tokom dana, već sva statistika, odnosno sva istraživanja su pokazala da je veća uočljivost vozila i od strane, da kažem, vozila koja nam dolaze u susret i naravno drugih učesnika u saobraćaju.
Većina automobila koji se danas proizvode čak imaju automatsko uključivanje svetala kako startujete vozilo. Dakle, jer su proizvođači shvatili da je to jedan od bezbednosnih faktora, kao što kada se rade kreš testovi, vi faktički, mada ne radi to veliki broj ljudi, kada kupujete vozilo, uvek treba da pogledate kako se vaš auto ponaša u slučaju sudara, u slučaju udarca u prepreku, da vidimo kakvu vrstu kinetičke energije prima, koliko može da vas zaštiti, kakvi su rezultati koje dobijaju. Jedan od faktora je, svakako, čak je i boja igrala, nisam to znao, ali kada sam čitao, čak je i boja, recimo, da su siva vozila zbog boje asfalta najmanje uočljiva, a crvena i bela vozila najviše uočljiva na putu. Pa, i to igra čak ulogu u bezbednosti saobraćaja.
Bili smo rigorozni, recimo, za brzinu u naseljenom mestu, jer pri brzini, evo, direktor mi kaže, pri brzini od 60 kilometara na sat, od pet pešaka koje vozilo udari sa 60 kilometara na sat, četiri pogine, pri samo 60 na sat. Imao sam prilike i lično da prođem određene obuke u vožnji koje su naprednije od obuka koje imate u standardnoj auto-školi i neverovatno je kolika je razlika i u kočionom putu i u svemu onome što se dogodi sa vozačem i sa vozilom i sa pažnjom kada je to samo razlika između 50 i 60, a to deluje, ništa, deluje vam - 50 na sat isto je što i 60.
Dakle, nismo džaba ograničili, odnosno zakon ograničio brzinu u blizini škola na 30 na sat. Trideset na sat spašava živote. Zato nismo imali nijedno poginulo dete u zoni škole već neko vreme. Ogroman broj ljudi je učestvovao u tome, iz raznih oblasti i veliki broj saobraćajaca, pogotovo kada počinje školska godina i kada su vozači još uvek nenaviknuti na nove mališane, i velika, velika je razlika samo malo da se spusti brzina, ogromna je razlika u spašavanju života.
Što se tiče sedišta, slažem se, vi ste izneli jednu stvar koja je životna, dogodilo se verovatno svakome od nas ko ima dete. Nema komšija decu ili treba da vam preveze dete, nema sedište, vaš auto nije tu, šta sad. Opet, uvek se vratimo na ono razmišljanje - a šta ako se u tih kratkih pet, šest minuta dogodi saobraćajna nezgoda, dete proleti, ne daj Bože, ostane invalid, desi mu se nešto užasno, šta ćemo onda? To je pitanje na koje ja nemam odgovor, kao ni vi. Dakle, kao roditelj, ne znam šta bih sebi uradio u tom slučaju, ne znam kako bih to podneo.
Naš posao je, posao svih nas ovde je da donesemo normu koja štiti život. Mi to moramo da uradimo. Dakle, mi ne možemo nikoga naterati da se više bori, mi ne možemo više biti zabrinuti za nečiji život nego ta osoba sama, ali naš posao je da mu ukažemo da to nije dozvoljeno, pogotovo kod dece. Tu moramo, kao i za alkohol, tu moramo prosto da napravimo tako i roditelji to moraju da shvate da to ne radimo zato da bi ih kaznili, nego da im deca porastu.
Što se tiče vozačke dozvole, da, to smo i mi uočili, i besmislena je bila, slažem se, bila je besmislena kazna od 15 do 30 hiljada dinara i bodovi za istek vozačke dozvole, potpuno besmislena, pogotovo bodovi. Kakve veze ima upravljanje vozilom sa administrativnom normom? Čovek je zaboravio. Vi ste u pravu, verovatno, nisam siguran da ja znam kada mi ističe dozvola, mogu da pretpostavim, ali možda bih i pogrešio. Dakle, ne znam.
Međutim, mi smo tu sada normu stavili da bude trostruko niža – 10 hiljada dinara, bez oduzimanja bodova, da bismo izbegli faktički, ko plati odmah – pet hiljada, ne zbog toga što smatramo da ljudi to rade s namerom, već da bi se za one koji bi pokušali u tom međuprostoru da traže mogućnost zloupotrebe, dakle, da počine namerno vozeći neregistrovani auto i da u tom luftu, kad ih uhvatite, date im rok, da može da počini tim autom krivično delo. Znači, insistiramo da vozilo bude registrovano zbog svih onih parametara koje je važno da se zna ko je nosilac odgovornosti za taj auto.
Što se tiče mobilnih telefona, za cigarete kao nepušač se slažem. Mnogi se ne bi složili sa mnom. Ja bih ukinuo potpuno pušenje, ali neke kolege u sali bi odmah klimali glavom, neki ne bi, to je već lična stvar, pravo lične slobode. Što se tiče mobilnih telefona, smanjuje koncentraciju definitivno upotreba mobilnih telefona, čak i sa hendsfri uređajima, čak i sa tim uređajima se značajno smanjuje koncentracija vozača. Svakako, znam da je to svakodnevica i teško ćemo naći nekog ko bar nema jedan telefonski poziv tokom puta, ima vozača, ja sam to primetio kod nekih vozača koje poznajem, ljudi uđu u telefon, i tu su žene odgovornije od nas muškaraca, stave ga u torbu ili isključe telefon i tokom vožnje se ne javljaju. Vozim, prosto, eto, kad dođem na odredište, javiću se.
Ne kažem da je to većina vozača, ali sam primetio i kada sam ja vozio i javljao se na telefon, shvatio sam da mi je to obaralo koncentraciju. Dakle, moramo da radimo na tome da ljudi shvate da postoji opasnost u tome.
Još jednom, trudiću se kao i vi, kao neko ko prati život, koga interesuje svakodnevni život, ne život u nekoj kancelariji, ja obilazim Srbiju, razgovaram sa ljudima, razgovaram i sa policajcima i sa građanima. Kao što smo rešili, Marijan Rističević mi je više puta pomenuo, i druge kolege, priključna vozila, traktorske prikolice, traktore. Našli smo način da te ljude zaštitimo od neke vrste kažnjavanja, a da ne dozvolimo opet da zbog potpuno tehnički neispravnih vozila ugrozimo drugog vozača.
Trudimo se da pronalazimo rešenja koja su, kako bi rekli, izvan kutije, koja nisu samo formalna, ali da nam bezbednost bude uvek na prvom mestu. Nadam se da ćemo zajednički doći i ovde do najboljih rešenja. Verujte, niko srećniji od mene da možemo da kažemo da nam je ova godina ili naredna najbezbednija godina u saobraćaju u Srbiji u poslednjih pedeset godina, niko srećniji od mene.
Tako da, hvala svakome ko je dao svoj doprinos svakom idejom, svakim amandmanom. Važno mi je da ovi zakoni ne budu mrtvo slovo na papiru, već da time svi zajedno, ja bih voleo da svi zajedno budemo ponosni na to, na kraju krajeva, svi vi koji budete učestvovali u donošenju ovog zakona možete biti ponosni na doprinos, da jednog dana kažemo da smo našim radom doveli do toga da ljudi u Srbiji budu bezbedniji na putevima.
Hvala, naravno, i svim ljudima iz saobraćajne policije koji su u prethodnih mnogo godina i na vetru i na snegu i na kiši i danju i noću tu da pomognu, da učestvuju u tome. Nema ih dovoljno, to su danas i neke kolege rekle. Nema ih dovoljno. Mi smo pokrenuli neke procese obuke za policajce opšte nadležnosti koja možemo po potrebi prebacivati u rad u saobraćajnoj policiji, što će svakako biti značajno, ali ćemo gledati, naravno, da i na taj način i kroz tehničku opremljenost policije i kroz više upotrebe savremenih tehnologija budemo efikasniji.
Eto, nadam se da sam odgovorio bar na deo pitanja.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Enis Imamović nije tu.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, set zakonskih predloga o kojima raspravljamo pokušava rešiti neke od problema sa kojima se građani svakodnevno susreću.

Smatram da su predložena zakonska rešenja kvalitetna i neophodna i svakako ćemo ih podržati.

Iskoristiću priliku da ukažem na neke konkretne probleme, koji verujem da se mogu rešiti kvalitetnijom implementacijom ovih i već postojećih zakonskih odredaba. Naime, samo u prethodnih 20 dana u više tragičnih nesreća na državnim magistralnim putevima poginulo je šest građana Novog Pazara i jedan student Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru, iz Sjenice, a u prethodnoj godini na putevima Novog Pazara, Tutina i Sjenice ta brojka postaje dvocifrena. Dva su razloga za to ključna. Jedan je katastrofalna putna infrastruktura, neobnovljeni magistralni državni, međuopštinski putevi, koje građani kolokvijalno nazivaju putevima smrti. Drugi, relativno mala i retka prisutnost saobraćajne policije na ključnim kritičnim tačkama.

Zato je važno na svim putevima u državi, a naročito na ovim putevima koji su zaista u katastrofalnom stanju, pojačati konstantnu prisutnost saobraćajne policije a ne samo prilikom posebnih akcija MUP.

Takođe, veliki problem gradu, kakav je Novi Pazar, koji se u poslednje vreme konstantno uvećava, usled ekspanzije izgradnje stambenih jedinica, predstavljaju kapaciteti vatrogasne jedinice. Iako je individualna požrtvovanost pripadnika vatrogasne jedinice za svaku pohvalu, objektivne okolnosti sprečavaju da adekvatno odgovore zadacima i bezbednosnim izazovima.

Pre samo nekoliko dana u Novom Pazaru izgorela je jedna kuća, a da vatrogasna jedinica nije ni stigla pre nego što se stihija sama od sebe smirila. Takođe su dva razloga za ovakvu situaciju. Prvi je upošljavanje ljudi koji nisu iz ovog grada, koji nedovoljno poznaju sve ulice i teško se probijaju do naselja u kriznim situacijama, a drugi važniji jeste infrastruktura kojom raspolažu.

Uvaženi ministre, Vatrogasna jedinica Novi Pazar poseduje ukupno šest vozila za gašenje požara, a od kojih su samo dva u punom kapacitetu opremljena, preostala četiri su stara između 30 i 40 godina. Terenska vozila za šumske požare su u stanju raspadanja, a ne poseduju ni kamion sa platformom za gašenje požara na soliterima i višespratnicama, već vozilo za to pozajmljuje od lokalnog elektrodistributera onog koji je namenjen za promenu uličnih svetiljki.

Poštovani ministre, mi smo u lokalnom parlamentu više od dve godine zahtevali da se grad uključi u rešavanje ovog problema. Međutim, vladajuća garnitura je to odbijala, tvrdeći da to nije njihova već nadležnost MUP, te ovom prilikom tražimo da hitno, adekvatno opremite Vatrogasnu jedinicu Novi Pazar, a nije situacija bolja i u ostalim vatrogasnim jedinicama, konkretno u Sjenici i Tutinu.

Treći važan problem na koji želim skrenuti pažnju jeste bezbednost đaka u škola. Naše škole i učenička populacija su izloženi različitim bezbednosnim rizicima. Veliki problem kladionica i kockarnica koje ne poštuju zakonski okviru o udaljenosti od škola naterao je građane Novog Pazara da preduzmu akciju merenja i utvrde da je 37 takvih objekata bliže od 200 metara od obrazovnih institucija. Ti objekti, pored igara na sreću, u velikom broju slučajeva koriste se i za druge vrste kriminalnih delatnosti.

Želim da naglasim da policijska uprava dosta kvalitetno vrši svoj posao po ovom pitanju i da je ključni problem u pravosudnim organima koji ne procesuiraju prekršioce zakona. Prilikom predaje peticije, koju su građani uputili nadležnim ministarstvima i skupštinskim odborima sa 10.000 potpisa, istom su tražili od ministara i ministarstava da se poradi mnogo više na većem broju školskih policajaca. Ministar obrazovanja je kazao da to zavisi od vas, odnosno Ministarstva policije.

Poštovani ministre, zaista je, zbog sve veće prisutnosti kriminala i kriminalaca u i oko škola i školskih dvorišta, neophodno da iznađete način da svaka škola u državi u svim smenama ima bar po jednog školskog policajca i, naravno, video nadzor povezan sa policijskom upravom, kao što ste to učinili sa nekoliko beogradskih opština.

Takođe, želim pohvalim konkurs za pripadnike nacionalnih manjina za pristup Ministarstvu unutrašnjih poslova. Mislim da je to jako važno i da će u sredinama kakve su sandžačke opštine to biti jedan dodatni podstrekač da ljudi polako vraćaju uverenje da je policija zaista važan i bitan faktor i da vraćaju poverenje u tu policiju.

Dozvolite mi samo da, kada je u pitanju Zakon o granicama, kažem da, vrlo je važno, da dva granična prelaza koja su postojala pre, Ugao kod Sjenice i Đerekarima kod Tutina sa Crnom Gorom, gde su putevi od iverskog puta, danas su neprohodni i tamo ljudi zaista imaju probleme, jer su rodbinski vezani s Bihorom i Pešterom i molio bih da, ako je ikako moguće, vaše Ministarstvo poradi na tome da to budu zvanični granični prelazi. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Što se tiče vatrogasno-spasilačkih jedinica, to je, naravno, veoma važan posao i trudićemo se da… Pošto vatrogasci ove godine imaju značajno veći budžet, naš sektor za vanredne situacije, najveći u poslednjih 30 godina, trudićemo se da i kroz kapitalne projekte nabavimo jedan deo vozila. Naravno, neće biti moguće sve u ovoj godini zbog dužine trajanja i izgradnje, odnosno nadogradnje tih vozila. Nije to stvar samo u Novom Pazaru, isto je i u Ubu. Ja kada sam video jedno vatrogasno vozilo u Ubu i Lajkovcu, zaista je bio muzejski primerak, nije za pohvalu, već za ozbiljnu i temeljnu rekonstrukciju tog sektora, gde rade zaista ljudi koji rizikuju svoje živote, možemo da kažemo kao i policajci, svakoga dana.
Molim vas za podršku, vezano za neke od tih opština, da zajednički radimo na tome da opštine podrže svojim sredstvima, negde gde možemo da izgradimo sisteme video nadzora u školama i vrtićima. Beogradske opštine su to u velikom broju slučajeva uradile svojim sredstvima. Mi smo davali jedan deo opreme i povezivali sa policijskim stanicama. Spreman sam da to uradimo u bilo kojoj opštini u Srbiji. Nama je cilj da imamo jednog dana jedinstveni sistem u kome su sve škole i vrtići, glavne raskrsnice pokrivene video nadzorom i da time faktički kriminalci budu obeshrabreni da tamo idu.
Imamo dosta toga da uradimo. Veliki je posao pred nama, ali sam ohrabren dobrom energijom u većini lokalnih samouprava koje prepoznaju to kao posao koji treba zajedno da radimo i treba nam pomoć u tome. Sve što budemo mogli, nadam se da ćemo zajedno da uradimo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik LJubica Mrdaković Todorović.