Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, pitanja postavljam Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu pravde, odnosno tužilaštvu.
Za vreme stranke bivšeg režima dešavale su se razne pronevere, pljačkaške privatizacije i drugi oblici privrednog kriminala, što je dovelo grad Beograd, pa i čitavu zemlju, na ivicu bankrotstva. Te kriminalne radnje stranke bivšeg režima posledica su sprege direktora javnih preduzeća i gradskih funkcionera.
U Beogradu, za vreme dok je gradonačelnik bio Dragan Đilas, u narodu poznat kao Điki mafija, je u javnom komunalnom preduzeću „Gradska čistoća“ jedna kriminalna grupa, poznata pod nazivom tzv. „đubretarska mafija“, proneverila 374 miliona dinara i zbog toga bila prvostepeno osuđena na 72 godine zatvora.
Postavljam pitanje – da li je tačno da je tzv. „đubretarska mafija“ bila povezana sa Đilasom kao gradonačelnikom Beograda i da je Đilasovim političko-finansijskim mafijašenjem ta tzv. „đubretarska mafija“ na drugostepenom sudu bila oslobođena od odgovornosti? Još jednom postavljam pitanje – kakva je uloga Dragana Đilasa u tom procesu?
Drugo pitanje – da li je tačno da je bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas odgovoran za pljačku „Telekoma“ Srbija 2011. godine, kada je to državno preduzeće pod Đilasovim pritiskom bilo primorano da kupi četiri kablovska kanala njegove „Arene sport“ za 7,7 miliona evra? Inače, ta investicija u javnosti je bila predstavljena kao, citiram njegove reči – najznačajnija ulaganja – završen citat, iako je bilo potpuno nepotrebna. Napominjem, „Telekom“ Srbija po zakonu tada nije smeo da bude vlasnik medija.
Međutim, Đilas je morao da proda četiri svoja kablovska kanala u nečije ime, pa je odlučio da to najbolje bude preko „Telekom“ Srbija i njegovog tadašnjeg žutog direktora Branka Radujka. Čak je i Željko Mitrović jednom prilikom rekao da je „Telekom“ Srbija kupila kablovske kanale njegove „Arene sport“ pod Đilasovim pritiskom, kako bi po ko zna koji put budžetski novac bio isplaćen privatnim licima i tako bajni krimos Điki uvećavao svoje bogatstvo iz džepova građana Srbije.
Treće pitanje – bivši predsednik opštine Smederevska Palanka i aktuelni narodni poslanik i predsednik izvršnog odbora stranke bivšeg režima Radoslav Milojičić zvani Kena je kao predsednik opštine potrošio 457 hiljada 710 dinara u 2006. godini na pivo. Jedan drugi dan taj smederevski kabadahija u kafiću „Atrijum“ je potrošio dodatnih 110 hiljada i 800 dinara na kafu i vodu. Taj smederevski kabadahija je 13. 05. 2016. godine potrošio dodatnih 138 hiljada 850 dinara za pivo.
Poštovani građani i narodni poslanici, ovde u visokom domu dva dana nas zamajava taj Milojičić Kena, žali se da ga svakodnevno obilaze predsednici susednih opština i ne zna zašto dolaze u Smederevsku Palanku. Evo, meni su rekli da su išli da vide grafit koji govori o Keninom kabadahijskom ponašanju, a koji glasi: „Istina je živa, u Palanku nema piva, ostala je samo pena, popio ga žuti Kena. Šta pije kafana, budžet plaća sve, ja sam žuti Kena iz Glibovac, bre“.
Postavljam pitanje tužilaštvu da li je podiglo optužnicu i predlažem da svedok zaštićeni bude Simonović Srbislav zvani Srbo Sisavac. Evo, poštovani građani, zbog ovakvih tipova kao što su: Dragan Đilas, zvani „Điki mafija“, Saša Radulović, zvani „kralj stečaja“, Boško Obradović, zvani „lupetin“, Zoran Živković, zvani poljoprivrednik u pokušaju, od prekjuče dobio je drugi naziv, Dragan Šutanovac, zvani „grabinovac“, Đorđe Vukadinović zvani „Đorđe vlah“, Saša Janković zvani „Sale prangija“, Radoslav Milojičić zvani „pivopija“ i Sergej Trifunović zvani „pišanović“ ili „pišoje“, građani su ostali plitkih džepova pa su ih 4. marta gospodnje 2018. godine poslali na političko smetlište iz kojeg se nikada više neće vratiti na političku pozornicu Srbije. Hvala.