Zahvaljujem.
Moja pitanja se danas tiču oblasti zaštite životne sredine i upućujem ih ministrima Goranu Trivanu i Branislavu Nedimoviću, dakle, aktuelnom ministru za zaštitu životne sredine i njegovom prethodniku koji se o ovome starao dok nije osnovano posebno ministarstvo.
Zanima me zašto i Vlada, u prvom redu ministri, kriju da se u Pančevu u HIP Petrohemiji krije desetine tona kancerogenog azbesta u sred fabrike, da se krije da, takođe, u sred fabrike postoje desetine tona opasne i toksične žive, od čega je velika količina gotovo čiste metalne žive i za koju vrlo dobro znamo da ne može ni da se prerađuje, ni da se izvozi?
S obzirom da se radi o državnom gigantu, državni ministri bi o tome morali sve znati, a trenutni ministar Trivan, ukoliko nije došao do tih saznanja, mogu da mu preporučim da pita suprugu Jovanu, koja je članica nadzornog odbora te iste Petrohemije.
Takođe me zanima da mi odgovore šta nameravaju da rade sa ovim kancerogenim azbestom i sa ovom toksičnom živom, s obzirom da neki upućeni ljudi kažu da se azbesta rešavaju tako što se određenim operaterima on isporučuje da se melje, solidifikuje i potom prodaje „Lafaržu“. Zbog toga tražim konkretne odgovore od nadležnih lica šta se radi ovim povodom.
Sledeće pitanje, kada smo već u resoru zaštite životne sredine, pitam takođe obojicu ministara, kakav je epilog u slučaju ili aferi putujućeg otpada i da li je to bila samo predstava za javnost u predizbornoj kampanji ili se zaista nešto i čini tim povodom, imajući u vidu da se kao jedan od vinovnika vrlo često pominje, a to je firma „Step trans“ iz Novog Sada. Ova firma se pominje još pre četiri meseca kada je MUP objavio zvanične informacije 27. novembra 2017. godine, da su odgovorna lica iz „Step transa“, kao i odgovorna lica iz preduzeća „Eko karika“ neosnovano dobila kredit od države, odnosno od tada Ministarstva za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, i to u iznosu od 43 miliona dinara.
Ispalo je da su krivi samo oni koji su taj kredit dobili i za gotovo 400.000 evra oštetili budžet Republike Srbije, a da niko iz ministarstva ko im je taj kredit omogućio, potpisao rešenje i dodelio, nije kriv. Bojim se da je to daleko od istine i pravde.
Ono što je takođe važno, i to su odgovori koje tražim, da i ministar Nedimović i ministar Trivan konkretno odgovore ko su bili članovi Komisije za dodelu ovih kredita? Pričam konkretno o kreditu i kreditima koji su davani u periodu od 2015. – 2017, i to u tom iznosu od 43.000.000 dinara ovim preduzećima „Ekokarika“ i „Step Trans“? Ko je potpisao i odobrio kredit? Da li je tačna informacija do koje sam došla da je jedna od glavnih osoba koja je bila zadužena za hiperprodukciju i proizvodnju raznih dozvola operaterima, koji se staraju o opasnom otpadu, bila Stana Božović, državna sekretarka tada, a inače u javnosti poznata po ličnim informacija iz svoje biografije, da je prva u Beranama imala televizor, samo da pojasnim o kome se radi?
Da se vratim na kraju na „Petrohemiju“ u Pančevu. Danima su i Pančevci, i ceo moj južni Banat, i moja Vojvodina izuzetno zabrinuti zbog jezive informacije, a to je da se već godinu dana u vazduh ispuštaju ogromne količine opasnog i toksičnog hlora i da je to posledica odgovornosti lošeg remonta pre godinu dana, odgovornosti menadžmenta „Petrohemije“, o čemu takođe ministri moraju znati, i da dolazi do stalne greške u proizvodnji PEVG, dakle PEVG-a, prilikom koje nestaju ogromne količine hlora, a zapravo je potpuno jasno da se emituju u vazduhu. Tražim informacije o tome šta se zapravo dešava ili se samo ovo pitanje poteže u predizbornoj kampanji, a posle ostajemo bez odgovora, izuzetno ugroženi u oblasti zaštite životne sredine. Hvala vam.