Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.03.2018.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Jovan Palalić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, jedna od najvažnijih uloga Ministarstva unutrašnjih poslova, kao dela državne uprave, jeste da zaštiti osnovna ljudska i manjinska prava zajamčena Ustavom, ali i da obezbedi i da osigura bezbednost. Naravno, nije to jednostavan ni lak posao. Da bi se te važne obaveze i važni poslovi Ministarstva realizovali, potrebni su, s jedne strane, profesionalizam, a sa druge strane odličan pravni okvir.

Ono što sasvim sigurno, gospodine ministre, u prethodnom periodu karakteriše Ministarstvo unutrašnjih poslova, jeste podizanje nivoa profesionalizma u najvećoj mogućoj meri, da smo uspeli u prethodnih nekoliko godina da ostvarimo ovakve rezultate koje su većina naših kolega danas predstavili.

Zašto govorim o profesionalizmu? Zato što su u prethodnom periodu, ne govorim samo o Ministarstvu unutrašnjih poslova nego generalno, devastirane sve najvažnije državne institucije i najveći problem je bio potpuno odsustvo poverenja gradova u državu, zbog politizacije, zbog nepotizma i zbog korupcije.

Podizanje profesionalizma kroz statusna pitanja koja su rešavana Zakonom o policiji iz 2016. godine, a sada se nadograđuje novim zakonom, jeste jedna od najvažnijih odlika ove Vlade Republike Srbije i sasvim sigurno ovaj način rada će doprineti vraćanju poverenja građana u državu. Policija je jedan od stubova države i mi u tom smislu moramo voditi računa na koji način posmatramo funkcionisanje MUP.

Što se tiče pravnog okvira, danas smo slušali mnogo kritika, i ovih dana, i juče, mnogo kritika o dnevnom redu, ali sva ova pitanja koja sam pomenuo kao najvažnije zadatke MUP mi danas imamo na dnevnom redu, i pitanja ljudskih prava i sloboda kroz važne zakone kao što je Zakon o evidenciji i obradi podataka ili Zakon o JMBG ili Zakon o državljanstvu. Pogledajte u kom stepenu mi nismo, tj. država nije u prethodnom periodu obavljala svoj posao, a sada je rešio da mnoga pitanja koja su zapuštena uredi.

Najbolji primer je Zakon o JMBG. On postoji još iz bivše SFRJ, stvorio je niz velikih problema, od donošenja Ustava iz 2006. godine ta pitanja nisu uređena i usklađena. Zato je važno danas pomenuti da je ovo prva Vlada koja ovo pitanje sistematično i konkretno uređuje i rešenjima koje predviđa otklanja i rešava mnoga važna pitanja i mnoge velike probleme sa kojima su se građani suočili.

Ovde smo slušali veliku kritiku kada je u pitanju zakon koji definiše nacionalni DNK registar, da on zadire u privatnost, da su rešenja nepotpuna, da su rešenja loša, a upravo način na koji se normira ova oblast i poruka koju šalje Vlada Republike Srbije i ministar jesu da se dodatno podiže i odgovornost i stepen u borbi protiv kriminala, tj. o otkrivanju počinilaca krivičnih dela. Ko može, a da ne podrži ovakav jedan pristup? Na koji način je moguće ubrzati otkrivanje počinilaca krivičnih dela, ako ne koristimo najsavremenije metode i sredstva?

Govorio sam o tome u kojoj meri su svi državni organi i u kojoj meri se država zahvaljujući Vladi Republike Srbije i donošenjem zakona i podzakonskih akata povezuje i usavršava. Primer je upravo konkretna primena Strategije reforme državne uprave i unapređenje rada državne uprave kroz formiranje jedinstvenih centara, jedinstvenih registara, koji će omogućiti efikasan i konkretan rad državnih organa, radi smanjenja administracije, radi smanjenja troškova.

Upravo sam u ovom svom obraćanju želeo, na tome insistiram, da vraćanje poverenja u državu, profesionalizacija policije, profesionalizacija državne uprave, pravni okvir koji omogućava da u svim segmentima se ostvare ljudska i manjinska prava zajamčena Ustavom, da se podigne bezbednost građana, što kroz kontrolu granice, što kroz druga pitanja koja se ovim setom zakona uređuju, jeste najvažnija stvar.

Još jedna stvar o kojoj se ovde vodilo računa, a malo se o tome danas diskutovalo – međunarodna saradnja. Država nije izolovana u svetu koji je povezan na različite načine, pogotovo tehnološki. Mora da sarađuje sa drugim državama da bi podigla nivo i svoje efikasnosti i borbe protiv kriminala i da bi ojačala svoje institucije.

U tom smislu, gospodine ministre, u narednom periodu treba još više raditi da se povrati poverenje građana u državu, da se ono što je uništavano godinama, naše institucije, naši kadrovi, ponovo uspostavi na najbolji mogući način i da država efikasno i konkretno deluje.

Predloženi zakoni i predložena rešenja iz ovih zakona vraćaju poverenje u državu, a samim tim bezbednost građana i njihova prava biće u maksimalnom broju zaštićena i realizovana. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Marija Janjušević. Izvolite.
...
Dveri

Marija Janjušević

Poslanička grupa Dveri
Zahvaljujem.

Prvo bih se obratila gospodinu ministru. Imam jednu sugestiju koja je u međuvremenu stigla Poslaničkoj grupi „Dveri“ iz najviših vrhova MUP-a, a odnosi se na obrazac za evidentiranje stranaca koji dolaze u Srbiju.

Molba je, s obzirom da je nama stiglo kasno, mi to ne možemo amandmanom predlagati, ali se iskreno nadam da ćete i vi razumeti o koliko se važnoj stvari radi, pa ćete uvažiti sugestiju da se u obrascu jasno navede rubrika za ime, prezime i pol stranca, jer je za sada, kako je to trenutno regulisano, kasnije nemoguće utvrditi identitet. Imali smo slučajeva, koliko sam informisana, da se dokumenta za kretanje po Srbiji izdaju prosto samo na osnovu njihove usmene izjave, što u krajnjem slučaju ugrožava i bezbednost građana Srbije, a i šire, jer tako nam se onda mogu provući i teroristi i ostalo. To je sugestija iz vrha MUP-a. Zašto su oni baš poverenje imali prema Poslaničkoj grupi „Dveri“, ili možda drugi nisu hteli ovo da prenesu, ja to ne znam, ali kažem da verujem da će se ministar odgovorno prema tome odnositi.

Drugo pitanje je pitanje registarskih tablica. Ako je to upotreba službenog pisma i zvanična komunikacija, zašto tablice nisu na ćirilici? Druga stvar, ko je kriv zbog toga što smo koristili latinična slova „č“, „ć“ i slično, pa sada građani moraju o svom trošku da menjaju tablice? Dakle, četiri i po hiljade dinara vas košta sada ako registrujete vozilo, a imate tablice sa, na primer, slovom „č“. Građani to moraju sami da snose i to zaista nema smisla.

Što se tiče ostalih primedbi od naših partnera i saradnika iz MUP-a, problem je, takođe, što su pripadnici MUP-a do pre petnaestak godina u penziju išli sa 45 godina starosti, oni koji imaju beneficiran radni staž, a onda se vremenom ta granica povećavala na 52, i čak 55 godina starosti. Sada će, po novom zakonu, ministar sam odlučivati o uslovima pod kojim oni odlaze u penziju, što zaista otvara mogućnost i revanšizma, i nekih prosto netransparentnih radnji i to nimalo ne doprinosi demokratiji za koju se svi zalažemo.

S obzirom da mi je juče uskraćeno pravo na repliku, kada me ministar nije dobro razumeo, citirala sam bivšeg državnog sekretara Ivaniševića, koji je u više navrata govorio kako su nadležni ministri molili migrante da se iz Beograda sklone u Obrenovac, i nikako nisam predložila nikakvo batinanje, niti bilo kakvu grubost.

Postoji i nešto između podaništva i molbe, dakle, prosto jedan profesionalni pristup, što i očekujem od ministara. Dakle, nikada nisam predlagala nikakve grube mere, niti imam bilo šta protiv migranata kao osoba, ali moja dužnost kao narodnog poslanika jeste da ukažem na opasnost od promene demografske slike, da ukažem, na primer, da vam citiram ono što je juče gospodin Orban rekao vezano za Mađarsku, koji je, inače, i dobar prijatelj predsednika Republike Srbije, koji je rekao Sorošu da su migracije biznis i apelovao da to ne treba dozvoliti.

Dakle, pitanje je samo da li Srbija ima kvotu za prijem migranata, da li će Srbija dozvoliti da nedostatak svog stanovništva popunjava na taj način, kao što to radi Angela Merkel, što je takođe ministar juče spominjao. Ono što mene najviše interesuje, da li ću naposletku dobiti tekst Projekta MADAD 2 za 2018. godinu, u kojem su navedene obaveze Srbije prema tom čitavom odnosu prema migrantima.

Činjenica jeste da raste broj nevladinih organizacija koje se registruju u APR-u, a koje su orjentisane na pomoć migrantima.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Privodite kraju.
...
Dveri

Marija Janjušević

Poslanička grupa Dveri
Činjenica jeste da smo u Zakonu o azilu videli da više milijardi dinara će biti usmereno i na visoko obrazovanje, dakle da li imate razloga da nešto krijete, ili ćete mi dati taj tekst MADAD 2? Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem. Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Očekivao sam da ne ponovite našu raspravu od juče. Dakle, vi ste gotovo od reči do reči ponovili sve ono što ste rekli juče, ja vam to odgovorio, a vi danas ponavljate kao da taj razgovor od juče nismo ni vodili.
Razumem „prajm tajm televizija“, potreba za promocijom, i tako dalje, i to je u redu. To je legitimno pravo u ovoj zemlji, svako ima pravo da ponovi koliko god puta želi, naročito narodni poslanici i odgovoriću vam uredno koliko god puta je potrebno isto tako uporno na svaku od ovih tačaka svaki put. Vrlo sam uporan čovek.
Što se tiče potvrda, ako se radi o potvrdi o nameri da se zatraži azil, ona sadrži sve lične podatke, ime, prezime i pol, prijava boravišta stranca koji je legalno u Srbiji nema na svom obrascu pol, zato što se ona vezuje za njegov lični dokument, koji u sebi sadrži pol, dakle, nema potrebe da imamo prekomernu obradu podataka o ličnosti. Naprosto, imamo podatak koji se vezuje za to.
Vrh MUP-a, ti ljudi koji se bave tim poslom, ako su iz Granične policije, oni to sve znaju, jer oni propisuju te norme. Bilo bi besmisleno da vam se obraća neko ko to treba da propiše i ko to treba da radi, doduše, zavisi šta je za koga vrh MUP-a. Nekome je načelnik stanice MUP-a, ne može da dođe do višeg funkcionera i to je u redu. Dakle, svakako da ti ljudi koji to rade sigurno vam se ne bi obratili zato što je to njihov posao, pa bi bilo besmisleno da kritikuju ono što sami rade i što treba da sprovode, ali možda ima i takvih. U to iskreno sumnjam, pošto te ljude jako dobro poznajem, sa njima radim četiri godine. Jako profesionalno i dobro rade svoj posao, ali znam da je to oportuno politički reći apsolutno se slažem, može svako da kaže. Na kraju krajeva ljudi iz MUP-a su potpuno slobodni ljudi i mogu da komuniciraju sa kim hoće, ali na poslu moraju da rade po zakonu i po pravilima službe.
Što se tiče migranata, apsolutno ne stoji da se povećava neki naročit broj migranata, on već godinama figurira oko 3.600 koji se nalaze u našim prihvatnim centrima, čak i ti ljudi ne žele da ostanu u zemlji. Ukupno je od 2014. godine do danas 561 čovek podneo zahtev za azil i većina ih nije sačekala kraj azilne procedure, već je otišla iz zemlje. Dakle, oni žele da žive u Nemačkoj, Švajcarskoj, Švedskoj, to su zemlje u kojima žele da žive. Čak ne žele ni u Italiji, Grčkoj, Bugarskoj, koje su oko nas, ne žele. Oni žele da idu u ovaj deo zapadne Evrope, zato što smatraju da su im tamo porodice, da će ostvariti bolja primanja, da će imati način da bolje žive, zarađuju neki novac. Dakle, to je stvar koja je važna i tu nema nikakvih naročitih izdvajanja prevelikih. Ono što mi imamo su ona izdvajanja koja su normalna i koja pokrivaju rad naših službi u nečemu što podrazumeva održavanje, uz naravno, ogromnu međunarodnu pomoć i to ne treba da se zaboravi. Mi imamo veliku finansijsku pomoć koju smo dobijali, ne preveliku u odnosu na neke druge zemlje, ali veliku. Ne mogu da kažem, ti ljudi koji su pomagali i Evropska komisija i nevladine organizacije su pomagale da platimo i hranu i smeštaj za ove ljude. Nešto je uradila Republika Srbija, neke prihvatne centre kao onaj u Preševu koji je bio jedan od najsavremenijih je uradila Evropska komisija, odnosno EU sa svojim novcem i naravno UN koje ne mogu da zaboravim, koje u ogromnoj meri pomažu.
Dakle, Republika Srbija prilično uspešno upravlja migrantskom krizom, jako mali broj ljudi se nalazi na našoj teritoriji koji mi vrlo uspešno možemo da opslužujemo i da se brinemo o njihovim potrebama na najhumaniji i najpristojniji način. Naša zemlja i naš narod je imao iskustva i sa izbeglištvom i kroz našu istoriju, bar u poslednjih 150 godina, da ne kažem i ranije mnogo, možemo da kažemo da smo imali primere da smo morali da na različite načine idemo sa teritorije na kojoj smo živeli, da se pokrećemo, da idemo i u zbegove i u izbeglištvo i migracije i da su nas svuda čekali kamenicama i batinama, ko zna šta bi nam se dešavalo.
Kada kažete – nisam predložila nasilje, nisam predložila ništa slično, vi ste predložili da ih ne molimo, da će im se izdati naredba. Pitam vas vrlo prosto šta se dešava kada se ogluše o tu naredbu? Koji institut da primenite da ih ugurate u autobus? Nema drugog instituta nego sila i vi de fakto bez obzira što to verbalno ne iskazujete, jako dobro razumemo vašu poruku. Vi predlažete nasilje. Možda vi to ne razumete, ali kada nekoga zamolite i kada ga pitate, kada pokušavate da sa njim napravite ljudski dogovor, a nije došao iz bahatosti i besa u vašu zemlju u kojoj i ne želi da ostane, jedini drugi način koji možete da primenite je sila. Mi ne želimo da primenjujemo silu. Ne želimo da poput nekih lidera opozicije dolazimo ispred fabrika koje su stranci otvorili i da kažemo dajte da zatvorimo ove fabrike, ne trebaju nam, ne trebaju nam strani investitori. Onda moramo da odemo kod tih ljudi koji danas rade kod tih porodica koje uplaćuju u budžet iz kojih se finansira policija i da im kažemo ne trebate nam više, zatvorite radna mesta i idite kući.
Mi to ne želimo. Ovde se ne gaji bilo kakav odnos odbojnosti prema strancima, bilo kakvo nasilje. Mi hoćemo te ljude da zaštitimo maksimalno moguće, da zaštitimo bezbednost građana Srbije, što ćemo nastaviti da radimo najprofesionalnije moguće. Zaista, kada pogledate, posle milion i po ljudi koji su prošli kroz ovu zemlju, minimalan je broj incidenata. Minimalan, u poređenju sa svim drugim zemljama Evrope, apsolutno minimalan upravo je posledica dobrog odnosa. Sa druge strane, morate da razmišljate i o široj slici, kada govorimo o bezbednosti zemlje, kada govorimo o ugroženosti zemlje od strane različitih faktora, na kraju krajeva i od terorizma. Svi oni posmatraju kako se prema njihovim sunarodnicima i pripadnicima njihovih verskih grupa ponašaju različite zemlje. Između ostalog je to kriterijum kada se odlučuju da neke zemlje napadnu.
Dakle, nema tu varijante da ste bahati, divlji, a onda očekujete da sve bude divno i bajno. Za sve u životu morate da se potrudite, morate da uložite napor. Mi smo uložili napor. Da li je problem ministru da zamoli dete od 10 godina da uđe u autobus? Nije mi problem, ići ću da molim dete. Uopšte mi neće biti problem.
Da li je problem što je to dete drugačije boje i što govori drugačiji jezik? Nije mi problem, idem da zamolim to dete. Jer, šta mi je alternativa? Da ga udarim batinom? Nemam alternativu. Imam alternativu ili da to dete shvati, uplašeno, napušteno ili sa roditeljima koji su isto tako uplašeni ili imam alternativu da to dete shvati da mu je bolje tamo gde ga vodimo ili da ga neko udari. Mi nećemo da ga udarimo. Nećemo da puštamo pse na njih, nećemo da ih umotavamo bodljikavom žicom, mi hoćemo da sa tom decom, ljudima koji su ovde silom prilika razgovaramo kao sa normalnim ljudskim bićima.
Sa onima koji krše naše zakone, ponašaju se divljački, protivzakonito, vodimo ih na sud. Sudovi će ih osuđivati, ići će na robiju i moraju da shvate da je politika naše države, da kontakt sa našom državom ne može značiti nepoštovanje zakona u našoj zemlji, ali isto tako, dolazak u ovu zemlju, čitao sam mnogo dirljivih pisama, mejlova koje su slali kada su otišli iz naše zemlje, da se zahvale Republici Srbiji i pripadnicima MUP-a, policajcima i rekli su – niko nas nije tako dočekao, tretirali ste nas kao ljude.
Voleo bih da su naše sunarodnike svi uvek tretirali kao ljude kada smo mi bili u takvoj situaciji, ali to mora da se zasluži. To se zaslužuje sada. Zato mi se čini da ne razumete da kada kažete: „ne treba da ih molimo“, da vi u stvari sugerišete nešto potpuno drugačije, a to nije dobro.
(Marija Janjušević: Replika.)
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Nemate pravo na repliku, koleginice.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da su gospoda iz policije tu, a da imamo poznatu agenciju Dveriliks, čestitu, poštenu, onu sa Hilandara, uzmeš 5.000 evra, zakuneš se da nećeš praviti stranku, zakuneš se na ikonu Trojeručice, onda uzmeš 5.000 evra, pa osnuješ stranku i tako nastane „sveti boškić levoručica“.

Dame i gospodo, s obzirom da su oni čestiti i pošteni, a mi svi nepošteni, uključujući i porodice, decu, itd, pošto je policija tu, ja moram da pitam, Vojislav Šešelj je iznosio neke podatke u izbornoj kampanji o nekom novcu koji je proneveren navodnoj stranci. Ja sam se malo raspitao, nisam hteo u kampanji o ovome da govorim, ali mogu da potvrdim nalaze Vojislava Šešelja, jer sam to proveravao peške.

Naime, novac iz izborne kampanje ukoliko ne upotrebite kao politička partija, kao lista, vraća se u državni budžet, znači, nije samo oštećena politička stranka ukoliko se taj novac proneveri, nego i država. Ukoliko je ta pronevera na fiktivnim poslovima, onda se radi, gospodo policajci, o pranju para, utaji poreza, oštećenju budžeta.

Da ne bi bilo da ja izmišljam, da krenemo redom. Postoji u Borči njihova organizacija. Kaže, Branislav Simidžija – Elektro radovi, njima je to svakako poznato. Da bi to uspešno uradili, oni su na svoje kandidate, ovde je ta lista iz 2016. godine, otvorili preduzetničke radnje koje su služile samo za te poslove. Novac je prebacivan za fiktivne poslove, podizan u kešu i tako opran, verovatno završio kod Boška levoručice. Sad imamo pojavu, nema onog stečajnog upravnika, imamo tu zajedničku listu koju možemo nazvati „kradulović, rasulović, del boškić kompani“, sa onako malo „de LJotić kompani“.

Željko Cvijanović, Ivan Cvijanović, Verica Cvijanović, svi sa iste adrese u Borči, 9.698.496,22 dinara, svrha – popravka IT računara. Ne znam da li Borča ima prugu. Jel ima Borča prugu? Ne znam gde je prošla ova kompozicija računara, ali znam da je Nenad Cvijanović brat i drugi sin gospođe bio odbornik Dveri, opština Palilula. Branislav Simidžija im je komšija, Elektro radovi MK-TEL, pa su to podelili na dva naziva radnje, iako se radi o istoj radnji, 5.665.000 dinara. Vi koji ste glasali za tu pojavu „kradulović del boškić kompani“, da znate su možda i mogli preći cenzus da su novac upotrebili za političke svrhe, u političkoj kampanji, da ga nije proneverio, možda bi i bilo cenzusa. Ovako vi, članovi, dok ste davali taj novac, oni su novac koji im je država davala za kampanju preko preduzetničkih radnji stavljali u privatne džepove.

Idemo dalje. Advokatske kancelarije Đurić, Đurić, Đurić, Lažetić, 17. na listi Dveri, demokratskih, časnih, Dveri i DSS, Sanda Rašković Ivić, Boško Obradović, 19. na listi. Dakle, ukupno za advokatske usluge 3.260.000. Kao da su ih branili u Hagu. Onda neke firme koje se zovu dizajn Jefimija, Katarina i Kostadin Mihailović, takođe na listi, 3.900.000. Jelena Manić, opet neki dizajn. Takođe na listi Dragan Manić, iz Kovačice, Crepaja, 91. na listi. Kostadin Mihailović je 139, Katarina 161. Idemo dalje. Nevena Tomić, Borča, takođe, 3.400.000. Sve ukupno na preduzetničkim radnjama. Zašto preduzetničke radnje? Zato što nisu u sistemu PDV-a i Poreska uprava ih retko kontroliše. Sve ukupno 28.000.000 ili 200 i nešto hiljada evra. Dakle, to je novac koji je država izdvojila za fer i poštenu kampanju koju su ovi kamenonosci i mišobacači strpali u svoje džepove, osnovali Dveriliks i glavni izvor im je Aca Stefanović.

Gospodine ministre, o ovoj policijskoj razmeni podataka međunarodnoj, međudržavnoj, a oni su dopustili da Crna Gora bude samostalna, pa je to sad međudržavna saradnja, nisam ja to dopustio, da lepo pitate da li je tačno da je taj njihov izvor zbog privrednog prekršaja uhapšen u Crnoj Gori pre nekoliko godina. Da li je tačno da je potražnja za tim njihovim izvorom bila velika, pa je izručen zbog privrednog prekršaja u Bosni i Hercegovini? Da li je tačno da je taj njihov izvor dobio dva koma nešto miliona evra kredita, ali čak ne ni od DS-a, već od Metals banke, dok još nije bila pod kontrolom DS-a, već Ananija Pavićevića? Da je dobio i da je u privatizaciji kupio voće u Smederevskoj Palanci i veterinarsku stanicu u Smederevskoj Palanci? Proverite to.

Da li je tačno da je raskućio obe te firme i prodao? Da nije vratio kredit? Da ništa nije bilo ni od vraćenog kredita, da ništa nije bilo ni od „Voćara“, a da ne nabrajam da je „Voćar“ nekako razdeljen - „Voćar“, pa „Voćar Stefko“, pa „Voćar Komerc“ itd. Sve te kombinacije i svi ti prekršaji su njih doveli da sad imaju verodostojan izvor, koji je, eto hapšen nekoliko puta, ali ovog puta treba da im verujemo na časnu reč da je to tako.

Dame i gospodo narodni poslanici, politika ne može biti amnestija. Ovih dana su me optužili, a tražim i to da se proveri, za teško kriminalno delo, jer je moje poljoprivredno gazdinstvo se usudilo da u maju mesecu kupi traktor i da podsticaje ostvari u decembru mesecu, na navodnom konkursu koji sam ja namestio kupio sam traktor u maju, ali sam konkurs namestio u decembru, toliko sam bio onako vidovit i to u pokrajini. Da se ta okolnost proveri, tim pre što sam u Republici mogao da ostvarim 65% podsticaja, ali s obzirom da je traktor kupljen na kredit od Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede, moja obaveza je bila da tih 40% uplatim u Fond za razvoj poljoprivrede, što sam i učinio 29. Decembra, da se proveri i ta okolnost da li sam to pravo ostvario i da li sam novac prosledio po Ugovoru o kreditu Pokrajinskom fondu.

Težak sam ti ja kriminalac, pa ja njima, posebno ovima iz stranke bivšeg režima koji po selima imaju običaj da obilaze ona biračka mesta po Popincima, Pećincima itd, sam voljom da ustupim taj traktor, a i da preuzmu mi kredit od 31.000 evra i da mi vrate 10.000 učešća i evo im traktor sa svim privilegijama.

Onda, takođe da se proveri, optužen da sam da kao i poljoprivredno gazdinstvo, moje i očevo porodično, majka je umrla, 60 godina trajemo na istom mestu, na istoj adresi, optuženi smo da smo kupili traktor i imamo nameru da zakupimo zemlju, 200 hektara. Sad zamislite velikog kriminala – seljak je kupio traktor i ima nameru da ore zemlju. Možda da sam kupio jahtu i otišao na Maldive, možda bi onda bio manji kriminalac. Možda da sam kupio stan u Beču, kao njihov pokrajinski sekretar za poljoprivredu, koji je transferisao novac i prethodnom govorniku na organizaciju „Moja Inđija“ za 2008. godinu. Možda bih i ja bio manji kriminalac da sam kupio jahtu…
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Privodite kraju kolega Rističeviću.