Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku ja bih iskoristila priliku da svojim kolegama i koleginicama iz poslaničke grupe SNS čestitam na pobedi na lokalnim izborima, ali bih isto tako iskoristila priliku da čestitam svojim kolegama iz drugih političkih opcija što su uzeli učešće na izborima, jer na taj način su dali mogućnost građanima da biraju, a građani su naravno ponovo pokazali da će izabrati i da veruju SNS.

Jedan od razloga za to je svakako rad i marljivost ljudi u SNS koji se nalaze na odgovornim mestima i koji na određenim pozicijama predano rade svoj posao. U tom smislu ću pričati u načelu i o radu MUP-a koje je mnogo radilo na dosta zakonskih rešenja, na dosta uredbi, na dosta pravilnika, a mnogi predlozi zakona su i ovde danas pred nama.

Dakle, smanjena je opšta stopa kriminaliteta, broj učinjenih krivičnih dela je najmanji u ovom trenutku u poslednjih 25 godina i to zahvaljujući uspešnim akcijama policije u suzbijanju kriminala i u borbi protiv korupcije.

Samo u 2016. godini kriminalitet je smanjen za oko 5% što je više od 5.000 krivičnih dela. U 2017. godini rezultati su takođe vidljivi. Zaplenjeno je više tona narkotika, otkriveno je i zaplenjeno više narko laboratorija, uhapšene su vođe kriminalnih grupa koje su razbijene, rasvetljeno je više od 90% iznuda, znatno je smanjen broj razbojništava, a tendencija broja ubistava opada, a teških ubistava i dalje postoji.

Posebna pažnja poklanja se MUP i policiji i prilikom primene novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i veliku ulogu policije ćemo tu videti sa jedne strane u stručnim obukama zaposlenih, ali sa druge strane i u brzom reagovanju, saradnji sa drugim relevantnim institucijama i pružanju podrške žrtvama ovakvih krivičnih dela.

Takođe, posao policije jeste i da pokaže da je jednaka prema svima što ona i čini. Radi se na dodatnom učvršćivanju poverenja građana u policiju, što se postiže kroz aktivnosti policije u zajednici kroz razgovore sa građanima, kroz jačanje saveta za bezbednost lokalnih samouprava, kroz bolju koordinaciju policijskih stanica međusobno sa svojim pretpostavljenima, ali i sa građanima.

Sve ovo što sam navela jeste razlog iz koga možemo da izvučemo zaključak da je Srbija danas daleko bezbednija zemlja, nego što je nekada bila. Evidentno je da MUP ulaže ogromne napore da bi Srbija imala savremenu i efikasnu policiju koja će štiti prava građana. Upravo zbog toga bih iskoristila priliku da pozovem koleginice i kolege da ove predloge u danu za glasanje podržimo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić. Izvolite.

Dame i gospodo, jasno je da su radne grupe ozbiljno radili na ponuđenim zakonskim rešenjima, tako da će poslanici Stranke pravde i pomirenja u danu za glasanje glasati za predloge zakona.

Želim skrenuti pažnju na nekoliko bitnih momenata, pre svega vezanih za Zakon o državljanstvu, iako imamo vrlo pozitivna rešenja u zakonskoj regulativi. Suočavamo se sa činjenicom da značajan broj ljudi iz dijaspore, pre svega iz sandžačke dijaspore u Turskoj koji su zainteresovani za državljanstvo Republike Srbije se suočavaju sa problemima neefikasnosti i jako dugog čekanja u rešavanju zahteva koji su podneli u skladu sa zakonom. To bi trebalo ubrzati ili podzakonskim aktima ukoliko imamo i manjkavosti, otkloniti takve probleme.

Smatram to veoma važnim iz razloga što se radi o ljudima koji su iseljenici sa ovih prostora, a drugo radi se o licima koja su investicijski zainteresirana za ulaganje svoga kapitala na području Srbije, što se jasno vidi iz više od 400 otvorenih fabrika gde su vlasnici kapitala iz Turske i najčešće ili u mnogo slučajeva ljudi koji su poreklom sa ovog prostora.

Drugi problem vezan za državljanstvo tiče se takođe Sandžaka i posledica je vrlo rigidnih propisa Crne Gore vezani za državljanstvo gde imamo više slučajeva gde su ljudi zbog tih problema ostali bez državljanstva i očito da jedini način jeste da se njihovi problemi reše su zapravo zahtevi koji čekaju kod nadležnih organa Republike Srbije, uglavnom su to lica koja su, da kažem, uslovno iz mešanih brakova gde je jedno sa područja Srbije, a drugo sa područja Crne Gore. Zato smo zainteresovani da se ti ljudi javljaju, da se to pitanje reši. Ukoliko imamo zakonski prostor, ukoliko ne, onda da se podzakonskim aktima ostvare pretpostavke kako bi se ta pitanja rešila.

Što se tiče Zakona o policiji, veoma je važno da je zakon unapredio mnoga pitanja i da će, verujem, to pojačati i poboljšati efikasnost, ali želim skrenuti pažnju da postoje određeni problemi, opet na području Sandžaka, polazeći od toga da je izuzetno važno da poverenje između naroda i policije bude na najvišem nivou, u našem slučaju – da se to poverenje povrati.

Podsećam na činjenicu da je devedesetih godina preko 20.000 Bošnjaka na području Sandžaka, posebno Peštera i Bihora prošlo razne policijske torture, te da su ta sećanja veoma sveža i da imamo izvesna podozrenja na toj relaciji.

Poslednjih godina se to poverenje popravlja, postoje vrlo dobri koraci u tom pravcu, ali postoji nekoliko incidentnih situacija koje su opteretile te odnose. Najistaknutija su dva slučaja, to je slučaj Skarep, gde je mladić u 22 godine, prošle godine, dakle, svirepo ubijen od strane policajca, samo zato što nije zaustavio svoj automobil kada je bio zaustavljan. Tu je prisutan i komandir policije.

Ono što izaziva ogorčenje u Tutinu i ostalim delovima Sandžaka jeste da za sad nemamo adekvatne mere u pogledu odgovornosti, komandne i druge odgovornosti vezano za tu policijsku stanicu.

Drugi slučaj se desio pre nekoliko godina, kada imamo da je ubijen jedan policajac, a optužen, izvesni Mavrić, je osuđen 30 godina zatvora, iako se ubistvo desilo u vrlo nerazjašnjenim okolnostima.

Dakle, zbog ovoga podsećam da je potrebna jača pažnja od strane Ministarstva za područje Tutina, posebno i Sjenice, gde imamo vrlo pojačanu relaciju korupcije, dakle na relaciji pojedinih policajaca i lokalne samouprave. Vezano za graničnu kontrolu, želim ukazati takođe na probleme vezane za granicu između Srbije i Crne Gore koja prolazi prilično neprirodno, gde imamo otežan saobraćaj, što je suprotno od onoga što su crnogorske vlasti obećavale kada su tražile podršku na referendumu, to je jedno od gorućih pitanja, mislim da Srbija može tu da učini puno da se ta pitanja rešavaju i da se promet na granici olakša. Hvala.

Reč ima ministar Stefanović.

Svakako da je važno da poverenje u Policiju, a meni je važno da u svakom delu zemlje poverenje u Policiju bude snažno.
Mi smo pokrenuli postupak i to traje već nekoliko godina, stvaranja multietničke policije, da u svakom delu naše zemlje pripadnici tog naroda u značajnoj meri učestvuju u radu policije.
Naravno da tu postoji potreba da se prođu, a isti su uslovi, kada se konkurs raspisuje, uslovi moraju biti isti i bez obzira što se mi trudimo da pripadnici nacionalnih manjina budu uvršteni u redove policije, oni moraju da prođu uslove konkursa. Dakle, to je opšti akt i od toga ne može da se odustane.
Međutim, dobro je da imamo danas na teritoriji PU Novi Pazar, nalazi se načelnik koji je iz redova bošnjačkog naroda i to je dobro, jer tamo i živi većina, odnosno ljudi koji pripadaju tom narodu i moramo da gradimo to poverenje zajednički.
U slučaju Skarep, izvršilac tog dela, policajac je uhapšen. On se nalazi i to dugo u pritvoru, preko tri meseca, svi mehanizmi su upotrebljeni i ovde se ne radi o tome da li je neko hteo, taj momak nije ubijen jer je neko želeo da ga ubije ili je izvršilac Srbin koji je želeo da ubije Bošnjaka.
Isto smo imali nedavno situaciju da je kriminalac upucao policajca u Novom Pazaru na sred obavljanja dužnosti, a ja nikada nisam rekao to je taj pripadnik, tog naroda, upucao je policajca, koji je pripadnik, ne znam, srpskog naroda.
Ne, kriminalac je upucao policajca i tamo gde policija pogreši, pogrešio je pojedinac, ili naravno, svako ko je pogrešio u lancu, treba da odgovara i nemam ništa protiv, nema bezgrešnih i nema prikrivanja njihove odgovornosti, a isto tako važi i za drugu stranu.
Poverenje mora da se gradi sa obe strane. Vi imate, vaš doprinos, mislim da u tom smislu to ide u dobrom pravcu, a ima onih koji pokušavaju da veoma niskom demagogijom raspiruju nekakvu mržnju. Ništa dobro se ne dobija time što huškamo, odnosno što određeni ljudi huškaju ljude jedne na druge. I ti policajci koji rade u Tutinu i u Sjenici, Novom Pazaru, baš kao i u Beogradu, Valjevu, Somboru, Zrenjaninu, Subotici, i oni su ljudi. Oni imaju svoje porodice, vraćaju se porodicama kući, vole da se vrate kući da ih niko nije upucao, da ih niko nije izboo nožem, niko pretio, kao što i građani koji žive žele da nemaju problema i sukobe sa policijom.
Naravno da se nekada, a ja sam to video za ove četiri godine, to je u celoj Srbiji, postoje ljudi koji su izvršioci krivičnih dela i kada ih uhvatite u izvršenju krivičnog dela, uvek je lako zaštititi se nekim štitom. Ja sam političar, pa me zato hapsite. Ne, prijatelju, hapsimo te zato što si krao novac. Ja sam pripadnik nacionalne manjine, pa me zato hapsite i maltretirate.
Ne, hapsimo te jer si narko-diler i uopšte nas ne interesuje kako se zoveš. Meni je najlakše u političkom smislu, kada je tužilac, policija i kada je onaj ko je okrivljen, kada je osumnjičen, i kada pripadaju istom narodu, jer onda nikada nemamo problem, kada su policajac onaj koji vrši hapšenje i onaj koga hapse, isti.
Uvek je problem kada policajac pripada jednom narodu, a onaj osumnjičeni drugom. Važno nam je da to prevaziđemo i ja se nadam, naravno, policija mora da radi na tome da zadobije to poverenje i naravno, očekujemo od ljudi koji žive u ovoj zemlji da pokažu poštovanje prema policajcima koji zaista rade jedan težak posao.
Važno mi je da ljudi nikada ne postavljaju pitanje kako se zvao ovaj policajac i kom narodu pripada i kako se zvao kriminalac i kom narodu pripada. Ne, onaj ko je osumnjičen, predajemo ga sudu, neka sud kaže da li je kriv ili nije, a policajci moraju da se ponašaju prema etičkim kodeksima i prema zakonu.
Naravno mi smo zato ojačali i kompetencije Sektora unutrašnje kontrole policije, koji na kraju krajeva odgovara i odboru Narodne skupštine i hoću da ti ljudi mogu da rade svoj posao i da ustanovimo, ako je bilo propusta u radu policije, a ja ne kažem da u godinama iza nas nije bilo loših iskustava i sa jedne i sa druge strane, ali je važno da se ne vraćamo u prošlost.
Zato i cenim vaš nastup i mislim da je to poziv da se radi na građenju bolje budućnosti i u meni ćete imati partnera koji će raditi to. Važno mi je da svi narodi koji žive u ovoj zemlji, shvate da Policija radi u njihovom interesu i tako mora da bude. Hvala.

Hvala.
Nemate pravo kolega Zukorliću, po Poslovniku? Nekom drugom prilikom.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Kosanić.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas više predloga zakona iz oblasti unutrašnjih poslova i bezbednosti. Na samom početku reći ću da će poslanička grupa JS u Danu za glasanje podržati pomenute predloge zakona.

Želim da kažem da je moj kolega Vojislav Vujić juče kao ovlašćeni ispred poslaničke grupe JS govorio o svim predlozima zakona iz ove objedinjene rasprave, a moje izlaganje biće usmereno na predlog zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Ministre, za ova dva dana, mogli smo da čujemo različita mišljenja o predlozima zakona koji su na dnevnom redu a isto tako postoje različita mišljenja o radu policije.

Mi iz JS govorimo jezikom argumenata. Zato želim da kažem, a shodno tome da je policija u prethodnim godinama napravila najbolje rezultate, mislim na prethodnih 10 godina. Kada to kažem, mislim da su ljudi iz MUP, a složićete se sa mnom, ljudi koji rade izuzetno odgovoran i težak posao, napravili najbolje rezultate u mnogim oblastima.

Kada kažem najbolje rezultate u mnogim oblastima, tokom 2017. godine zaplenjeno je 4,1 tona narkotika, procesuirano je negde oko 1.700 osoba koje su ili prodavale ili posedovale drogu. Zatim, uspostavljen je trend smanjenja stope kriminala i gledajući ovaj period, počinjeno je najmanje krivičnih dela ubistava, a ugašeno je ili sprečeno oko 31.000 požara, izdato je više od 2,4 miliona pasoša, ličnih karata, vozačkih dozvola i saobraćajnih dozvola.

Što se tiče granične policije, izvršena je kontrola negde oko 70 miliona putnika.

Isto tako, kada govorimo o saobraćaju, ovde treba pomenuti da je smanjena stopa saobraćajnih nesreća za 17% u odnosu na period od deset godina i kada sam već došao do ovog zakona, dozvolite mi da kažem da je ovaj Zakon o bezbednosti saobraćaja veliki iskorak unapred. Kada kažem da je veliki iskorak unapred, mislim što se tiče bezbednosti svih učesnika u saobraćaju.

Ministre, kada govorimo ovoj temi, zaista najvažnija stvar mislim da je bezbednost dece, ali, vi ste malopre govorili o tome u mnogim segmentima, kada govorim o bezbednosti dece ne mislim samo na bezbednost u saobraćaju, već i u svim ostalim segmentima. Kada govorimo o tome mislim da je najvažnija edukacija od najranijeg doba, ali, kako ste vi malopre rekli, ne samo MUP, nego svih roditelja. Potrebna je jedna sinergija svih nas da bismo napravili korak napred.

Isto tako, tu deca poznaju opasnost od narkotika, alkoholizma, da budu bezbedni u saobraćaju i od ostalih opasnosti i tu moram da kažem velika pohvala MUP koje je prepoznalo važnost ove teme kroz razno razne projekte. Ja ću samo spomenuti neke od tih projekata. Prvi je akcija „škola“. Posvećena je deci prvog razreda. Druga akcija je „put i ja“. Namenjena je deci trećeg razreda. Ja imam dete koje je treći razred i čini mi se da je to nekako najosetljivija kategorija. Kada kažem najosetljivija kategorija, tada deca počinju sama da idu u školu i prvi put prelaze taj put od kuće do škole i od škole do kuće. Sledeći projekat je „osnovi bezbednosti dece“ za učenike od četvrtog do šestog razreda. Kada govorimo o ovom projektu moram da kažem da on obuhvata sveobuhvatnu bezbednost dece, ne samo saobraćaja, već i svih ostalih. Uzelo je učešće veliki broj policajaca i veliki broj časova koje ste napravili u prethodnom periodu.

Ministre, mislim da ste i vi uzeli učešće u nekim školama, što je za svaku pohvalu.

Sada kada govorimo o samom saobraćaju, o povredama u saobraćaju, želim da kažem da jedan od vodećih uzroka među prva tri što se tiče smrtnosti je baš ovaj uzrok i to je u nekoj populaciji od pet do 44 godine. U EU godišnje više od 20.000 ljudi izgubi život što se tiče saobraćajnih nezgoda, a negde oko 130.000 ljudi bude povređeno.

Cilj UN je da do 2020. godine broj poginulih bude prepolovljen u odnosu na 2010. godinu, a što se tiče 2050. godine, planirano je da uopšte ne bude smrtnih slučajeva ili da oni budu baš minimalni u svetu.

Što se tiče Srbije, u prethodnom periodu učinjen je trend smanjenja broja saobraćajnih nezgoda. Dakle, iako je učinjen ozbiljan pomak napred što se tiče saobraćajnih nezgoda, ipak bezbednost na našim putevima još uvek nije kakva je u EU. U tom smislu ovaj zakon je veoma važan. On je značajan za bezbednost svih učesnika u saobraćaju. Ja ću spomenuti samo neke novine koje donosi ovaj zakon. Precizirane su obaveze i odgovornost organa i organizacije nadležne za poslove obrazovanja i vaspitanja dece u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama, odnosno, precizirane su odredbe u pogledu korišćenja dečijih sedišta i bezbednosnih podmetača radi povećanja bezbednosti dece kao putnika u vozilu.

Kada je reč o vozačima motocikla, oni su veoma ugrožena grupa. Zatim, rešavanje problema mladih i neiskusnih vozača kao jedan od osnovnih ciljeva ovog zakona. Upravljanje vozilom od strane vozača u alkoholisanom stanju, što je jedan od glavnih problema u bezbednosti saobraćaja. Predloženo je smanjenje granice alkoholisanosti sa 0,3 na 0,2 promila, kao i uvođenje novih kategorija – visoke alkoholisanosti.

Ne bih više ulazio u ovaj zakon. Na samom kraju samo želim da kažem da je ovaj zakon još jedan veliki iskorak unapred što se tiče bezbednosti svih učesnika u saobraćaju. Poslanička grupa Jedinstvena Srbija u danu za glasanje podržaće kako ovaj predlog zakona o kojem sam danas govorio, tako i sve ostale predloge zakona iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Vesović.

Hvala gospodine predsedavajući.

Uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, ja ću na početku da pohvalim gospodina ministra koji je prvi ministar iz Vlade i ove nove i one bivše koji sve vreme baš svakom narodnom poslaniku odgovara, što je za svaku pohvalu i što omogućava jedan demokratski dijalog. Nadam se da ćete i meni dati neka pojašnjenja na neke sumnje i neka dešavanja koja ću vam izneti.

Mislim da u ovom sazivu nema osobe koja neće da kaže da, a pričaću samo o Zakonu o bezbednosti saobraćaja, jer u malo vremena ne mogu da široke oblasti koje su na dnevnom redu obuhvatim, nema osobe koja neće da kaže da je dobro da se Zakon o bezbednosti saobraćaja pooštri u nekim segmentima u smislu kaznene politike kada govorimo, npr, o vožnji pod alkoholom. Čak ja da se pitam i da je moja mogućnost, ja bih išao na nultu toleranciju za bahatu vožnju, za brzu vožnju kroz naseljena mesta i sve je to u redu. Međutim, neke druge stvari u ovom zakonu nisu mi toliko lako primenjive u životu i kroz život običnog čoveka, a ja sam narodni poslanik koji zaista pokušava da zastupa neko narodno mišljenje, nisu mi baš tako pitke i onda često padnem pod uticaj da pomislim da ministarstvo koje vi predvodite sa nekim kaznenim merama direktno služi Ministarstvu finansija, a uostalom, čuo sam malopre od nekih kolega iz SNS, kaže, dobro je to za punjenje budžeta. Posle ću vam navesti par primera gde se čini meni da smo morali da drugačije reagujemo i u predlogu zakona drugačije i predložimo.

Prvu stvar koju sam hteo malopre da vam zamerim i o kojoj sam hteo da pričam o ovom zakonu bila je o školama za obuku vozača, ali ste mi dali uveravanja u odgovoru jedne koleginice da ćete vi, bez obzira što je to odbijeno, prihvatiti amandmanska rešenja, jer zaista ni u jednoj sferi, ja sam stomatolog i imam neku svoju kontinuiranu medicinsku edukaciju i imam svoju licencu i nigde nemam obavezu da nakon isteka sedam godina, koliko mi traje licenca, to proveravam. Ovde je bilo predviđeno za pet godina. Dakle, hoću da verujem da je i naše mišljenje prihvaćeno i hvala vam na tome, a i mišljenje onih 4.000 instruktora koji bi trebali da plate po 5.000 za obnavljanje te licence i ta suma bi bila od 60 miliona za koju sam mislio da će puniti budžet, toga više nema, ali imamo i druge stvari koje će da pune budžet, a ja ću sada o njima da vam pričam.

Dakle, da li znate vi, gospodine ministre, evo, pitam i direktora policije, jer ću se i njemu posle obraćati, kada vama ističe vozačka dozvola? Reći ćete da znate, a ja ne znam. Ja zaista ne znam kada mi ističe vozačka dozvola, a u zakonu ste predvideli drakonske mere za osobe kojima istekne vozačka dozvola. Ja ne kažem da te osobe ne treba da budu kažnjene. Ovde ste dodali za preduzetnike rok od 30 dana i to je nešto novo što nije bilo, međutim ja hoću da vam pričam da bi policija, u ovom slučaju saobraćajna policija trebala da ima jednu delatnost koja je inače zakonom i predviđena, ali se toliko malo u praksi životnoj primenjuje da kaže upozorenje – one kazne od 60 do 600.000 ili slučaj koji je moja drugarica, majka četvoro dece, platila 15.000 kaznu, mesec dana vozačka dozvola i devet bodova jer je vozačka dozvola bila istekla godinu dana, a ona ne vozi kola. Jednostavno, suprug nije bio tu i njena sposobnost upravljanja motornim vozilom nije smanjena.

Zar nije bilo logično da je policajac njoj, mi smo jedan amandman nažalost, neće biti vremena da o tom amandmanu pričamo, pogledajte ga, predvideli da to bude rok upozorenja ne kraći od osam, a ne duži od 30 dana, da se jedan administrativni posao produženja vozačke dozvole obavi i da ne dođemo u ovu situaciju.

Nažalost, imamo jedan drugi problem, na primer, koji niste predvideli. Šta je sa svetlima? Zašto u zakonu nije predviđena upotreba svetala, da toga nema? Ja putujem, vozim često, idem i van države Srbije, ni sve zemlje EU ne koriste svetla po danu.

Gledao sam na televiziji gospodina Okanovića, koji je objasnio, meni to nije bilo jasno u prvom momentu, da to i Agencija za bezbednost saobraćaja je čak dala svoje mišljenje da to nije u skladu sa ekologijom, da zaboga rad alternatora svetala podiže potrošnju goriva, izduvni gasovi i da se sredina zagađuje.

Slažem se da moto-ciklisti treba da budu osvetljeni, ali ovako smo dobili situaciju i naravno u smanjenim uslovima, ali u mnogim zemljama Evrope je to ukinuto, mi to nismo predvideli. Mislim, i tu smo pričali amandmanski da bi to trebalo da se nešto malo promeni.

Jedno pitanje. Sedište. Malopre sam čuo koleginicu, naravno da treba deca mala da budu u sedištima koje će im pomoći da budu bezbednija u saobraćaju, ali zamislite situaciju da roditelj koji ima dva mala deteta, ima dva sedišta a nije tu, a dete je bolesno i mora komšija da vozi dete, a ja sam komšija, ja nemam sedišta i onda mene zaustavi pripadnik policije i ja budem žestoko kažnjen. To je ono što vam pričam o životu.

Ili, pričam o bezbednosti saobraćaja. Znate li gospodine ministre da bezbednost, naravno znate, treba da bude i sigurnost puta. Četiri dana, putujem sad iz Kraljeva, četiri dana nisu otvoreni - zatvoreni navodnici zakrpili rupe na putu Kragujevac – Topola. Sedam meseci prave most u Mladenovcu. Da li je to bezbednost saobraćaja?

Mi ćemo da kažnjavamo ako neko koristi mobilni telefon. Ja vam tvrdim kao osoba, jesam zdravstveni radnik, nažalost pušim, opasnija je cigareta u kolima, nego ako razgovaram mobilnim. Žar zna da padne, a onda čovek poskoči i drmne volan koji mu je u rukama i svašta može da se desi. Da li smo o tim stvarima razmišljali?

Da li znate, gospodine direktore policije, šta rade u gradu Kraljevu? Da li znate kako se naplaćuju kazne za nepropisno parkiranje? Prolazi se kolima i slika se iz automobila. Platio sam kaznu. Imam majku koja je slomila kuk, teško pokretnu, podigao sam kola na trotoar, upalio sva četiri pokazivača, minut, tvrdim doslovno i odgovorno, minut sam bio da svedem majku od lifta do kola, slikan sam, dobio sam da platim kaznu.

Da li znate kako se naplaćuje prekoračenje brzine? Pričamo o ovim bahatim, ja to podržavam, pre dva dana sam platio kaznu, na putu gde je ograničenje 80, prilazio sam na 60, slikan sam sa brzinom od 72. Četiri sekunde nakon toga ja sam u 59 brzini. Imam dokaze. Da li treba kada vidim znak da zgazim kočnicu da me auto pozadi udari? O čemu mi pričamo? Da li je sve ovo životno?

Da li je tačno, gospodine direktore policije, što kažu saobraćajni policajci, ja pričam s njima kao sa ljudima, kao i sa vama, kaže – Veso, mi moramo da naplatimo određeni broj kazni u toku dana? To je to punjenje budžeta koje nije dobro, jer ovaj narod nema novca, a naravno protiv bahatog vozača, naravno da zabraniti mladim osobama da voze noću, nulta tolerancija za alkohol.

Čini mi se da smo, jer ovo je novi zakon, to je neko malopre rekao, 250 članova smo promenili, čini mi smo da smo i o ovim stvarima trebali da malo razmišljamo.

Privodite kraju kolega Vesoviću.