Dosta stvari koje ste rekli mi smo zaista primenili, i kroz ovaj zakon i kroz operativne procedure u Ministarstvu. Danas je, osim na političku funkciju u Ministarstvu, dakle u kabinetu i na ona mesta koja su predviđena, izabrana od strane ministra, ali ne u policiji, moguće dovesti nekoga ko je politički funkcioner.
U redovima policije, zbog zakona koji predviđa karijerno napredovanje, način konkursnog primanja, danas više ne možete da postavite nekoga sa ulice, da tako kažem, ili iz nekog drugog zanimanja, u redove policije. Jer, po karijernom napredovanju, svako ko se zaposli, mora da počne od prve lestvice. Dakle, mora da se penje, kao što ste vi rekli, mora da postane prvo vođa smene, šef sektora, pomoćnik načelnika, zamenik, načelnik, pa onda da se penje lestvicama više.
Što se tiče opreme, dobro je što sada više nemamo policajce koji idu pocepani. Svi imaju nove uniforme. Mi smo i sada nabavili kompletnu uniformu za interventne jedinice policije, gde ima nekih, grubo rečeno, četiri i po hiljada ljudi, kompletnu žandarmeriju, kompletnu saobraćajnu policiju, graničnu policiju. Naravno, pošto su ove uniforme koje smo nabavljali u prethodne dve godine i dalje u resursu, mi procenjujemo i u dogovoru sa Direkcijom policije, dogovorili smo način da faktički nikad više ne dođemo u situaciju da se one pocepaju pa da tek onda razmišljamo o zanavljanju. Ima tu više modela. Naša dobra saradnja je sa kompanijom „Jumko“, kao državnom, domaćom kompanijom, koja šije i za vojsku i do sada se kvalitet tih uniformi pokazao kao odgovarajući. Naravno, postoji posebna, kvalitativna komisija, i u Ministarstvu i u Direkciji, koje sagledavaju sve. To se odnosi i na obuću. Trudimo se da pripadnicima policije obezbedimo dovoljno kvalitetne uniforme koje ih štite od svih vremenskih uslova.
Da je još uvek idealno, nije. Trudimo se, naravno, poštujući tendersku proceduru, da uvek izaberemo sve one koji su najpovoljniji, ali i da poštujemo kvalitet, jer meni je važno da ljudi nose cipele koje ne propuštaju vodu i koje će im poslužiti. Bolje da kupimo dobre cipele koje će koristiti više godina, nego da svake dve godine imamo problem sa njima.
Što se tiče plata, plata pozornika danas, bez minulog rada, je negde oko 49.000 dinara. Dakle, to je minimalna plata pozornika i to je danas već pristojna plata. Ne kažem da je to sve divno, ne kažem da ta plata ne bi mogla da bude i veća, ali 49 hiljada dinara, bez minulog rada, tako da suštinski ta plata dođe negde oko 50 hiljada dinara najmanje mesečno za svakog pripadnika koji radi kao pozornik, kao policajac.
Što se tiče štićenih ličnosti, sa tim problemom sam se i sam suočio kad sam postao ministar unutrašnjih poslova, bar u onom delu koliko je bilo sagledavanje finansijskih efekata toga. Procenu da li je neko štićena ličnost donose službe, dakle, i Direkcija policije ali i druge službe bezbednosti, koje na zahtev, ili Direkcije policije, ili Kriminalističke policije, ili tužilaštva, ili nadležnog državnog organa, donose bezbednosnu procenu, sagledavaju sve nivoe ugroženosti. Mi generalno ne pričamo, to je naša politika i praksa i nastavićemo tako, o pojedinačnim ličnostima, da li su trenutno štićene ličnosti ili nisu i kolike su mere obezbeđenja, jer smatramo da bi time potencijalno ugrozili njihovu bezbednost dalje. Nekada smo nekim ljudima ukinuli obezbeđenje a da to niko nije saznao, jer ne želimo da to oglašavamo u novinama – e, ukinuli smo mu obezbeđenje, super,ako je neko i odustao, pa bi sad mogao da se seti da nekom ugrozi bezbednost, to neće onda činiti.
Slažem se da je bilo slučajeva kod kojih smo ukinuli obezbeđenje, direktor policije i ja. Nešto sam mogao i ja, svojom odlukom, po zakonu, nešto je direktor policije, na osnovu procena, naravno. Ukinuli smo obezbeđenje za neke ljude koji su imali formalno obezbeđenje koje im je uvedeno, recimo, pre 15 godina, 10, 12 ili 14. Imali su obezbeđenje zbog nekih bezbednosnih smetnji koje su imali tada. Procena je urađena, službe bezbednosti su rekle da nema više ugrožavanja njihove bezbednosti – nema potrebe da ima obezbeđenje.
U Srbiji postoji ta fama o statusnom simbolu i obezbeđenju. Naravno, postoji i interes nekoga ko ima obezbeđenje, ima i automobil Ministarstva unutrašnjih poslova, ima i nekog ko ga vozi, koristi državno gorivo. Naravno da vrlo odgovorno moramo da se odnosimo prema tome i baš smo se trudili da restriktivno raspoređujemo obezbeđenje, pre svega jer hoćemo da te ljude držimo na mestima gde su nam potrebni u policiji, ali da, naravno, racionalno u skladu sa zakonom planiramo i raspoređujemo ljude koji se bave ovim poslom. Ne da nekome budu modni detalj, već da budu tamo gde su stvarno te ličnosti ugrožene i gde postoji rizik da im se nešto dogodi jer posao naše zemlje je da obezbedi svima sigurnost, bez obzira na to ko su ti ljudi.
Što se tiče ovih kazni, razmišljali smo o tome, pogotovo oko Zakona o bezbednosti saobraćaja, naravno da nam je jedan od elemenata o kojima razmišljamo i ekonomski element, odnosno platežna moć građana. Ali, vrlo je jednostavno, ništa vas ne košta da vežete pojas. Onda je nula kazni. Nema potrebe da se plati ni dinara. Vozite po ograničenju, vežete pojas, ne pijete alkohol, držite se zakona, nema smrti, nema pogibija.
Mi smo ovde u holu Skupštine, nadam se da ste imali prilike da vidite, napravili jednu malu izložbu slika užasnih fotografija koje su tokom godina načinjene, naravno, zaštitili smo sve podatke koji mogu dovesti do otkrivanja podataka o ličnosti, neodgovorna vožnja može dovesti do takvih posledica, smrskani automobili i izgubljeni životi.
Dakle, trudili smo se da istaknemo i naglasimo kažnjavanje onih pojava koje najviše dovode do gubitka života. Nažalost, nevezivanje pojasa, koliko god delovalo banalno, užasno utiče na to, užasno. Brzina, alkohol, pojas – tri stvari koje su neverovatno kompleksne, a deluju tako prosto. Ionako imamo odredbu kroz Zakon o prekršajima koja omogućava da ako se kazna plati u roku od osam dana, ona se plaća u jednoj polovini njenog iznosa.
Trudili smo se da ukažemo ljudima koliko je važno da ne treba da vezuju pojas zato što će platiti pet hiljada ili deset hiljada dinara, nego treba da vežu pojas i sebi i svom detetu i svima koji se voze u vozilu da bi ostali živi. Nije to uvek do vas. Vi vozite odgovorno, vozite u skladu sa zakonom, ima neko ko to ne čini, prođe kroz crveno, udari vas i vi, umesto da se zadržite, proletite kroz staklo, izgubite život, a da ste vezali pojas možda bi ta posledica bila daleko blaža. Onda smo hteli malo da skrenemo pažnju ljudima.
Vi se sećate kada je ova mera prvi put uvedena, nije prvi put, ali kada je pre nekoliko godina bilo oštrije kažnjavanje vezano za vezivanje pojasa, cela Srbija se vezivala. Kazna ide 5.000,00 dinara, svi vezuju pojas, i to je dalo efekte. Međutim, onda su ljudi polako prestajali, mic po mic, opet smo došli do nivoa da mali broj ljudi vezuje sigurnosni pojas i time se pogoršala statistika. Upravo kada smo analizirali uzroke smrtnosti i, naravno, povređivanja ljudi, jedan od značajnih uzroka bio je nevezivanje sigurnosnog pojasa. Tako da smo se odlučili da, bez obzira na to što meni sigurno neće popularnost skočiti zbog te mere, odlučili smo se da povučemo ovaj potez da bi pokušali da spasemo što više života.
Prosto, nadam se da ćemo, kada budemo sagledavali, i slažem se sa poslanicima koji su juče u diskusiji to istakli, da je potrebno da sa vremena na vreme sagledavamo efekte zakona koji donosimo, njihove rezultate. Kada budemo sagledavali efekte ovog, moći ćemo da izađemo pred vas, nadam se možda već za godinu dana, sa analizom, da li na Odboru ili u plenumu, šta je ova mera donela i da li smo spasili više života.
Ako se to tako ispostavi, onda, naravno, treba dalje da radimo. Mi to radimo kroz škole i edukacijom. Treba da sagledamo kako drugim načinima da preventivno delujemo, odnosno da edukujemo od dece do njihovih roditelja da taj pojas nije bauk, da to nije ništa strašno, da se vezuje i na prednjem i na zadnjem sedištu, ali da može da spase život, kao što smo, naravno, predvideli sedište ili podmetače za decu, u zavisnosti od njihovog uzrasta i visine.
Mi već imamo nove generacije tih najmlađih koji više neće da se voze ako im pojasevi nisu vezani. Oni već znaju da je to nešto važno za njih. Možda danas ne sagledavaju zašto je to tako, u punom kapacitetu, ali znaju da je to standardna procedura, uđu, sednu, vežu se. Kada nam to bude automatizam svima, verujem da ćemo imati mnogo više sigurnosti na putevima.
U svakom slučaju, hvala vam na nekim stvarima koje sam čuo od vas danas i znam šta ste vi radili u svojoj karijeri, hvala vam na korektnim savetima i mislim da ćemo neke od ovih stvari svakako moći da iskoristimo.
(Petar Jojić: Replika. Molim vas samo nešto da dodam.)