Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, u preostalom vremenu iskoristiću priliku da iznesem nekoliko podataka iz Strategije o bezbednosti saobraćaja za opštinu Vrbas za period od 2016. do 2020. godine, koji potvrđuju opravdanost predloženih izmena i dopuna Zakona o bezbednosti saobraćaja.

U okviru strategije navedeno je da su mladi najugroženija starosna kategorija učesnika u saobraćaju. Prisustvo alkohola i psihoaktivnih supstanci spadaju u grupu četiri najčešća uzroka nastanka saobraćajnih nezgoda na teritoriji opštine Vrbas kod svih vrsta saobraćajnih nezgoda. Pored navedenog, statistički podaci za opštinu Vrbas u periodu od 2011. do 2015. godine pokazuju da biciklisti čine 18% od ukupnog broja poginulih lica, da su deca najugroženija kao putnici u opštini Vrbas, da je nepropisna i neprilagođena brzina vodeći uticajni faktor koji doprinosi nastanku saobraćajnih nezgoda sa smrtnim posledicama sa oko 72%.

Ukupni troškovi saobraćajnih nezgoda na teritoriji opštine Vrbas u odnosu na posledice saobraćajnih nezgoda u periodu od 2010. do 2015. godine iznose 21.339.533 evra.

Imajući u vidu podatke koje sam iznela, opština Vrbas uvela je veoma efikasan model finansiranja bezbednosti saobraćaja od naplaćenih novčanih kazni za saobraćajne prekršaje, čime se direktno omogućava da nebezbednost finansira bezbednost.

Na kraju, poštovani poslanici, želim da se zahvalim svim kolegama koji su iskoristili priliku da čestitaju 8. mart, pošto je 8. mart socijalistička tekovina, a podsetila bih da on simbolizuje i borbu za jednakosti, solidarnost, osmočasovno radno vreme i pravo glasa, između ostalog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, uvaženi predstavnici ministarstva i Vlade Srbije, poštovane narodne poslanice i narodni poslanici, pred nama je set predloga zakona iz oblasti unutrašnjih poslova. To su dugo i pažljivo pripremani predlozi zakona, svi su u redovnoj proceduri i donose se sa ciljem očuvanja bezbednosti građana Republike Srbije i njihove imovine, kao i ostvarivanja Ustavom garantovanih prava i slobodi.

Ovi zakoni će, kada ih budemo usvojili, obezbediti stvaranje uslova za savremenu institucionalnu demokratsku i efikasno delovanje policije u zaštiti prava i sloboda svih građana Republike Srbije. Jedna grupa zakona kao što su Zakon o strancima, Zakon o azilu i privremenoj zaštiti, Zakon o graničnoj kontroli kada se usvoje biće veoma važni za proces pristupanja EU, jer predstavljaju realizaciju našeg akcionog plana.

Druga grupa zakona među kojima su Zakon o evidenciji i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, Zakon o nacionalnom DNK registru, Zakon o JMBG su zakoni kojima se kada budu usvojeni reguliše obrada i razmena elektronskih podataka o ličnosti, a u Zakonu o policiji uređuje se već uspostavljeni nacionalni kriminalističko-obaveštajni sistem kao jedinstvena platforma za razmenu podataka između svih organa koji su uključeni u borbu protiv najtežih oblika kriminala, ali i omogućuje Republici Srbiji da razmenjuje podatke sa drugim državama regiona EU i šire.

Reći ću nešto ukratko o nekim predlozima zakona, ne o svim. Prvo, Predlog zakona o strancima, važeći zakon iz ove oblasti o strancima donet je 2008. godine. Uočeni su određeni nedostaci i nepreciznosti. Migratorni procesi koji se dešavaju u svetu, a koji nisu mimoišli ni Republiku Srbiju zahtevaju veću pažnju i posvećenost u zakonskoj regulativi zbog potencijalne opasnosti od terorističkog ugrožavanja bezbednosti građana Republike Srbije i šire. Ovim zakonom biće preciznije regulisano uvođenje bezbedonosno-informativna agencije BIA u ovu oblast kao državnog organa u čijoj su nadležnosti bezbednosna provera stranaca u cilju utvrđivanja postojanja bezbednosnog rizika po građane Republike Srbije.

Kada govorimo o Predlogu zakona o azilu i privremenoj zaštiti, bitno je da ovim zakonom, kada bude usvojen, uskladiće se zakonska rešenja i standardi sa zakonodavstvom EU, štite se ljudska prava migranata, ali i regulišu njihova prava i obaveze dok se nalaze na teritoriji Republike Srbije i drugo.

U Predlogu zakona o graničnoj kontroli koji je pred nama promoviše se koncept integrisanog upravljanja granicom, zajedno sa ostalim zakonima iz ove oblasti obezbeđuje se visoki stepen bezbednosti Republike Srbije. Zakon reguliše i uvođenje informatičkog sistema granične kontrole koji obezbeđuje uslove za olakšano kretanje i kontrolu roba i ljudi preko državne granice i omogućava efikasnije granične provere u cilju sprečavanja prekograničnog kriminala i neregularnih migracija.

Predlog zakona o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova je takođe pred nama i reguliše način i normiranje, obrade ličnih podataka građana Republike Srbije i stranaca. MUP je inače, to već znamo, rukovalac najvećih zbirki baza podataka o građanima. Ovim zakonom obuhvaćene su sve evidencije podataka o ličnosti kojima raspolaže MUP, a sve u cilju usklađivanja obaveza prema međunarodnim institucijama, i što je važnije, prema našem zakonodavstvu u oblasti zaštite podataka o ličnosti, a uvažavajući specifičnosti koje se odnose na sektor bezbednosti.

Predviđenim zakonskim rešenjima obezbeđuje se zaštita ličnih podataka koji se obrađuju u evidenciji MUP-a od svih oblika zloupotrebe.

Predlog zakona o nacionalnom DNK registru je pred nama. To je nova oblast. Ovim zakonom prvi put će se uspostaviti nacionalni DNK registar, u cilju vođenja krivičnog postupka i rasvetljavanja krivičnih dela, utvrđivanja identiteta nestalih i nepoznatih lica, leševa i delova tela.

Uspostavljanje nacionalnog DNK registra je i naša obaveza koju smo preuzeli i predvideli na putu evropskih integracija, ali je još važnije to da se građanima Srbije omogućava lakše i efikasnije vođenje krivičnih postupaka i identifikacija lica koja se vode kao nestala.

Uvodni se elektronska baza DNK profila, registrovanih i nepoznatih počinilaca krivičnih dela i time se eventualno povezivanje jednog lica sa više počinjenih krivičnih dela značajno povećava i olakšavaju se istražni postupci i rasvetljavanje krivičnih dela.

Ovim zakonom i uspostavljanjem nacionalnog DNK registra omoguće se i međunarodna razmena DNK podataka, u cilju rasvetljavanja krivičnih dela i kažnjavanja počinilaca.

Predlog zakona o jedinstvenom matičnom broju građana je usvojen još 1978. godine. Još tada su uočene određene manjkavosti koje su došle do izražaja nakon raspada bivše SFRJ i stvaranja novih država na ovim prostorima. Problem pojavljivanja duplih ili netačnih jedinstvenih matičnih brojeva građana, a posebno kod građana koji dolaze iz bivših republika, rezultat su činjenice da zakonsku regulativu nisu pratile odgovarajuće promene tehničkih mogućnosti.

Primenom novih odredbi u ovom zakonu omogućuje se pravni kontinuitet identiteta lica kojima je već određen matični broj u republikama bivše SFRJ i sprečava se da u Republici Srbiji lica imaju dva ili više JMBG.

Ovim se zakonom našim građanima omogućuje lakše ostvarivanje njihovih prava pred organima i ustanovama Republike Srbije.

Na kraju, poštovani gospodine ministre, uvaženi predstavnici Ministarstva i Vlade Republike Srbije, želim da izrazim svoje izuzetno zadovoljstvo što je ovaj set zakona danas u skupštinskoj proceduri. Zahvaljujem se na profesionalnosti i uloženom trudu, ne samo zato što su ovi predlozi zakona izuzetno dobro i kvalitetno pripremljeni, već i zato što ćemo usvajanjem ovog seta zakona biti za nekoliko koraka bliži onom razvijenijem, pravno uređenijem, demokratskom svetu u kome se na najbolji način poštuju ljudska prava, ali i pravni poredak države u kojoj živimo, svetu u kome želimo da i formalno što pre vidimo Republiku Srbiju.

Poštovani predsedavajući i uvaženi narodni poslanici, pozivam vas da podržite predložena zakonska rešenja i da zajedno usvojimo predloženi set zakona iz oblasti unutrašnjih poslova. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov. (Nije tu.)
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, pred nama je 18 zakona iz oblasti Ministarstva unutrašnjih poslova o kojima mi raspravljamo u toku ovog Prvog redovnog skupštinskog zasedanja u toku ove godine, a koji u stvari predstavljaju jasan pokazatelj aktivnog rada na normativnoj dogradnji široke oblasti koju pokriva Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Interes svih nas je jačanje integriteta i odgovornosti policije, kao i njena profesionalizacija. Iza ovih 18 zakona se vidi jedan timski rad, stručan rad Ministarstva unutrašnjih poslova, rad na terenu, ali i prihvatanje mnogih kritika i sugestija, i od strane nezavisnih regulatornih tela i od strane civilnih organizacija koje se bave ovom oblašću. Za mene je posebno važno i što su ovi zakoni predviđeni i Akcionim planom za ispunjavanje Poglavlja 24.

Izmene i dopune Zakona o policiji imaju za cilj da otklone nedostatke koji su pre svega uočeni na terenu, ali i da, na neki način, nadoknade, odnosno dopune nadležnosti policije, doprinesu transparentnosti i boljoj koordinaciji svih službi u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Policija je specifična služba. Policijski službenici obavljaju visoko rizične poslove. Brojni su izazovi svakodnevno pred pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova i Predlogom ovog zakona, o izmenama i dopunama Zakona o policiji, uzima se u obzir kvalitetno izvršenje zadataka u zaštiti bezbednosti građana i imovine, ali i očuvanje radne sposobnosti svih pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova.

Ako bih u dve reči trebala da ocenim rad Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, onda je to transparentnost i efikasnost.

Sa stanovišta borbe protiv korupcije, novim zakonom o policiji uvedeni su i novi mehanizmi, usmereni na borbu protiv korupcije. Oni se ogledaju, pre svega, u jačanju sektora unutrašnje kontrole MUP koji sada na raspolaganju ima nove, moderne, instrumente koje primenjuju u svom radu. A svakako su i test integriteta i sprovođenje analize rizika od korupcije, provere prijava imovine pripadnika unutrašnjih poslova, otvorili i pitanje zaposlenih u Ministarstvu.

Kada je u pitanju borba protiv korupcije, napredak Ministarstva unutrašnjih poslova, pored građana Srbije, vidi i Angela Merkel, kancelarka Nemačke, koja je u nedavnoj poseti predsednika Srbije Aleksandra Vučića posebno pohvalila Srbiju u borbi protiv korupcije. To samo ne vide pojedini opozicioni predstavnici, što se i održava na rezultatu koji smo nedavno imali na beogradskim izborima.

Imam i nekoliko pitanja za vas, ministre Stefanoviću. Što se tiče Zakona o strancima, imam jednu dilemu, da predložena rešenja otežavaju organizovanje kratkih poseta radi održavanja poslovnih sastanaka u Srbiji. Volela bih da me vi vašim odgovorom u toj mojoj dilemi razuverite.

U vezi za Predlogom zakona o JMBG, imam pitanje za vas - da li će se podzakonskim aktima definisati jasni kriterijumi prema kojima su jedinice lokalne samouprave razvrstane u registraciona područja?

Treće pitanje, povodom Predloga zakona o nacionalnom DNK registru, zbog posebne osetljivosti ove materije, po mom mišljenju treba preciznije definisati koja organizaciona jedinica se u okviru MUP bavi, odnosno nadležna je za nadzor sprovođenja tog zakona, isto kao što je precizno definisano da je pristup podacima u registru rezultata forenzičko-genetičke analize DNK dozvoljen samo ovlašćenim licima forenzičke službe MUP.

Što se tiče bezbednosti u zemlji, načinjen je značajan pozitivan primer u pogledu povećanja nivoa bezbednosti, što pokazuju i podaci da je od 2011. godine do današnjeg dana smanjena smrtnost za 27% na našim putevima. Jedna osoba kada pogine je veliki problem za našu zemlju, verujem da će ovaj zakon još viće povećati bezbednost na putevima.

Posebno bih želela da pohvalim napore MUP, pre svega kada je u pitanju prevencija i edukacija svih učesnika zbog pojačane bezbednosti dece u školama.

Mišljenja sam, i to takođe pozdravljam, da od našeg najranijeg uzrasta u školama moramo imati više predmeta koji će se baviti i bezbednošću i borbom protiv nasilja. To je, nažalost, situacija kada vi nemate odmah rezultate, ali dugoročno gledano, sa stanovišta obrazovanja, 100% ćemo imati generacije koje će imati veću svest i o značaju bezbednosti i borbe protiv nasilja.

Danas je 8. mart. Žene u Srbiji, kao i žene u celom svetu obeležavaju ovaj dan kao početak borbe za svoja prava. Upravo zbog svih žena koje su pretrpele neki oblik nasilja moram da kažem da je policija pokazala ogromne napore u primeni Zakona o sprečavanju nasilja nad ženama i decom.

Od 1. juna prošle godine, od kada se primenjuje ovaj zakon, policija je izrekla do kraja 2017. godine 10.504 hitne mere, 7.095 je bilo zabrana prilaska žrtvama, a 3.409 udaljenja učesnika iz stana. Svih 27 policijskih uprava imaju timove koji se bore protiv nasilja nad ženama i decom i, prema svim istraživanjima, žene žrtve nasilja upravo imaju najveće poverenje u policiju.

Zbog svega ovoga što sam rekla, u Danu za glasanju ću podržati set zakona iz oblasti Ministarstva unutrašnjih poslova.

Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Radoslav Milojičić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Iskoristiću trenutak, nadam se da nećete imati ništa protiv, da čestitam svim damama praznik, i koleginicama narodnim poslanicima i vama iz ministarstva i svim građankama Srbije.

Javio sam se na osnovu člana 98. Ne morate da budete toliko nervozni, iskoristio sam ovih pet sekundi da čestitam damama praznik, izvinjavam se ako to vama smeta.

Gospodine Arsiću, naša poslanička grupa ima još 13 i po minuta, to ste mi vi potvrdili. U članu 98. stav 1. jasno kaže da predsednik Narodne skupštine daje reč narodnim poslanicima iz te poslaničke grupe koja ima određenog vremena, do isteka ukupnog vremena rasprave utvrđenog za poslaničku grupu. Mi imamo na listi govornika još troje prijavljenih i nikada nije bio problem da neko zameni mesto, bez obzira ko se prijavio u našoj poslaničkoj grupi. Ne znam zašto su kolege od preko puta nervozne, verovatno zato što će izgubiti izbore u Smederevskoj Palanci, ali to sada nije tema.

Molim vas da mi objasnite da li naša poslanička grupa ima 13 i po minuta. Ako ima, zašto ja, kao poslanik ove poslaničke grupe, ne mogu da iskoristim tih 13 i po minuta ili mogu? Hvala.

Vrlo rado ću, kolega Milojičiću, da vam odgovorim. Kao što ste se i vi pozvali na član 96, znači, predsednik poslaničke grupe ili ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe po određenoj tački ili raspravi dostavlja spisak govornika. Taj spisak govornika je napravljen i u toku rasprave ovlašćen predstavnik poslaničke grupe Demokratska stranka tražio je da se izvrši zamena, i to tako što bi ona i koleginica Aleksandra Jerkov zamenile mesta.
U međuvremenu, znači, nije sporno da se zamene mesta i drugih poslanika, ali pod uslovom da nisu pročitani. Vaše ime je pročitano.
(Radoslav Milojičić: Mogu li da se zamenim?)
Ne možete.
(Radoslav Milojičić: Ali, ja sam vas pitao da se zamenim sa koleginicom Jerkov.)
Ne možete više da se zamenite, zato što ste pročitani.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Hoću da odgovorim na neka od pitanja koja je postavila naša koleginica i koja su važna za svakodnevno obavljanje poslova i za svakodnevni život.
Pre svega, što se tiče prava stranaca koji ulaze u Republiku Srbiju zbog poslovnih sastanaka, ovaj zakon nije menjao to pravo, dakle, nismo ovim zakonom dodirivali ta prava. Oni to mogu ostvariti ili ako su nosioci, da kažem, vize za našu zemlju ili ako dolaze iz šengenskog područja, onda im ta viza ne treba. Dakle, ako imaju pasoš, odnosno ličnu kartu za državljane Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore. Naravno, nismo propisivali neke drugačije uslove, osim onih opštih, gde je predviđen njihov boravak do 90 dana u našoj zemlji, ukoliko ispunjavaju te uslove. Naravno, možemo da radimo na tome da vidimo kako možemo da olakšamo, ali ne možemo mimo matičnih propisa, naravno, i onog što je važno za bezbednost Republike Srbije.
Što se tiče registracionih područja vezano za jedinstvene matične brojeve, mi smo upravo zbog toga što nismo značajnije menjali sistem koji postoji, o tome smo i danas nešto razgovarali, a nameravamo u budućnosti da poradimo, mi smo ostavili faktički, nismo odstupali, ostavili smo dosadašnju podelu, tako da su faktički registraciona područja ista ona koja su bila unazad mnogo godina.
Što se tiče ovoga, vrlo važna, a možda i najvažnija tema o kojoj ste vi danas govorili je vezana za nasilje nad ženama. To je pojava koja je, nažalost, dugo gurana pod tepih u našem društvu. Ono što jeste dobro je da danas žene imaju više hrabrosti da to pokažu, društvo ima više hrabrosti da prihvati da takva pojava postoji, da sa njom moramo da se suočimo i zato je donošenje novog zakona koji faktički suzbija nasilje u porodici počelo da daje dobre rezultate.
Međutim, naravno, kada pogledate da je godinama nešto bilo prikrivano, niko nije hteo da se meša u nešto što je smatrao da je tuđi problem, nije to neko ih moje kuće pa da se ja mešam zato što neko maltretira ženu u stanu pored, sa takvim razmišljanjem smo imali veoma mali broj, de fakto veliki broj dela, a manji broj prijavljenih dela.
Ono što se sada dešava, zahvaljujući tome da je Ministarstvo unutrašnjih poslova tražilo i dobilo kroz ovaj zakon mogućnost da bude značajnije uključeno u suprotstavljanje svim oblicima nasilja, pa i ovom obliku nasilja koje je za nas posebno važno, jer želimo da pokažemo da smo zemlja koja je odgovorna i koja je ozbiljna u tome, mi smo inicirali ovaj set mera u zakonu koji je dao posebna ovlašćenja policiji da izriču hitne mere.
Kada pogledate na osnovu zakona od 1. juna prošle godine do 1. marta ove godine da je izrečena 18.321 hitna mera, to je broj koji ukazuje da imamo puno posla svi, ne samo Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ja volim često da kažem da nije dobro da policija bude ta koja rešava naše probleme, jer kada se policija umeša, znači da smo već došli do jedne ozbiljne krize koja mora da se rešava na takav način.
Mi smo zbog toga inicirali i započeli projekat u školama. Od 1. septembra preko 2.000 policijskih službenika plus penzionisani policijski službenici koje smo uključili kao pomoćne predavače idu u škole i sa učenicima četvrtog i šestog razreda, a od septembra ove godine i sa učenicima prvog razreda razgovaraju na osam važnih tema, od kojih je jedna i nasilje. Ja sam bio impresioniran da ova dečica već u četvrtom i šestom razredu znaju kakvi sve oblici nasilja postoje. Znaju da nasilje nije samo fizičko. Znaju da to može biti i putem interneta. Znaju da neko može biti izložen nasilju na različite načine i da dugo i kontinuirano trpi takvu vrstu pritiska, omalovažavanja i nasilja i da zbog toga može nastupiti i dosta teških posledica. Čini mi se da, kada su to shvatili, naravno, moramo da razgovaramo i sa roditeljem. Učenici su važni, važno nam je da neke najmlađe generacije to već danas shvate.
Moramo da se suprotstavimo nasilju. LJudi moraju da shvate da je važno da se uključi u taj proces, kao što je važno da pobedimo nasilje nad ženama, da se to nikada ne dogodi nijednoj ženi, i o tome ne sme da se govori samo 8. marta, o tome moramo da govorimo svakoga dana i hvala vama na tome, jer ja znam koliko ste vi posvećeni, kao neko ko o tome govori godinama i ko ima i hrabrosti i snage da se tome suprostavi, kao i veliki broj žena u ovom parlamentu.
Moramo da nastavimo i sa edukacijom dece, jer kada mi tu decu sklonimo sa ulice, kad im pokažemo šta mogu biti posledice ponašanja koje može biti zakonom kažnjivo, kad im pokažemo šta znači zloupotreba alkohola, droga, problemi koji mogu nastupiti i rizici na internetu, vanrednim situacijama u saobraćaju. Kada to naučimo, tu decu, pa oni će za 10 ili 15 godina izrasti u ljude koji će biti manje podložni svim tim rizicima i tako preventivno, to je doprinos MUP-a, preventivno radimo na tome da osnažimo našu zajednicu i decu i roditelje i škole i sve one kojima je ta pomoć potrebna, ali zato tražimo pomoć, dakle, nama pomoć treba i u smislu šireg društvenog uključivanja. Nije dovoljno da to radi policija, niti je to moguće.
Dakle, to mora raditi pre svega porodica, moraju da rade roditelji, njih moramo da edukujemo, jer danas su roditelji zauzeti, rade puno poslova, moraju da bace pogled šta njihova deca gledaju na mobilnim telefonima ili na tabletima, pogotovo mala deca kojoj je lako plasirati različite vrste poruka. Važno nam je da se uključe da ohrabre i osnaže žrtve nasilja, jer smo mi kroz ove zakone pre svega hteli da zaštitimo žrtve da njih automatski izdvojimo i da ne dozvolimo da njihovi životi budu ugroženi.
Izuzetno puno pomoći nam treba u ovome, ali smo ubeđeni i potpuno posvećeni da ovaj posao dovedemo do kraja, naprosto Srbija neće tolerisati nasilje, neće tolerisati nasilje nad ženama i zajedničkom borbom svih nas, uveren sam da u ovom parlamentu imamo apsolutnu podršku za to i na kraju krajeva hvala im na pomoći, za donošenje ovih zakona i to u vrlo kratkom roku. Isto tako očekujemo i pomoć, ja sam spreman da se svi zajedno uključimo, a nadam se da i parlament to može da organizuje, a to su edukacije, razgovori sa ljudima, tribine, razgovori sa građanima o različitim opštinama i gradovima, da faktički kao društvo na sve moguće načine i svaki mogućim pritiskom pokažemo da zaista kažemo – ne, nasilju.
Imao sam priliku da prisustvujem jednom izuzetnom performansu koji su izveli učenici XIV beogradske gimnazije, izuzetna deca. Ne postoji niko u sali koja je bila krcata, nije bio pogođen njihovim performansom koju desetak minuta, 20 dotakao suštinu šta je to što jedno dete može doživeti kao nasilje u kući, u školi, na ulici, i kakvu bol u sebi nosi. Izuzetan performans i mi smo im ponudili da zajedno sa ljudima iz MUP-a učestvuju u takvoj prezentaciji i drugoj deci i školama i društvu i da faktički na taj način se zajedno borimo protiv toga.
Bio bih ponosan da imamo podršku i konkretnu parlamenta i uključivanja narodnih poslanika u to i držanje tribina. Spreman sam da dođem i ja svi saradnici iz Ministarstva da zajednički radimo, jer verujem da će ovakva vrsta, ako ovako budemo posvećeni, i vidim da se društvo budi u tom smislu, za nekoliko godina ćemo imati mnogo, mnogo manje problema na kraju krajeva valjda ćemo kao društvo da sazremo i da pokažemo posvećenost. Vama još jednom hvala za sve ove godine borbe i hvala vam što ste to uvek isticali.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.