Hoću da odgovorim na neka od pitanja koja je postavila naša koleginica i koja su važna za svakodnevno obavljanje poslova i za svakodnevni život.
Pre svega, što se tiče prava stranaca koji ulaze u Republiku Srbiju zbog poslovnih sastanaka, ovaj zakon nije menjao to pravo, dakle, nismo ovim zakonom dodirivali ta prava. Oni to mogu ostvariti ili ako su nosioci, da kažem, vize za našu zemlju ili ako dolaze iz šengenskog područja, onda im ta viza ne treba. Dakle, ako imaju pasoš, odnosno ličnu kartu za državljane Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore. Naravno, nismo propisivali neke drugačije uslove, osim onih opštih, gde je predviđen njihov boravak do 90 dana u našoj zemlji, ukoliko ispunjavaju te uslove. Naravno, možemo da radimo na tome da vidimo kako možemo da olakšamo, ali ne možemo mimo matičnih propisa, naravno, i onog što je važno za bezbednost Republike Srbije.
Što se tiče registracionih područja vezano za jedinstvene matične brojeve, mi smo upravo zbog toga što nismo značajnije menjali sistem koji postoji, o tome smo i danas nešto razgovarali, a nameravamo u budućnosti da poradimo, mi smo ostavili faktički, nismo odstupali, ostavili smo dosadašnju podelu, tako da su faktički registraciona područja ista ona koja su bila unazad mnogo godina.
Što se tiče ovoga, vrlo važna, a možda i najvažnija tema o kojoj ste vi danas govorili je vezana za nasilje nad ženama. To je pojava koja je, nažalost, dugo gurana pod tepih u našem društvu. Ono što jeste dobro je da danas žene imaju više hrabrosti da to pokažu, društvo ima više hrabrosti da prihvati da takva pojava postoji, da sa njom moramo da se suočimo i zato je donošenje novog zakona koji faktički suzbija nasilje u porodici počelo da daje dobre rezultate.
Međutim, naravno, kada pogledate da je godinama nešto bilo prikrivano, niko nije hteo da se meša u nešto što je smatrao da je tuđi problem, nije to neko ih moje kuće pa da se ja mešam zato što neko maltretira ženu u stanu pored, sa takvim razmišljanjem smo imali veoma mali broj, de fakto veliki broj dela, a manji broj prijavljenih dela.
Ono što se sada dešava, zahvaljujući tome da je Ministarstvo unutrašnjih poslova tražilo i dobilo kroz ovaj zakon mogućnost da bude značajnije uključeno u suprotstavljanje svim oblicima nasilja, pa i ovom obliku nasilja koje je za nas posebno važno, jer želimo da pokažemo da smo zemlja koja je odgovorna i koja je ozbiljna u tome, mi smo inicirali ovaj set mera u zakonu koji je dao posebna ovlašćenja policiji da izriču hitne mere.
Kada pogledate na osnovu zakona od 1. juna prošle godine do 1. marta ove godine da je izrečena 18.321 hitna mera, to je broj koji ukazuje da imamo puno posla svi, ne samo Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ja volim često da kažem da nije dobro da policija bude ta koja rešava naše probleme, jer kada se policija umeša, znači da smo već došli do jedne ozbiljne krize koja mora da se rešava na takav način.
Mi smo zbog toga inicirali i započeli projekat u školama. Od 1. septembra preko 2.000 policijskih službenika plus penzionisani policijski službenici koje smo uključili kao pomoćne predavače idu u škole i sa učenicima četvrtog i šestog razreda, a od septembra ove godine i sa učenicima prvog razreda razgovaraju na osam važnih tema, od kojih je jedna i nasilje. Ja sam bio impresioniran da ova dečica već u četvrtom i šestom razredu znaju kakvi sve oblici nasilja postoje. Znaju da nasilje nije samo fizičko. Znaju da to može biti i putem interneta. Znaju da neko može biti izložen nasilju na različite načine i da dugo i kontinuirano trpi takvu vrstu pritiska, omalovažavanja i nasilja i da zbog toga može nastupiti i dosta teških posledica. Čini mi se da, kada su to shvatili, naravno, moramo da razgovaramo i sa roditeljem. Učenici su važni, važno nam je da neke najmlađe generacije to već danas shvate.
Moramo da se suprotstavimo nasilju. LJudi moraju da shvate da je važno da se uključi u taj proces, kao što je važno da pobedimo nasilje nad ženama, da se to nikada ne dogodi nijednoj ženi, i o tome ne sme da se govori samo 8. marta, o tome moramo da govorimo svakoga dana i hvala vama na tome, jer ja znam koliko ste vi posvećeni, kao neko ko o tome govori godinama i ko ima i hrabrosti i snage da se tome suprostavi, kao i veliki broj žena u ovom parlamentu.
Moramo da nastavimo i sa edukacijom dece, jer kada mi tu decu sklonimo sa ulice, kad im pokažemo šta mogu biti posledice ponašanja koje može biti zakonom kažnjivo, kad im pokažemo šta znači zloupotreba alkohola, droga, problemi koji mogu nastupiti i rizici na internetu, vanrednim situacijama u saobraćaju. Kada to naučimo, tu decu, pa oni će za 10 ili 15 godina izrasti u ljude koji će biti manje podložni svim tim rizicima i tako preventivno, to je doprinos MUP-a, preventivno radimo na tome da osnažimo našu zajednicu i decu i roditelje i škole i sve one kojima je ta pomoć potrebna, ali zato tražimo pomoć, dakle, nama pomoć treba i u smislu šireg društvenog uključivanja. Nije dovoljno da to radi policija, niti je to moguće.
Dakle, to mora raditi pre svega porodica, moraju da rade roditelji, njih moramo da edukujemo, jer danas su roditelji zauzeti, rade puno poslova, moraju da bace pogled šta njihova deca gledaju na mobilnim telefonima ili na tabletima, pogotovo mala deca kojoj je lako plasirati različite vrste poruka. Važno nam je da se uključe da ohrabre i osnaže žrtve nasilja, jer smo mi kroz ove zakone pre svega hteli da zaštitimo žrtve da njih automatski izdvojimo i da ne dozvolimo da njihovi životi budu ugroženi.
Izuzetno puno pomoći nam treba u ovome, ali smo ubeđeni i potpuno posvećeni da ovaj posao dovedemo do kraja, naprosto Srbija neće tolerisati nasilje, neće tolerisati nasilje nad ženama i zajedničkom borbom svih nas, uveren sam da u ovom parlamentu imamo apsolutnu podršku za to i na kraju krajeva hvala im na pomoći, za donošenje ovih zakona i to u vrlo kratkom roku. Isto tako očekujemo i pomoć, ja sam spreman da se svi zajedno uključimo, a nadam se da i parlament to može da organizuje, a to su edukacije, razgovori sa ljudima, tribine, razgovori sa građanima o različitim opštinama i gradovima, da faktički kao društvo na sve moguće načine i svaki mogućim pritiskom pokažemo da zaista kažemo – ne, nasilju.
Imao sam priliku da prisustvujem jednom izuzetnom performansu koji su izveli učenici XIV beogradske gimnazije, izuzetna deca. Ne postoji niko u sali koja je bila krcata, nije bio pogođen njihovim performansom koju desetak minuta, 20 dotakao suštinu šta je to što jedno dete može doživeti kao nasilje u kući, u školi, na ulici, i kakvu bol u sebi nosi. Izuzetan performans i mi smo im ponudili da zajedno sa ljudima iz MUP-a učestvuju u takvoj prezentaciji i drugoj deci i školama i društvu i da faktički na taj način se zajedno borimo protiv toga.
Bio bih ponosan da imamo podršku i konkretnu parlamenta i uključivanja narodnih poslanika u to i držanje tribina. Spreman sam da dođem i ja svi saradnici iz Ministarstva da zajednički radimo, jer verujem da će ovakva vrsta, ako ovako budemo posvećeni, i vidim da se društvo budi u tom smislu, za nekoliko godina ćemo imati mnogo, mnogo manje problema na kraju krajeva valjda ćemo kao društvo da sazremo i da pokažemo posvećenost. Vama još jednom hvala za sve ove godine borbe i hvala vam što ste to uvek isticali.