Hvala vam predsedavajući.

Uvaženi ministre, uvaženi direktore policije, saradnici iz Ministarstva i saradnice, iskoristiću priliku i da vam čitam 8. marta, kao i mojim uvaženim koleginicama.

Pre svega želim da čestitam MUP na svim predlozima zakona koji su na dnevnom redu, jer zaista jesu rezultat i jednog iscrpnog rada stručnjaka, za sve ove predloge zakona koje ste uputili Narodnoj skupštini bilo je potrebno i vremena i truda i naravno saglasnosti i razumevanja sa svim subjektima koji su učestvovali, naravno i zainteresovanim stranama u samoj izradi predloga zakona.

Svoju diskusiju ću posvetiti jednom od najobimnijih i svakako, možemo reći, kompleksnijih zakona u našem zakonodavstvu, a to je Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima. Ovaj zakon je još 2009. godine kada je usvojen po ugledu, naravno na najrazvijenije zemlje u Evropi, ali i u svetu, uveo jedan potpuno novi koncept upravljanja bezbednošću saobraćaja. Od njegove primene od 2010. godine, zapravo 2010. godina bila je i prva prelomna godina primene zakona, mi smo uspeli da čak prepolovimo broj stradanja na našim putevima. Trend stradanja i smanjenja broja saobraćajnih nezgoda, činjenica je da se iz godine u godinu smanjuje, ali svakako naša statistika u odnosu na države Evrope nije na zavidnom nivou.

Strategija bezbednosti saobraćaja za period 2015. godine do 2020. godine definisalo je pravce daljeg unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima i svakako za ovu realizaciju su potrebna bila i neka zakonska rešenja. U ovom predlogu izmena i dopuna Zakona o bezbednosti saobraćaja ova rešenja jesu predložena kao i neka rešenja koja su rezultat analize stanja bezbednosti saobraćaja na putevima.

Statistika kada je u pitanju Republika Srbija ukazuje na to da su najčešće uzroci saobraćajnih nezgoda kod nas nepropisna i neprilagođena brzina, izvođenje nepropisnih radnji vozila u saobraćaju, neustupanje prava prvenstva prolaza, psiho-fizičko stanje vozača, pre svega vozača pod dejstvom alkohola, ali i nepropisno kretanje pešaka kolovozom. Kada su u pitanju vozači rešavanje problema ugroženosti mladih i neiskusnih vozača rekla bih da jeste jedan od ciljeva ovih izmena i dopuna zakona.

Prema zvaničnoj statistici u Srbiji kao i u Evropi, česti izazivački saobraćajnih nesreća jesu mladi vozači, obično su to vozači uzrasti od 18 do 25 godina sa prosekom tri godine iskustva u vožnji. Neiskustvo, nepromišljenost, naravno i emocionalna nezrelost, ali i način života utiču da se saobraćajne nezgode u ovoj kategoriji ipak češće javljaju. U 2016. godini poginulo je 119 lica starosti uzrasta od 15 do 30 godina što je u ukupnom broju poginulih čak 20%, a ova kategorija čini 32% od ukupnog broja povređenih. Sve ovo ukazivalo je na potrebu za posebnim merama i moje su kolege već pominjale mere kao što je pooštravanje uslova za upravljanje motornim vozilom od strane vozača sa probnom vozačkom dozvolom, produženje roka važenja probne vozačke dozvole kao i druge mere koje će sigurno uticati na kvalitetnije, na smanjenje stradanja na putevima.

Kada su u pitanju mlade generacije, naš fokus svakako mora biti prevencija i vaspitanje i obrazovanje. Primenom ovog zakona od 2009. godine uvedene su brojne obaveze učesnika u saobraćaju, u kaznenim odredbama ili različitim preventivnim merama i to je važno istaći danas, jeste smanjeno stradanje najranjivije kategorije učesnika u saobraćaju, a to jesu deca. Ovaj trend smanjenja svakako treba pohvaliti i verujem da ćemo kao što su i najranjivije kategorije najmlađi, da ćemo u narednom periodu uspeti i trend povećanja stradanja starijih osoba od 65 godina uspeti da smanjimo.

Ovim Predlogom zakona predviđeno je uvođenje saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja. U nastavne planove i programe osnovnih i srednjih škola, i ja verujem da će se ovo odraziti na njihovu bezbednost i razvijenu svest kada je u pitanju bezbednost saobraćaja.

Drugi, važan korak u obrazovanju jeste i osposobljavanje, odnosno obuka kandidata za vozače, jer ona ima posebno mesto u sistemu bezbednosti saobraćaja. Kvalitetno osposobljavanje budućih vozača, zavisi naravno od kvaliteta usluga koje pružaju licencirane auto škole, obezbeđujući zakonom i podzakonskim aktima sve propisane standarde.

Zbog neodgovornog poslovanja pojedinih auto škola u prethodnim godinama, predloženo je uvođenje informacionog sistema osposobljavanja kandidata za vozače koji podrazumeva sistem za dostavu podataka osposobljavanja u centralnu bazu MUP-a, ali i audio-video sistem za sprovođenje teorijskog ispita.

Ovo jeste bilo neophodno upravo zbog zloupotreba koje sam pomenula, budući da mi moramo da napravimo diferencijaciju između onih auto škola koje vrlo odgovorno obavljaju svoju delatnost za razliku od pravnih lica, koji nudeći svoje usluge za nižu cenu, uskraćuju kandidate za polaganje i obuku iz teorijske obuke.

Ono što će olakšati, ali i koristiti budućim vozačima jeste i aplikacija, koliko sam shvatila biće deo ovog informacionog sistema, to je jedan savremen, prilagođen pristup novim generacijama gde će budući kandidati za vozače imati mogućnosti da imaju simulaciju teorijskog ispita.

Sistem obuke kandidata, nesporno je, zavisiti od cene, poslanička grupa SPS je ovim povodom i podnela amandman, zapravo pored predlogom definisane najniže cene obuke koja štiti kandidate za obuku smatramo da je neophodno propisati i najnižu cenu obuke čime bi se garantovao minimum standarda za auto škole koje su propisane zakonom. Govoreći o obuci kandidata želim posebno da istaknem obuku kandidata u prvoj pomoći koje je takođe uvedena 2009. godine, radi unapređenja celokupne obuke kandidata za vozače, a naravno u cilju spasavanja ljudskih života i umanjenja posledica saobraćajnih nezgoda.

Za razliku od teorijske i praktične obuke čiju cenu predviđa i važeći zakon do sada nije bila propisana visina troškova za obuku i ispit u prvoj pomoći.

Ovaj nedostatak u prethodnim godinama doveo je do brojnih zloupotreba u praksi od strane institucija koje uopšte ne realizuju obuku kandidata u prvoj pomoći, a izdaju potvrde o kandidatima, kao i institucije koje realizuju obuku sa lekarima koji nisu obučeni da vrše obuka laika u prvoj pomoći snižavajući cenu obuke, izvodeći manji broj časova od zakona predviđenog.

Rešenje u članu 96. Predloga zakona dodatno bi devalvirao značaj obuke u prvoj pomoći, kao i obavezujućem segmentu obrazovanja i osposobljavanju budućih vozača, i zato smo predložili da na ovaj član amandman zakon predvidi propisivanje i najniže i najviše cene obuke i ispita iz prve pomoći, jer ćemo na taj način obezbediti minimum standarda propisanih zakonom.

Sistem bezbednosti saobraćaja, naravno da posebno mesto daje i tehničkim pregledima motornih i priključnih vozila. Udeo ovog faktora u bezbednosti saobraćaja nije mali, a stalna tendencija porasta broja vozila ukazuje na njen još veći značaj posebno imajući u vidu starost našeg voznog parka koji prelazi 15 godina.

Udeo vozila, kao činilaca saobraćajnih nezgoda, zvanična statistika svodi na minimum i to na 3% do 5%, međutim taj procenat je znatno veći i obično se do određenih saznanja dolazi tek u postupku veštačenja. Rešenje koje je slično rešenju kada su u pitanju auto škole, a to je uvođenje informacionog sistema tehničkih pregleda vozila i video nadzor jeste nešto što je očigledno bilo neophodno upravo da se određene zloupotrebe spreče.

Ove izmene i dopune zakona, zapravo i sam ZOP je doprineo razvoju saobraćajne infrastrukture i umnogome učinio, propisujući obavezu i obavezu upravljača puta, kao i propisa o izgradnji infrastrukture i održavanje saobraćajne signalizacije. Faktori – put, okolina nisu u mnogome obuhvaćeni ovim izmenama i dopunama zakona i zaista želim da verujem da ćemo u nekom narednom periodu imati mogućnost da zajedno sa predlagačem ili Vladom ili MUP ili Ministarstvom saobraćaja, razmatramo neka nova zakonska rešenja, pre svega, koja će se ticati putne infrastrukture.

Iskoristila bih priliku da čestitam i Ministarstvu, ali pre svega Upravi saobraćajne policije na svemu što je u prethodnim godinama radila u sprovođenju zakona, onih odredbi koje su u njihovoj nadležnosti i verujem da će u budućnosti raditi uspešno, budući da moram da ostavim vreme i mojim koleginicama, reći ću još nešto.

Iskoristila bih priliku da se u nekoliko minuta osvrnem na Predlog zakona o JMBG, zapravo na član 8. Predloga zakona. Na današnji dan pre šest godina, Ustavni sud je usvojio žalbu kojom je jednoj transrodnoj osobi omogućeno da bude promenjena njena oznaka pola u ličnoj karti.

Podaci kaži da 0,3% svetske populacije je transrodno, projektovano to na našu populaciju, rekli bismo da u Srbiji, da je potencijalno 20 hiljada transrodnih osoba. U Srbiji, 25 godina već više stotina ljudi se podvrglo proceduri promene pola, a svega nekolicina je uspela da bude pravno vidljiva.

Član 8. stav 1. Predloga zakona u sadejstvu sa najavljenim izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama, omogućiće pravnu vidljivost osobama koje menjaju pol, odnosno transrodnih osoba. Ovim rešenjem, država će konačno uspeti da reši glavni problem, kada su u pitanju ove osobe, imajući u vidu da je ovo jedna od najugroženijih kategorija u društvu. Hvala.

Reč ima ministar Stefanović.

Želim samo kratko da kažem vezano za Zakon o bezbednosti saobraćaja. Iako smo mi u prvom momentu, čak smo i odbili neke od amandmana vezane za polaganje ispita na svakih pet godina, vezano za tehničke preglede i auto škole, nakon konsultacija sa kolegama, ipak smo odlučili da prihvatimo te amandmane i ja ću tokom rasprave, bez obzira što ih je Vlada u načelu odbila, prihvatiću te amandmane, zato što smatramo da je to možda previše regulacije za ove kategorije i da ćemo na taj način ipak olakšati njima rad, pa ćemo videti, ako bude problema i ako to bude stvaralo neke nove probleme, koje sada ne vidimo, ja ću se opet obratiti Narodnoj skupštini sa izmenama, ali mislim da u ovom trenutku možemo da prihvatimo i uvažimo taj amandman da su odlazak na seminar, stručna usavršavanja, da bude dovoljna kategorija, a ne da se na svakih pet godina ide na ponovno polaganje ispita za instruktora, za ove ljude koji to rade, za tehničke preglede.
Uvažiću za obe kategorije. Mislim da postoji amandman za obe kategorije, nadam se, pošto ne bih voleo da samo jednu kategoriju obuhvatimo, a ako nemamo za tehničke, onda bih zamolio Narodnu skupštinu da nadležni odbor, odnosno da li postoji tehnička mogućnost da nadležni odbor u ovom periodu uloži amandman kojim se faktički pravno-tehnički reguliše i ovaj deo teksta, tako da u tom smislu, mislim da možemo zajednički da to uradimo.
Hvala na sugestiji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik LJupka Mihajlovska. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Vesna Ivković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas ću u okviru ovog objedinjenog pretresa govoriti o Predlogu zakona o nacionalnom DNK registru. Ovim zakonom se uspostavlja i uređuje sadržina nacionalnog DNK registra.

To će biti registar rezultata forenzičko-genetičke analize biološkog materijala, izvršene za potrebe krivičnog postupka i utvrđivanje identiteta nestalih ili nepoznatih lica, leševa ili delova tela.

Razlog za donošenje ovog zakon je obavezujuća odredba evropskih propisa koji nas obavezuju da raspoloživim instrumentima ugradimo odredbe tih propisa u pravni sistem Republike Srbije.

Prema Nacionalnom programu za integraciju u EU, koji je donela Vlada Republike Srbije 2008. godine, u okviru policijske saradnje i borbe protiv organizovanog kriminala, pored ostalog, predviđano je formiranje i nacionalne DNK baze podataka, kao prioritet i omogućavanje uslova za poštovanje standarda Interpola i Europola.

I Interpol i Europol su usvojile standarde postupanja u razmeni DNK podataka i oni su od 2010. godine isti.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije je punopravni član evropske mreže naučnih forenzičkih instituta od 2009. godine, a uspešno je završena i akreditacija DNK laboratorije.

U isto vreme, MUP Republike Srbije već vodi određene evidencije na osnovu Zakona o policiji i vlasnik je prestižnih GEDNAP sertifikata za koje apliciraju svi prestižni forenzički centri u svetu, tako da ova referentna laboratorija u MUP-u ima jednake tehničke kapacitete evropskim i svetskim standardima i ima potrebne minimalne kapacitete za sprovođenje ovog zakona, što zavređuje sve pohvale.

Biološko veštačenje DNK analizom u policijskoj, tužilačkoj i sudskoj praksi pruža neograničene mogućnosti za otkrivanje nepoznatih izvršilaca krivičnih dela, uz istovremenu mogućnost eliminisanja pojedinih osumnjičenih kao izvršioca krivičnih dela, kao i za eliminaciju nevino osumnjičenih. Ova metoda koristi se i radi utvrđivanja identiteta nepoznatih, nestalih osoba i identifikacije leševa.

Savremene metode DNK identifikacije osoba veoma su osetljive i visoko specifične, tako da je za veštačenje dovoljna minimalna količina biološkog materijala koja čak i nije vidljiva u uobičajenim uslovima posmatranja.

Naime, DNK ili dezoksiribonukleinska kiselina je primarni genetički materijal i ona je osnovni nosilac genetske informacije, tj. gena u živom biću. Kao što ne postoje dve osobe sa istim otiskom prsta, tako ne postoje ni dve osobe koje imaju isti genetski profil, sem u slučaju jednojajčanih blizanaca, što su nauka i struka dokazale. Zato se identifikacija osoba na osnovu DNK veštačenja smatra najefikasnijom tehnikom identifikacije osoba, tj. osumnjičenih na osnovu biološkog materijala koji je ostao na mestu izvršenja i nezamenljiva je pri rasvetljavanju i dokazivanju krivičnih dela.

Na osnovu DNK analize mogu se identifikovati i životinje i biljke, jer sve one, osim nekih virusa, imaju DNK. Donošenjem ovog zakona na jednom mestu bi se sabirali podaci o svim materijalnim tragovima koji sadrže DNK, koji su analizirani u raznim sudskim procesima.

S druge strane, međunarodna zajednica EU, Interpol i Europol insistiraju na ujednačenoj praksi, kako bi se efikasno mogli razmenjivati podaci u skladu sa zakonima i međunarodnim sporazumima, što je od velikog značaja u borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala.

Donošenjem ovog zakona ostvarujemo dva cilja. Prvi je stvaranje normativne osnove za efikasniji i ekonomičniji krivični postupak, a drugi je obezbeđivanje potpune zaštite ljudskih prava i sloboda zagarantovanih Ustavom i međunarodnim aktima.

Ova zakonska rešenja će uticati, pre svega, na kvalitet krivičnih postupaka u smislu jedinstvene baze DNK podataka, za potrebe dokaznih radnji u postupku upoređivanja rezultata veštačenja.

Predložena zakonska rešenja će uticati na sve građane Republike Srbije u smislu većeg procenta rasvetljavanja krivičnih dela i većeg stepena bezbednosti i sigurnosti građana. DNK laboratorije će biti u obavezi da rezultate izvršenih DNK analiza dostavljaju kako organu postupka, tako i forenzičkoj službi ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, koje će, u skladu sa ovim zakonom, biti nadležno za uspostavljanje i vođenje jedinstvene nacionalne DNK baze.

Važno je pomenuti i finansijski aspekt ovog zakona, jer će se smanjiti troškovi sudskih postupaka, kao i nepotrebna veštačenja koja se ponekad dupliraju. Laboratorija koja je po naredbi orana postupka izvršila DNK analizu dužna je da istovremeno sa dostavljenim zapisnikom o veštačenju, organu postupka dostavi utvrđene DNK profile i raspoložive identifikacione podatke MUP radi unosa u registar. Ako laboratorija nije akreditovana u slučaju uzimanja biološkog uzorka za potrebe vršenja DNK analize, jedan primerak nespornog uzorka obavezno dostavlja MUP-u Republike Srbije.

Smatram da je Predlog zakona dobar i neophodan, te će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj zakon, kao i ostale predloge iz ovog pretresa. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji, četiri pitanja, jedna opaska, gde je opaska u suštini vezana sa jednim od pitanjem, sa nadom koliko će vaši odgovori pomoći meni da bude jasnije, što je još važnije, da bude jasnije svima onima na koje će se zakon neposredno odnositi.

Dakle, prvo pitanje je zašto se produžava vreme za podzakonske akte? Tako sam razumela, da se produžava i zašto? Sa tim pitanjem je povezana opaska o tome da nedostaju u zakonu uslovi pod kojima se vrši snimanje policijskih službenika.

Ja ću vama sada zvučiti relativno neprirodno, ali ja sam izrazito protiv ideje koja je uvedena, da snimanje rada policijskih službenika rešava probleme. Ja mislim da će se ta mera pokazati lošom i u mestima gde postoji već nekoliko godina, jer to bi moglo da bude u nekom podzakonskom aktu, mada ja mislim da bi trebalo da bude u zakonu.

Drugo pitanje o roku za podzakonske akte, tu samo da ponovim da ja čvrsto stojim na tome da svaki predlog zakona treba da uđe sa predlogom podzakonskog akta. To je način na koji bi zaista imali potpuno jasno način primene zakona. Sa ovim rokom o podzakonskim aktima mi ćemo danas da raspravljamo, za neki dan će biti dan za glasanje, a kada će odredbe zakona stvarno biti primenjene, to zavisi od toga da li će i kada biti doneti podzakonski akti u datom roku.

Drugo pitanje je o dostojnosti za obavljanje policijske službe Vrlo važna stvar. Ja spadam među one poslanike koji smatraju da je našoj Skupštini neophodan etički kodeks, da je integritet narodnih poslanika relativno lako dostići i on je u jednoj rečci koja glasi „ne“, kada ti neko traži da uradiš nešto što nije u skladu sa Ustavom i zakonom, ali se kod policijskih službenika ili kod ljudi na javnim funkcijama u policiji to ipak razlikuje. Dakle, da li je ugao samo bezbednosnih smetnji ono što ga definiše po dostojnosti ili ima još kriterijuma?

Dva pitanja koja verovatno nisu zanimljiva za široki auditorijum, ali ja ih smatram važnim sa stanovišta funkcionisanja policije, onako kako treba da funkcioniše u budućnosti, to su izmene u delu javnosti disciplinskog postupka nekad i sada, šta je tu na bolje u zakonu koji je pred nama i izmene u radu Sektora unutrašnje kontrole. Oko toga je bilo raznih komentara. Ja sam morala da proveravam stavove koji su poslanici ovde delili, pošto znam da je jedan deo fasciniran unutrašnjom kontrolom.

Bilo bi mi važno da oni koji budu neposredno podvrgnuti merama iz ovog zakona, da im bude potpuno jasna kakva je razlika ako su nekada ili sada u Sektoru unutrašnje kontrole. To bi bila moja pitanja samo o tom zakonu.

Neki od amandmana koje ste prihvatili ćemo da vidimo kako menjaju u suštini zakon. Teško je pratiti sve amandmane koje su podneti, ali ja ću ponoviti samo svoj apel iz načelne rasprave, a to je da se u odredbi koja se odnosi na pravo na ranije penzionisanje, da se uzmu u obzir podzakonskim aktom i službenici zaposleni od 1988. godine na ovamo na elastičniji način nego što je to direktno zakonom primenjeno, uz rizik da neko drugi optuži ministra da to radi samovoljno i zato što mu je baš tako palo na pamet, ali uz dobar podzakonski akt i o tom delu odredbi u zakonu ja mislim da bi to zaista bilo osećanje pravde za pripadnike službe koji su tamo od 1988. godina, koliko god godina sada imaju, lako nam je izračunati, tu su negde naših godina, najboljih. Hvala vam.

Reč ima ministar, dr Nebojša Stefanović.

Na žalost, nikada nemam dovoljno dobar odgovor za produženje rokova, to je uvek stvar koja ne treba da se dešava. Mi smo započeli izradu podzakonskih akata za prethodni zakon i nismo uspeli ni sve da završimo. Istina je, veći deo jesmo, ali jedan deo nismo.
Međutim, pošto smo ušli u proces izmene postoje ovog zakona, onda smo predvideli produženje rokova za godinu dana da bi se faktički i podzakonski akti i za ovaj zakon uvrstili u to.
Trudićemo se naravno da to bude u kraćem roku. Imali smo određene izmene sistemske vezane za to, tako da se nadam da će to doprineti bržem radu svih u sekretarijatu i u drugim, da kažem organima, koji zajedno sa direkcijom policije donose ove podzakonske akte, ali nadam se da ćemo ovog puta to uraditi za kraće vreme i da ćemo opravdati ovaj zahtev.
Što se tiče, mi smo i u prethodnom Zakonu o snimanju policijskih službenika, mi smo i u prethodnom zakonu imali u članu 52. koji definiše snimanje na javnim mestima, predviđali radi primene policijskih ovlašćenja, otkrivanja prekršaja i krivičnih dela, kontrole i analize obavljanja policijskih poslova, policija može vršiti snimanje policijskih službenika.
U ovim izmenama mi samo uvodimo termine audio i vizuelno, dakle audio i video snimanje zato što je u smislu Zakonika o krivičnom postupku ovo bilo potrebno definisanje da bi bili u potpunosti u skladu sa zakonom, da niko ne bi dovodio u sumnju da li smo policijsko ovlašćenje primenili potpuno.
Naravno da moramo da budemo oprezni u tome i nije nam cilj naravno da se igramo velikog brata niti da bilo ko misli da sada neko snima policijske službenike iz svog ćefa, niti naravno policija kapacitete da to radi, jer relativno mali broj ljudi uopšte može da primenjuje specijalne istražne metode, ali svakako to ne može da se radi mimo propisa o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, na kraju krajeva, koji sada donosimo. Tako da, policijski službenici imaju i potpunu zaštitu u tom smislu da niko nekontrolisano ne može da vrši obradu podataka o njima, niti prekomerno.
Što se tiče, mi smo doneli etički kodeks policijskih službenika, koji predviđa šta policijski službenici, kako ponašanje u javnosti moraju da ispolje, da li se, da kažem, izbegava bilo kakav devijantni oblik socijalnog ponašanja koji bi mogao da naškodi njihovom ugledu i vršenju funkcije, vršenju ove profesije i trudićemo se da na takav način, da kažem, utičemo na sve policijske službenike da budu maksimalno posvećeni vršenju ovih zadataka.
Smatramo da, naravno pored onoga što je bezbednosna smetnja koju smo predvideli zakonom, da je potrebna za obavljanje, odnosno pre svega ulazak u MUP i obavljanje poslova unutar ministarstva, da su faktički ove kompetencije psihološke, fizička sposobnost i sve ostalo što je predviđeno, da je važno, zato što su faktički zahtevi poslova MUP veoma visoki kriterijumi i zbog toga smatramo da je to bitno da policijski službenici ne samo na prijemu, već i tokom čitave karijere ispoljavaju te osobine, odnosno da se klone bavljenja poslova koji bi mogli da ih kompromituju na bilo koji način. Nadam se da smo uspeli bar jedan deo ovih pitanja da razjasnimo.
Još jedna stvar vezana, bilo je pitanja oko disciplinskog postupka. Više puta se to pominjalo u raspravi, dakle javnost disciplinskog postupka je garantovana, osim u slučajevima kada se radi o postupcima gde može biti u pitanju državna tajna.
Dakle, kada je državna tajna, može biti otkrivena tokom tog postupka. Javnost se isključuje, ali to ne isključuje prisustvo npr. predstavnika sindikata. Predstavnici sindikata imaju pravo da prisustvuju svim postupcima u svakom trenutku, samo u slučajevima kako zakon predlaže, kada se faktički postupak zahteva, čuvanje podataka sa oznakom „poverljivosti i tajnosti“, samo u tim slučajevima se isključuje javnost. Kažem, ne isključuje prisustvo, predstavnici sindikata su uvek prisutni, tako da mogu biti tu.
Svakako da ćemo videti, analiziraćemo kako će ovaj i mene interesuje kako će, pošto smo imali slučajeve da u toku postupka može biti, pošto policijski službenici raspolažu, odnosno rukuju određenim nivoima poverljivih podataka, ti poverljivi podaci moraju da se zaštite tokom postupka i zbog toga smo to uveli kao mogućnost. Dakle, to ne sme biti praksa i svakako da ćemo morati da vodimo računa da niko ne zloupotrebi ovaj institut, da bi kroz, da kažem, prvo pokušali da isključimo javnost iz disciplinskog postupka.
Na žalost, meni je bilo žao zato što su se disciplinski postupci inače toliko retko vodili, čak i u opravdanim slučajevima. Mnogo bih više voleo da su disciplinski postupci bili osnov za kažnjavanje, da to ne bude paušalna ocena, već da se sprovede pun disciplinski postupak, tamo gde ima mesta za to, gde ima osnova, pa da se na osnovu toga i rešavaju neki odnosi, da kažem, vezano za one kolege koji se nisu ponašali u skladu sa propisima, odnosno zakonom. Naravno, imajući u vidu ovo i svakako da je i direktor policije čuo, koji je nadležan faktički za to i sve starešine unutar policije, imamo u vidu i ovo što je rečeno, tako da ćemo voditi računa da javnost u apsolutno najvećem broju slučajeva bude uključeno, osim samo u retkim slučajevima, kada tajnost podataka može biti kompromitovana, te biti ugrožena na značajniji način od prevlađujućeg interesa, da se zaštiti, odnosno da se omogući javnost postupaka.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ivana Stojiljković.