Evo onda počeo bih sledeću temu, ali to bi trajalo. Hvala. Pošto mislim da je vreme isteklo. Hvala vam što ste mi dozvolili par sekundi više.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, dr Nebojša Stefanović.

Boga mi ste izneli dosta stvari, nadam se da ću uspeti na sve da vam odgovorim.
Što se tiče tolerancije prema alkoholu, tu se slažem kao neko ko retko konzumira alkohol, ali i da konzumiram i da ne konzumiram potpuno se slažem da mi kao društvo treba da idemo ka nultoj toleranciji.
Dakle mi smo sa 0,3 smanjili na nula, odnosno predložili u ovom zakonu, predlogu zakona na 0,2 i mislim da u nekom doslovnom vremenu trebamo da to smanjimo na 0,1 i da polako idemo ka tome, jer sve ozbiljne studije su pokazale da vozač pod dejstvom alkohola ima sporiju reakciju. Kada imate sporiju reakciju, plus uzevši onu psihičku sekundu koja nije svuda sekunda, kod vozača formule 1 dođe pola sekunde, kod nas prosečnih vozača dođe sekund, sekund zarez dva, tri, četiri, vi za jednu, jednu i po sekundu u zavisnosti od brzine prelazite određeni put, a da još niste ni pritisnuli kočnicu i kada je naravno tu dodat alkohol onda se to vreme produžava, samim tim i kočioni put, samim tim i mogućnost da neko ko je pešak usmrtite, teško povredite itd.
Tako da, što se alkohola tiče, stvarno mislim da tu ne smemo kao društvo da imamo bilo kakvu toleranciju i da polako treba da idemo ka apsolutnoj nuli.
Ne slažem se ovo za punjenje budžeta, apsolutno ne stoji. Dakle, ni u jednom trenutku nam nije bio motiv niti nas interesuje da nekoga kaznimo. Na kraju krajeva, oni ljudi koji poštuju zakon nikada ne budu kažnjeni, nikada. Dakle, ako vezujete pojas nećete nikada platiti kaznu za ne vezivanje pojasa. Ako vozite po ograničenju nećete nikada biti kažnjeni za prekomernu brzinu. Ako ne pijete alkohol i upravljate vozilom, izbegavate tu mogućnost kažnjavanja.
Dakle, kažnjavanje ide samo kao mera da spasemo živote, ali bukvalno samo kao mera da spasemo živote. Video sam samo za ove kratke četiri godine, kad kratke, ne mislim kratke u obavljenom poslu, nego kratke koliko je bilo, nažalost, saobraćajnih nezgoda. Kada pogledam koliko ih je bilo ranije i svake godine ih je srećom sve manje, ali i dalje je ogroman broj, video sam ljude koji su izgubili svoje živote zbog sekunde nepromišljenosti, zbog toga što su hteli da pritisnu papučicu, zbog toga što su hteli sa splava pijani da sednu u kola i da voze.
Mi moramo prvo da odviknemo našu decu da pod alkoholom sede u kola. To ko želi da pije, sada imate hiljade mogućnosti da niko ne seda za volan i moramo da budemo oštriji u tome.
Pojasevi. Imali smo dosta dugu raspravu o tome i hteli smo da budemo oštri zato što pojas zaista čuva živote ljudi koji se voze i tu se ne radi o cifri. Ja se nadam, evo da sledeće godine imamo nula naplatu svih kazni, da niko ne napravi bilo kakav prekršaj u Srbiji, verujte da niko ne bi bio srećniji od nas.
Mi izgubimo, jedan život kada se izgubi, džaba sav novac. Ogromna materijalna šteta, ogromni gubici za porodice, izgubljeni životi, ljudi koji su tek počeli da žive, dizali ih roditelji, radovali se njihovom životu i onda čak nekada nisu ni oni krivi nego neki neoprezni, bahati, divlji, kakav god vozač ili umoran vozač koji je samo zaspao jer nije hteo da poštuje pravila, iz drugog smera pređe u onu traku i ode naš život.
Često razgovaramo sa ljudima i oni kažu – Ministre, samo kažnjavate, punite budžet. Onda kada sam razgovarao sa ljudima koji su nekoga izgubili jer je udario njihovo dete ili je njih udario bahati vozač, kažu – Gde ste bili? Što ih niste zaustavljali? Što ih niste kažnjavali? Aršini se promene. Onda bi ste voleli da je platio sve kazne ovog sveta samo da nije udario to dete. Onda bi smo voleli da ga je zaustavio radar na svakih sto metara samo da nije udario dete, samo da ga nije ubio, ali onda je gotovo.
Ne vole saobraćajci to što rade, ne rade ti ljudi to iz zadovoljstva, ali znaju šta čine, koliko spašavaju života. NJima nije lako. Ja sam gledao one ljude koji rade na uviđajima, šta sve moraju da vide.
Na kraju krajeva, ova izložba ovde u holu je samo deo tih smrskanih automobila i svega šta vide vatrogasci kada ih vade, kada seku kola. Ne radi se zaista, verujte, nema nikoga u ovoj zemlji ko se raduje naplati kazne i to nije dramatično neki veliki novac koji omogućava da Srbija živi. Sad će od naplate kazne, Srbija će živeti od toga. Ne može. Mora da živi od ekonomije. Mora da otvori fabriku. Mora da otvori „Meitu“ u Obrenovcu, mora da otvori „DŽinsi“, mora da otvori „Svarovski“, mora da otvori „DŽonson Elkektri“, mora da otvori „Kontinental“, kao što smo radili. Tako se živi, od toga ljudi zarađuju, plaćaju, time se puni budžet, tako radi ekonomija.
Dakle, korišćenje svetala tokom dana, već sva statistika, odnosno sva istraživanja su pokazala da je veća uočljivost vozila i od strane, da kažem, vozila koja nam dolaze u susret i naravno drugih učesnika u saobraćaju.
Većina automobila koji se danas proizvode čak imaju automatsko uključivanje svetala kako startujete vozilo. Dakle, jer su proizvođači shvatili da je to jedan od bezbednosnih faktora, kao što kada se rade kreš testovi, vi faktički, mada ne radi to veliki broj ljudi, kada kupujete vozilo, uvek treba da pogledate kako se vaš auto ponaša u slučaju sudara, u slučaju udarca u prepreku, da vidimo kakvu vrstu kinetičke energije prima, koliko može da vas zaštiti, kakvi su rezultati koje dobijaju. Jedan od faktora je, svakako, čak je i boja igrala, nisam to znao, ali kada sam čitao, čak je i boja, recimo, da su siva vozila zbog boje asfalta najmanje uočljiva, a crvena i bela vozila najviše uočljiva na putu. Pa, i to igra čak ulogu u bezbednosti saobraćaja.
Bili smo rigorozni, recimo, za brzinu u naseljenom mestu, jer pri brzini, evo, direktor mi kaže, pri brzini od 60 kilometara na sat, od pet pešaka koje vozilo udari sa 60 kilometara na sat, četiri pogine, pri samo 60 na sat. Imao sam prilike i lično da prođem određene obuke u vožnji koje su naprednije od obuka koje imate u standardnoj auto-školi i neverovatno je kolika je razlika i u kočionom putu i u svemu onome što se dogodi sa vozačem i sa vozilom i sa pažnjom kada je to samo razlika između 50 i 60, a to deluje, ništa, deluje vam - 50 na sat isto je što i 60.
Dakle, nismo džaba ograničili, odnosno zakon ograničio brzinu u blizini škola na 30 na sat. Trideset na sat spašava živote. Zato nismo imali nijedno poginulo dete u zoni škole već neko vreme. Ogroman broj ljudi je učestvovao u tome, iz raznih oblasti i veliki broj saobraćajaca, pogotovo kada počinje školska godina i kada su vozači još uvek nenaviknuti na nove mališane, i velika, velika je razlika samo malo da se spusti brzina, ogromna je razlika u spašavanju života.
Što se tiče sedišta, slažem se, vi ste izneli jednu stvar koja je životna, dogodilo se verovatno svakome od nas ko ima dete. Nema komšija decu ili treba da vam preveze dete, nema sedište, vaš auto nije tu, šta sad. Opet, uvek se vratimo na ono razmišljanje - a šta ako se u tih kratkih pet, šest minuta dogodi saobraćajna nezgoda, dete proleti, ne daj Bože, ostane invalid, desi mu se nešto užasno, šta ćemo onda? To je pitanje na koje ja nemam odgovor, kao ni vi. Dakle, kao roditelj, ne znam šta bih sebi uradio u tom slučaju, ne znam kako bih to podneo.
Naš posao je, posao svih nas ovde je da donesemo normu koja štiti život. Mi to moramo da uradimo. Dakle, mi ne možemo nikoga naterati da se više bori, mi ne možemo više biti zabrinuti za nečiji život nego ta osoba sama, ali naš posao je da mu ukažemo da to nije dozvoljeno, pogotovo kod dece. Tu moramo, kao i za alkohol, tu moramo prosto da napravimo tako i roditelji to moraju da shvate da to ne radimo zato da bi ih kaznili, nego da im deca porastu.
Što se tiče vozačke dozvole, da, to smo i mi uočili, i besmislena je bila, slažem se, bila je besmislena kazna od 15 do 30 hiljada dinara i bodovi za istek vozačke dozvole, potpuno besmislena, pogotovo bodovi. Kakve veze ima upravljanje vozilom sa administrativnom normom? Čovek je zaboravio. Vi ste u pravu, verovatno, nisam siguran da ja znam kada mi ističe dozvola, mogu da pretpostavim, ali možda bih i pogrešio. Dakle, ne znam.
Međutim, mi smo tu sada normu stavili da bude trostruko niža – 10 hiljada dinara, bez oduzimanja bodova, da bismo izbegli faktički, ko plati odmah – pet hiljada, ne zbog toga što smatramo da ljudi to rade s namerom, već da bi se za one koji bi pokušali u tom međuprostoru da traže mogućnost zloupotrebe, dakle, da počine namerno vozeći neregistrovani auto i da u tom luftu, kad ih uhvatite, date im rok, da može da počini tim autom krivično delo. Znači, insistiramo da vozilo bude registrovano zbog svih onih parametara koje je važno da se zna ko je nosilac odgovornosti za taj auto.
Što se tiče mobilnih telefona, za cigarete kao nepušač se slažem. Mnogi se ne bi složili sa mnom. Ja bih ukinuo potpuno pušenje, ali neke kolege u sali bi odmah klimali glavom, neki ne bi, to je već lična stvar, pravo lične slobode. Što se tiče mobilnih telefona, smanjuje koncentraciju definitivno upotreba mobilnih telefona, čak i sa hendsfri uređajima, čak i sa tim uređajima se značajno smanjuje koncentracija vozača. Svakako, znam da je to svakodnevica i teško ćemo naći nekog ko bar nema jedan telefonski poziv tokom puta, ima vozača, ja sam to primetio kod nekih vozača koje poznajem, ljudi uđu u telefon, i tu su žene odgovornije od nas muškaraca, stave ga u torbu ili isključe telefon i tokom vožnje se ne javljaju. Vozim, prosto, eto, kad dođem na odredište, javiću se.
Ne kažem da je to većina vozača, ali sam primetio i kada sam ja vozio i javljao se na telefon, shvatio sam da mi je to obaralo koncentraciju. Dakle, moramo da radimo na tome da ljudi shvate da postoji opasnost u tome.
Još jednom, trudiću se kao i vi, kao neko ko prati život, koga interesuje svakodnevni život, ne život u nekoj kancelariji, ja obilazim Srbiju, razgovaram sa ljudima, razgovaram i sa policajcima i sa građanima. Kao što smo rešili, Marijan Rističević mi je više puta pomenuo, i druge kolege, priključna vozila, traktorske prikolice, traktore. Našli smo način da te ljude zaštitimo od neke vrste kažnjavanja, a da ne dozvolimo opet da zbog potpuno tehnički neispravnih vozila ugrozimo drugog vozača.
Trudimo se da pronalazimo rešenja koja su, kako bi rekli, izvan kutije, koja nisu samo formalna, ali da nam bezbednost bude uvek na prvom mestu. Nadam se da ćemo zajednički doći i ovde do najboljih rešenja. Verujte, niko srećniji od mene da možemo da kažemo da nam je ova godina ili naredna najbezbednija godina u saobraćaju u Srbiji u poslednjih pedeset godina, niko srećniji od mene.
Tako da, hvala svakome ko je dao svoj doprinos svakom idejom, svakim amandmanom. Važno mi je da ovi zakoni ne budu mrtvo slovo na papiru, već da time svi zajedno, ja bih voleo da svi zajedno budemo ponosni na to, na kraju krajeva, svi vi koji budete učestvovali u donošenju ovog zakona možete biti ponosni na doprinos, da jednog dana kažemo da smo našim radom doveli do toga da ljudi u Srbiji budu bezbedniji na putevima.
Hvala, naravno, i svim ljudima iz saobraćajne policije koji su u prethodnih mnogo godina i na vetru i na snegu i na kiši i danju i noću tu da pomognu, da učestvuju u tome. Nema ih dovoljno, to su danas i neke kolege rekle. Nema ih dovoljno. Mi smo pokrenuli neke procese obuke za policajce opšte nadležnosti koja možemo po potrebi prebacivati u rad u saobraćajnoj policiji, što će svakako biti značajno, ali ćemo gledati, naravno, da i na taj način i kroz tehničku opremljenost policije i kroz više upotrebe savremenih tehnologija budemo efikasniji.
Eto, nadam se da sam odgovorio bar na deo pitanja.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Enis Imamović nije tu.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, set zakonskih predloga o kojima raspravljamo pokušava rešiti neke od problema sa kojima se građani svakodnevno susreću.

Smatram da su predložena zakonska rešenja kvalitetna i neophodna i svakako ćemo ih podržati.

Iskoristiću priliku da ukažem na neke konkretne probleme, koji verujem da se mogu rešiti kvalitetnijom implementacijom ovih i već postojećih zakonskih odredaba. Naime, samo u prethodnih 20 dana u više tragičnih nesreća na državnim magistralnim putevima poginulo je šest građana Novog Pazara i jedan student Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru, iz Sjenice, a u prethodnoj godini na putevima Novog Pazara, Tutina i Sjenice ta brojka postaje dvocifrena. Dva su razloga za to ključna. Jedan je katastrofalna putna infrastruktura, neobnovljeni magistralni državni, međuopštinski putevi, koje građani kolokvijalno nazivaju putevima smrti. Drugi, relativno mala i retka prisutnost saobraćajne policije na ključnim kritičnim tačkama.

Zato je važno na svim putevima u državi, a naročito na ovim putevima koji su zaista u katastrofalnom stanju, pojačati konstantnu prisutnost saobraćajne policije a ne samo prilikom posebnih akcija MUP.

Takođe, veliki problem gradu, kakav je Novi Pazar, koji se u poslednje vreme konstantno uvećava, usled ekspanzije izgradnje stambenih jedinica, predstavljaju kapaciteti vatrogasne jedinice. Iako je individualna požrtvovanost pripadnika vatrogasne jedinice za svaku pohvalu, objektivne okolnosti sprečavaju da adekvatno odgovore zadacima i bezbednosnim izazovima.

Pre samo nekoliko dana u Novom Pazaru izgorela je jedna kuća, a da vatrogasna jedinica nije ni stigla pre nego što se stihija sama od sebe smirila. Takođe su dva razloga za ovakvu situaciju. Prvi je upošljavanje ljudi koji nisu iz ovog grada, koji nedovoljno poznaju sve ulice i teško se probijaju do naselja u kriznim situacijama, a drugi važniji jeste infrastruktura kojom raspolažu.

Uvaženi ministre, Vatrogasna jedinica Novi Pazar poseduje ukupno šest vozila za gašenje požara, a od kojih su samo dva u punom kapacitetu opremljena, preostala četiri su stara između 30 i 40 godina. Terenska vozila za šumske požare su u stanju raspadanja, a ne poseduju ni kamion sa platformom za gašenje požara na soliterima i višespratnicama, već vozilo za to pozajmljuje od lokalnog elektrodistributera onog koji je namenjen za promenu uličnih svetiljki.

Poštovani ministre, mi smo u lokalnom parlamentu više od dve godine zahtevali da se grad uključi u rešavanje ovog problema. Međutim, vladajuća garnitura je to odbijala, tvrdeći da to nije njihova već nadležnost MUP, te ovom prilikom tražimo da hitno, adekvatno opremite Vatrogasnu jedinicu Novi Pazar, a nije situacija bolja i u ostalim vatrogasnim jedinicama, konkretno u Sjenici i Tutinu.

Treći važan problem na koji želim skrenuti pažnju jeste bezbednost đaka u škola. Naše škole i učenička populacija su izloženi različitim bezbednosnim rizicima. Veliki problem kladionica i kockarnica koje ne poštuju zakonski okviru o udaljenosti od škola naterao je građane Novog Pazara da preduzmu akciju merenja i utvrde da je 37 takvih objekata bliže od 200 metara od obrazovnih institucija. Ti objekti, pored igara na sreću, u velikom broju slučajeva koriste se i za druge vrste kriminalnih delatnosti.

Želim da naglasim da policijska uprava dosta kvalitetno vrši svoj posao po ovom pitanju i da je ključni problem u pravosudnim organima koji ne procesuiraju prekršioce zakona. Prilikom predaje peticije, koju su građani uputili nadležnim ministarstvima i skupštinskim odborima sa 10.000 potpisa, istom su tražili od ministara i ministarstava da se poradi mnogo više na većem broju školskih policajaca. Ministar obrazovanja je kazao da to zavisi od vas, odnosno Ministarstva policije.

Poštovani ministre, zaista je, zbog sve veće prisutnosti kriminala i kriminalaca u i oko škola i školskih dvorišta, neophodno da iznađete način da svaka škola u državi u svim smenama ima bar po jednog školskog policajca i, naravno, video nadzor povezan sa policijskom upravom, kao što ste to učinili sa nekoliko beogradskih opština.

Takođe, želim pohvalim konkurs za pripadnike nacionalnih manjina za pristup Ministarstvu unutrašnjih poslova. Mislim da je to jako važno i da će u sredinama kakve su sandžačke opštine to biti jedan dodatni podstrekač da ljudi polako vraćaju uverenje da je policija zaista važan i bitan faktor i da vraćaju poverenje u tu policiju.

Dozvolite mi samo da, kada je u pitanju Zakon o granicama, kažem da, vrlo je važno, da dva granična prelaza koja su postojala pre, Ugao kod Sjenice i Đerekarima kod Tutina sa Crnom Gorom, gde su putevi od iverskog puta, danas su neprohodni i tamo ljudi zaista imaju probleme, jer su rodbinski vezani s Bihorom i Pešterom i molio bih da, ako je ikako moguće, vaše Ministarstvo poradi na tome da to budu zvanični granični prelazi. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Što se tiče vatrogasno-spasilačkih jedinica, to je, naravno, veoma važan posao i trudićemo se da… Pošto vatrogasci ove godine imaju značajno veći budžet, naš sektor za vanredne situacije, najveći u poslednjih 30 godina, trudićemo se da i kroz kapitalne projekte nabavimo jedan deo vozila. Naravno, neće biti moguće sve u ovoj godini zbog dužine trajanja i izgradnje, odnosno nadogradnje tih vozila. Nije to stvar samo u Novom Pazaru, isto je i u Ubu. Ja kada sam video jedno vatrogasno vozilo u Ubu i Lajkovcu, zaista je bio muzejski primerak, nije za pohvalu, već za ozbiljnu i temeljnu rekonstrukciju tog sektora, gde rade zaista ljudi koji rizikuju svoje živote, možemo da kažemo kao i policajci, svakoga dana.
Molim vas za podršku, vezano za neke od tih opština, da zajednički radimo na tome da opštine podrže svojim sredstvima, negde gde možemo da izgradimo sisteme video nadzora u školama i vrtićima. Beogradske opštine su to u velikom broju slučajeva uradile svojim sredstvima. Mi smo davali jedan deo opreme i povezivali sa policijskim stanicama. Spreman sam da to uradimo u bilo kojoj opštini u Srbiji. Nama je cilj da imamo jednog dana jedinstveni sistem u kome su sve škole i vrtići, glavne raskrsnice pokrivene video nadzorom i da time faktički kriminalci budu obeshrabreni da tamo idu.
Imamo dosta toga da uradimo. Veliki je posao pred nama, ali sam ohrabren dobrom energijom u većini lokalnih samouprava koje prepoznaju to kao posao koji treba zajedno da radimo i treba nam pomoć u tome. Sve što budemo mogli, nadam se da ćemo zajedno da uradimo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik LJubica Mrdaković Todorović.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, mi iz SNS pozdravljamo set zakona koji se danas nalaze na dnevnom redu i naravno u danu za glasanje glasaćemo za njih.

Htela bih da kažem da novina u našem zakonodavnom sistemu je Predlog zakona koji ima za cilj objedinjavanje više formiranih baza podataka koje sadrže DNK materijale, uzorke i analize i formiranje jedinstvenog nacionalnog DNK registra za kojim je potreba višestruka, a rezultati koji će time biti postignuti opravdaće donošenje ovog zakona.

Gospodine ministre, zbog javnosti i svojih kolega koji se bave ovim poslom, moram da pročitam komentar svojih kolega iz DNK laboratorije Zavoda za sudsku medicinu u Nišu. Komentar je prilično dugačak i izrečene su sve pohvale na račun ovog predloga zakona, ali zbog vremena ja ću samo deo toga pročitati.

Naime, kolege koje se bave ovim poslom iz DNK laboratorije Zavoda za sudsku medicinu kažu da su upoznati sa Nacrtom zakona o DNK registru, da je zakon bio na javnoj raspravi u Nišu gde su postavljali pitanja, a kasnije se i pismeno izjašnjavali o istom uz sugestije i konstruktivne kritike.

Kolege dalje kažu – zakon o DNK registru je neophodan i od velikog je značaja za sistem pravosuđa i međunarodnu integraciju Srbije. Puno toga je izrečeno pohvalnog na račun ovog zakona i na kraju ove poruke se kaže – Predlog zakona će omogućiti efikasnu saradnju između policijskih uprava, tužilaštava, suda i forenzičkih laboratorija koje su od velikog značaja kod pritvorskih predmeta. To su kolege iz Niša koje se bave ovom problematikom želele da se istakne na ovoj sednici.

Sa aspekta kriminalističko-tehničkih operativnih radnji, a i kasnije vođenja krivičnog postupka, DNK analiza se pokazala kao jedan od najpouzdanijih dokaza koji bitno utiče na skraćenje trajanja krivičnog postupka, a samim tim umanjuje troškove veštačenja i samog krivičnog postupka koji uglavnom padaju na teret budžeta Republike Srbije.

Dosadašnja praksa kod nas i u našoj zemlji i u svetu je pokazala da DNK analiza u sudskim postupcima, gde god je to moguće, na brz i jasan način identifikuju počinioce i najtežih krivičnih dela, ali istovremeno isključuju mogućnost da i pored svih preduzetih radnji neko nevin bude osuđen. Činjenica je da izvršioci krivičnih dela, nažalost, idu u korak sa dostignućima savremenih tehnologija, dok istovremeno sve otvorenije državne granice omogućavaju nesmetano kretanje i izvršavanje krivičnih dela na teritorijama više zemalja i, naravno, da nije bilo uzimanja materijala i rađenja DNK analiza, takva dela nikada ne bi bila rasvetljena i počinioci nikada ne bi bili uhapšeni i izvedeni pred lice pravde.

Takođe, porast terorističkih aktivnosti poslednjih godina, koje bujaju u Evropi, nameću potrebu intenzivne analize svih DNK materijala koji se nađu na opremi, oružju ili drugim rekvizitima koje teroristi koriste, kako bi se blagovremeno sprečilo njihovo delovanje, sačuvali životi građana i njihova imovina.

Sve ovo prethodno pomenuto nameće potrebu intenzivnije saradnje policije različitih zemalja i razmenu dostupnih podataka, kako bi delovanje protiv počinilaca i izvršilaca krivičnih dela bilo što uspešnije. Tako da upravo formiranje jedinstvenog nacionalnog DNK registra će omogućiti našoj policiji da u skladu sa postojećim evropskim propisima i direktivama razmenjuje informacije sa kolegama iz drugih zemalja, što je jako dobro i jako bitno. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.