Kolega Ferhatoviću, vi sada replicirate.
Ukazali ste da sam ja povredio Poslovnik. Ja sam dužan da vam kažem da stvarno to nisam namerno uradio i trudim se da svi uvek imaju potpuno jednak tretman, kao što i zaslužuju ovde u Narodnoj skupštini.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?
Izvolite.

Želim.

Samo sam objašnjavao ono što niste dobro čuli, a što je kolega pogrešno čuo, da biste znali o čemu se radi. Dakle, ja sam govorio o fenomenu, a ne o ličnim niti bilo kakvim drugim stvarima, jer je reč o političkoj i kriminalnoj sprezi sa sudstvom i tužilaštvom na tom terenu.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.

Član 107.

Gospodine Marinkoviću, ponovo se ponašate selektivno. Dakle, dozvoljavate vašem saborcu iz vaše političke partije, koji se javio za povredu Poslovnika pre nego što sam ja ušao u salu, da komentariše moj nastup. Ne zaustavljate ga da mu kažete da zloupotrebljava povredu Poslovnika, a dr Ferhatovića prekidate na pola diskusije, skrećući mu pažnju za sličnu pojavu.

Zato vas molim, kad sednete s druge strane, nemoj da budete članovi SDPS-a. Budite predsedavajući i onda ćete imati punu našu podršku. To je naš stav. Ostalo neka bude u skladu sa propisima. Hvala.

Hvala. Ja se stvarno trudim da imam jednak tretman prema svima.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne)
Reč ima Gordana Čomić.

Zahvaljujem. Mada nije nezanimljivo gledati kako unutar vladajuće većine ima varnica. No, to je sve u Skupštini. Još je zanimljivije slušati reakcije narodnih poslanika.

Dakle, procedura je kultura, postupci i procedura. Ako pogledamo unazad ovu raspravu, videli bismo da smo uglavnom govorili o proceduri i o postupcima i o onome što je inače folklor u skupštinama i što je možda glavni argument da ni prvih izbora ni bilo kojih izbora ni u sudstvu ni u tužilaštvu ne bude u Skupštini, da bude nadzora, naravno, nad kvalitetom rada, kao što mora da bude nadzora, ali da uredimo procedure i postupke tako da budu van svake sumnje jednoznačni, da bude vladavine zakona, a ne vladanja pomoću zakona, onako kako nam odgovara ponekad da menjamo postupke i procedure.

Zašto smatram važnim da ovo podelim sa vama? Koleginica Vjerica Radeta je spomenula jedan skoro folklorni detalj koji zaista nema veze sa izbornim članovima ni Veća državnih tužilaca ni Visokog saveta sudstva, o ostavci Zorana Pašalića. Hipotetički, moguće je da većina ne potvrdi ostavku. I šta ćemo da imamo u „Službenom glasniku“ objavljeno?

Pažljivost pri izboru postupaka i poštovanje procedure zato što je ona dobra za sve je posao koji je prevashodno naš, ali bez vašeg učešća u tom poslu, u stvaranju kulture sigurnosti pravne tako da su unapred poznate sve procedure kako se ta kultura izgradila, svi ćemo biti na šteti, mi ovde u Skupštini sa svojim manjkom dobrih procedura i postupaka i vi u svakom sektoru, u ovom slučaju sudstva i tužilaštva. Zašto mislim da su postupci i procedure najvažnija stvar koju treba da zapamtimo iz ove rasprave? Ne imena, ne čak ni ova hipotetička stvar da je moguće da se ne potvrdi ostavka Zorana Pašalića. Zato što mi nemamo jasne postupke za izmene Ustava koje nas očekuju. Nema ih, prosto ih nema, pa će biti ili tumačenja ili će biti samovolje zato što ćemo prvo staviti ljude, a onda ćemo staviti postupke i procedure. Šteta od toga je što kako vam se izmaknu ljudi, tako vam nestanu i procedure i postupci.

Navela sam primer ostavke gospodina Zorana Pašalića više kao folklorni primer nego što zaista mislim da mu se neće izglasati ostavka, ali je važno da zapamtimo da mogu takve stvari da nam se dešavaju potpuno nepotrebno i da nam komplikuju nadležnosti izborne koje Narodna skupština ima.

Kad sam kod procedura, jedna najavljena zloupotreba Poslovnika Narodne skupštine predsedavajućem, većina je odlučila da se uvrsti tačka dnevnog reda. Nedostaje procedura da se obavesti pisarnica da ću biti ovlašćena i za tu tačku dnevnog reda kad je uvrstite u dnevni red. Znam da to ne može usmeno, ali evo, u nekom budućem radu, da pretpostavimo i takve slučajeve.

Hvala predstavnicima i Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca na strpljenju, sa nama narodnim poslanicima. Ne mogu da pretpostavim sa kakvim ćete utiscima izaći iz ove sale, ali kakve god utiske da ponesete, mi nemamo nikoga drugog osim što imamo jedni druge. Šta god mislili jedni o drugima, i kako god smešno zvučalo ovo što ja izgovaram, ali nema drugih ljudi da utvrdi postupke i procedure da vrši kontrolu i nadzor nad postupcima i procedurama i da zajedno gradi i temelji vladavinu prava, ne zbog nas, sada ovde u Skupštini i vas u pravosuđu i u tužilaštvu, nego zbog onih koji će doći posle nas. Tome služi ova generacija. Hvala vam.

Hvala gospođo Čomić.
Reč ima Srđan Nogo. Izvolite, kolega Nogo.

Dosta se govori o nezavisnosti pravosuđa, o potrebi za pravnom državom, međutim, vrlo je jednostavno to uspostaviti. Imamo mi dobre zakone, potrebno je eventualno izvršiti par modifikacija, doneti možda jedan, dva, nova zakona i naravno izvršiti ono resetovanje sistema.

Sad zamislite jednu situaciju, susedna država – Albanija. U Albaniji u ovom trenutku 80% tužilaca ne može da dokaže poreklo imovine i hoće da ih hapsi. Ja bih voleo da postavim pitanje, koliko bi sudija i tužilaca moglo da dokaže poreklo imovine svoje ili povezanih lica sa kojima su u bliskim srodničkim odnosima u Srbiji. To je jedno vrlo zanimljivo pitanje na koje bi trebao da se da odgovor.

Meni je žao što nisam dobio odgovor od predstavnika Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva i evo mi sad, danas treba da izaberemo nove ljude na pravosudne funkcije, bilo da se prvi put biraju, bilo da se biraju za predsednike određenih sudova i kakvu im poruku šaljemo. Kada već imao ozbiljno problematično stanje u pravosuđu, a što je najgore ovde postoje ozbiljne tendencije da se Narodna skupština potpuno isključi iz mogućnosti da utiče na izbor pravosuđa što je katastrofalna stvar, jer kako će ovakve sudije i tužioci da biraju sebe same, kada smo videli da neće da pokreću krivične postupke protiv svojih kolega i kada smo videli da sami kažu da vlada nepotizam i lični interesi. I kada vidimo da postoje brojne zloupotrebe.

Zamislite jednu situaciju. Ovde imamo jednog sudiju i jednog tužioca, da vam se desi ovaj slučaj, da ste vi tužilac, a vi sudija, i da tužilac ukloni materijalne dokaze iz predmeta spisa, da iscepa, da to sudija zadrži par godina kod sebe, da se unište materijalni dokazi, da se cepaju i stavljaju na drugo mesto predmeti spisa, i nikom ništa. E, to se danas dešava u sudovima Srbije. I, kada se podnese krivična prijava protiv sudije Marije Janković Debeljak i Sofija Radak, više tužilaštvo ne postupa, a postoji takav slučaj u Srbiji.

Pričamo o tribunalizaciji pravosuđa kod nas. Da li vi znate da ovde postoji slučaj kao u Haškom sudu. U Haškom sudu su ljudima nametali advokate, iako oni nisu želeli nametnute advokate. Mi imamo isti slučaj sa sudijom Marijom Janković Debeljak gde pored izabranog branioca, ona čoveku nameće advokata.

To vam je slika srpskog pravosuđa i ja pokušavam, i sada apelujem i na građane, ali i na kolege narodne poslanike vladajuće većine, jer ja znam da ovde ima kolega koje vrlo dobro razumeju šta ja govorim i da dele moje mišljenje i moje stavove.

Ne smemo to dozvoliti moramo se izboriti, jer ponavljam, mi kao političari imamo određenu karijeru i trajemo koliko trajemo. Da li trajemo jedan, dva, tri, pet mandata, da li smo vlast, opozicija i to se završi. Ali, pravosuđe kao grana vlasti je previše bitna da bi građani bili onemogućeni da na neki način vrše, imaju kontrolu i vrše nadzor nad tim radom, jer podsetiću vas, to što sudija treba da bude nezavisan ili tužilac, ne znači da treba da bude neodgovoran, a ovde se upravo bore za neodgovornost, jer smo videli da odgovornosti nema.

Meni je žao što nema nikoga iz NBS i nikoga ko bi odbranio te tačke dnevnog reda, jer smo ovde spremili brojnu dokumentaciju, kao i za pravosuđe koje se tiče banaka i poslovanja banaka. Tako da ću ovo kratko vreme samo moći da se osvrnem na određene činjenice i da ukažem na najurgentnije probleme.

Mi imamo slučaj da oko 36 hiljada mislio sam da su 22, ali izgleda da je 36 hiljada ljudi su zaduženi u švajcarskim francima i tu imamo vezu pravosuđa i banke. Voleo bih da su došli ljudi iz NBS da nam obrazlože šta će učiniti povodom sudbine tih ljudi, kao da ne postoje. Šta treba da umru ti ljudi, dajte da im pomognemo kao što su pomogle sve druge države. Pravosuđe tu treba da reši situacije, jer ne može da kod nas taj ugovor nije ništa, a u svim zemljama Evrope i okruženja je ništa. Mi ovde tolerišemo bankama. Zašto tolerišemo? Zato što imamo dokaze da sudije imaju status vip klijenata kod banaka, a sad mi recite kako mogu ljudi iz pravosuđa da budu vip klijenti, kada su svi sudovi u blokadi. Ministarstvo pravde je u blokadi i kako je to moguće i koliko se puta, s obzirom da mi deset miliona evra isplatimo najčešće zbog neosnovanog i nezakonitog pritvora, kada se izvršilo regresiranje od strane sudije za taj nezakonit pritvor, iako Zakon o obligacionim odnosima to omogućava. Nikada država nije pokrenula postupak za nadoknadu.

To su ozbiljni problemi. Niko o tome neće da govori. Banke ovde rade šta hoće i drže mnoge ljude u šaci, uključujući i pravosuđe. Nikada nije nijedna banka uzela kredit u švajcarskim francima. Imam poverljiv izveštaj KPMG, revizorske kuće, koji dokazuje da se nikada nisu zadužili i švajcarskim francima. Žao mi je što nema nikoga iz NBS da mi odgovori, jer ovde imam podatke koje oni označavaju kao službenu tajnu, ali kao tajnu koju ne dostavljaju nikome, po podacima o dostupnosti od javnog interesa. Koliko je banaka kažnjeno? Vrlo malo, a još manje je bilo izvršenih tih kazni, jer u postupcima pred sudovima se oni oslobađaju.

To je ključni problem, znači, pravosuđe je ključni problem, pa i bankarski sistem koji je ovde okupiran i prvo je razrušen bankarski sistem onog trenutka kada je posle 5. oktobra 2000. godine okupirana ova zemlja. I do dan danas je isto stanje i sa pravosuđem i sa bankarskim sistemom. Krivim SNS zato što ništa nije učinila da to stanje menja. Poznajem mnoge od vas od pre vremena dok ste bili na vlasti, i znam kako je vaše mišljenje i znam da znate da je tačno ovo što pričam. To je najveća tragedija naše političke scene i situaciju u kojoj se nalazimo.

Koliko je pravosuđe nezavisno, nadovezao bih se na još jednu činjenicu, depeše Vikiliksa koje pokazuju da su pod uticajem Američke ambasade Bagziju dodeljen status svedoka saradnika u jednom od najznačajnijih postupaka, a to je suđenje za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Američka ambasada, svi to zaboravljaju ima takođe ogroman upliv u pravosuđe. Znači, nema samo u ovom trenutku SNS i nemaju samo političke stranke kao u prethodnim vlastima već od 2000, godine do danas izuzetno jak uticaj ima i Američka ambasada i to je još jedan problem sa kojim se moramo suočiti.

Znam da je ovde borba za prevlast nad pravosuđem, da li će ga kontrolisati Vučić ili će mu omogućiti to i preuzeti sve to Američka ambasada. Hajmo ljudi da napravimo sistem, da građani Srbije to mogu da iskontrolišu, jer verujte vi ste sada na vlasti, međutim sutra kada ne budete na vlasti imaćete ozbiljan problem sa istim takvim pravosuđem koje nije po zakonu. Miroslav Mišković je mogao da hapsi u Srbiji koga je hteo dok je bio moćan, a sada kad se on našao sa druge strane onda mu je postalo jasno koliko je bitno nezavisno pravosuđe. Mislite o tome, jer svakome mora da bude interes da ima funkcionalno, efikasno i nezavisno pravosuđe koje radi po Ustavu i zakonu.

To je ključna stvar u Srbiji u ovom trenutku, ali da se vratim na još određene konkretne slučajeve. Imamo konkretno pitanje, ali na žalost kao i kod Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva gde su se ljudi pojavili, makar su se pojavili ali ćute, neodgovaraju, nema nikoga ko bi branio mere za predložene lica za Savet guvernera NBS gde smo pored SNS samo mi imali kandidata. Ono što je sporno, a ja se slažem da SNS treba da da kandidata, imate vlast, imate većinu i to je normalno, ali ono što je sporno, što je to čovek kontinuiteta sa prethodnim periodom.

Šta ćemo sa tom činjenicom zašto se ne postupa po tome? I ovde se to toleriše bankama, toleriše NBS. Odgovornost je Jorgovanke Tabaković, a predsednik Republike ima pravo da predlaže kandidata za guvernera Narodne banke. Šta će on učiniti tim povodom i da li će Jorgovanka Tabaković, kao najodgovornija, snositi bilo kakvu sankciju zato što banke rade šta hoće? Koliki je interes Jorgovanke Tabaković i koliko dobija svakog meseca od banaka?

Hvala kolega Nogo.
Dušan Pavlović? Nije tu.
Tatjana Macura? Nije prisutna.
Saša Radulović? Nije prisutan.
Ana Stevanović? Prisutna, ne želi reč.
Aleksandar Stevanović? Izvolite.

Dame i gospodo, mogao bih ponoviti izlaganje od pre nekih 15 meseci, kada smo isto govorili o izboru sudija. Nesporno je koliko je značajno da nema ni trunke sumnje kada je reč o izboru i sudija i tužilaca i zamenika i celokupne sudske vlasti.

Sigurnost građana da su izabrani baš najbolji od najboljih je nešto što značajno podiže našu zemlju i u svetlu ljudi koji žele da investiraju u Srbiju, koji žele da se bave biznisom, koji žele da se bave bilo čim u Srbiji. Jedna od stvari koju najbolje može ponuditi naša zemlja je pravna sigurnost i to ne košta ništa. Iz toga je bitno da nema trunke sumnje oko izbora kandidata. Da je samo cela stvar i cela tabela urađena malo transparentnije ne bi toga bilo i to je šteta. Nije da mi mislimo da vi niste dali vaš maksimum, ali šteta ostaje.

To nije dobra stvar. Takođe, pričalo se i o izboru kriterijuma. Nije bitno da li je kriterijum takav da je jednostavan ili da je kriterijum da je izuzetno komplikovan. Bitno je da su svi ocenjeni po istom kriterijumu.

Međutim, ako vam kriterijum kaže da su svi dobili petice ili je jako veliki broj dobio petice, onda je u stvari taj kriterijum postavljen previše nisko i nije moguće uočiti neke fine razlike koje postoje između kandidata za koje ja pretpostavljam da jesu dobri, odnosno ostaje taj rizik da smo između više dobrih kandidata možda izabrali nekoga ko nije superheroj sudstva, a da smo propustili da izaberemo neke koje bi mogli bolje odgovoriti potrebama trenutka.

To je jedna načelna primedba. Kažem, to isto izlaganje je bilo pre 14 meseci i bilo bi dobro o tome razmisliti, jer nama sleduje reforma sudstva u nekom skorijem periodu i to je jedan od zahteva naših evropskih integracija i to je nešto što ćemo morati uraditi.

Neke stvari o kojima se govori, kada je reč o promeni Ustava nećemo morati uraditi da bismo postali članica EU, ali način izbora sudija hoćemo i moramo promeniti.

Zato je jako bitno da i pre nego što počnemo sa tim promenama, da dobro razmislimo kako biramo sudije i da izbegnemo zamke, jer imali smo jednu katastrofalnu reformu sudstva, koja nas i dan danas mnogo košta, da izbegnemo zamke da u narednim reformama koje će biti oličene u promenama Ustava, ne uradimo pogrešne stvari i da ne uradimo to samo zbog toga što će pre ili kasnije EU da traži te promene od nas, nego zbog toga što radimo da bismo imali jedan bitan resurs u našem društvu, nezavisno i efikasno sudstvo.

Malo šta je dobar poziv da neko dođe da se bavi poslom u nekoj zemlji, kao što je nezavisno i efikasno sudstvo.

Postoji još jedna tačka a reč je o izboru predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije.

Ako bi možda i za način kako se rukovodi nekim segmentima NBS, mogao bih da imam i određene kritike, prevashodno što se NBS u nekim oblastima pojavljuje zaista kao kočničar reformi, na primer kao kada je u pitanju „kraud fanding“ gde naše inovativne firme ne mogu da prikupljaju bez velikih troškova sredstva širom sveta.

Kada je reč o sistemima platnog prometa i konkurencije u tim sistemima, kada je reč o izboru Saveta guvernera, ja ne mogu da dam lošu ocenu, štaviše.

Jedna od dobrih stvari koju je ova vlast uradila, kada je izabrala sadašnju guvernerku, ja se nadam, nije mešala u njen posao, jer guverner je nezavistan od izvršne vlasti i nezavisnost Centralne banke je postulat u svim zemljama Evrope. Mislim da jeste tako u Srbiji. Jeste raspršena jedna najveća iluzija koja je nama u Srbiji 12 godina servirana, a to je da je guverner čudotvorac i da samo čudotvorni i magični guverneri mogu da naprave zemlju bez inflacije.

Bez priče o čudotvorcima, mi sada imamo zemlju u kojoj nema inflacije i zemlja u kojoj je stopa inflacije takva da je Srbija po inflaciji blizu kriterijuma konvergencije odnosno masterskim kriterijumima i to je jedna jako dobra stvar. Kada govorimo o kandidatu za predsednika Saveta guvernera, treba reći da je to prva stvar u opisu njegovog posla, a to je predlaganje i režima kursa i savetovanje u vezi bitnih stvari koje se tiču monetarne politike i predlaganja strategije NBS. Sa te strane, možemo reći da je predlaganje kandidata koji je do sada vodio tu funkciju jedan potez koji je dobar i još jedna primedba načelnog karaktera, pošto smo svi ozbiljni poslanici, a ja verujem da je takva i velika većina ovde, ako ne i svi poslanici, pročitao biografije ljudi koji su kandidovani za neka druga tela.

Ozbiljna država, kada ima ozbiljne konkurse i ozbiljno procenjuje kandidate je poželjno da ima nešto što bi se nazvalo jednim uporedivim obrascem. Jedna od dobrih stvari koji bi srpski sistem izbora ljudi na javnim funkcijama trebalo da ima, to je nešto što bi se zvao jedinstveni formular CV ili biografija u Srbiji, gde možete kada posmatrate više kandidata koji se paralelno prijavljuju, da imate strukturu koja je lako uporediva. Trenutno imamo kandidate koji pišu literalne forme, mogu biti jako dobri kandidati, a imate i kandidate koji koriste neke forme koje su u svetu dominantne, neke kandidate koji to rade na način koji misle da je njima logičan.

Kada bismo imali nešto što bi se zvala srpska forma biografije za javne funkcije, bilo bi svima nama lakše da poredimo kandidate, pa vidimo na tački 4. školska sprema, na tački 5. je neformalno obrazovanje, na tački 6. je iskustvo. Šta se stavlja u okviru iskustva, tu je pozicija, ko je kontakt osoba i šta su bili zadaci?

Na taj način bi bilo lakše porediti kandidate i onda biti zaista siguran da u analizama ništa nije propušteno, a to nije neki naročit posao, jer nas isto čeka u evropskim integracijama, gde već godinama imamo nešto što se zove evropski formular CV.

Kandidatima koji su predloženi na ove funkcije mogu samo da sad unapred čestitam izbor koji će se desiti tokom današnjeg dana i da im poželim mnogo uspešnog rada na pozicijama na koje će biti izabrani u vrlo skorom roku, a kolegama hvala na pažnji tokom mog izlaganja.