Reč ima narodni poslanik Dragana Barišić, povreda Poslovnika.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Ja zaista ne mogu da verujem. Povređen je član 107. Odmah da se izjasnim, ne želim da se Skupština izjasni o tome da li je povređen ili ne, jer verujem da vama nije namera da kršite Poslovnik, ali očito ovde pojedini poslanici žele da dovedu građane u zabludu. Kako?

Kolega koji je pričao više od pet minuta, skoro šest minuta, non stop potencira to da građani Srbije ne mogu da čuju opoziciju, a koliko znam, on je pripadnik nacionalne manjine i evo, već skoro šest minuta je pričao u ovoj Skupštini, niti mu je ko zabranio, ali nikako da se drži toga da priča o dnevnom redu i o amandmanima, već, verovatno isfrustrirani na prethodnim rezultatima, loše postignutim uspehom, pokušavaju građane Srbije i sve nas ovde da dovedu u zabludu.

Molim vas da se kolege opomenu i da se drže Poslovnika i dnevnog reda i da nastavimo onako kako treba, a građani su ti koji odlučuju kome daju poverenje, pa to su rekli i na nedavno održanim izborima. Zahvaljujem.

Koleginice, kao što sam rekao to i na početku današnjeg zasedanja, ako pokušavam da sprečavam kolege da govore, a da pri tom ne vređaju nikoga, ispašće da se u Srbiji sprovodi diktatura. Neka pričaju, potrebno je da pričaju, da se obrate građanima Srbije na svoj način.
Meni je samo žao što opozicija svojim ponašanjem Srbiju vodi u jednopartijski sistem. Moraće nešto da promene.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni?
(Dragana Barišić: Ne.)
Ne. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.

Hvala.

Ja, naravno, ne mogu da podržim navedeni amandman kolege Mihaila Jokića, ali on mi je posebno drag kolega, jer je čovek dosta otvoren i iskren u svojim izlaganjima. On je u petak ovde veoma otvoreno rekao da nama iz opozicije treba zabraniti da uopšte možemo da govorimo u Narodnoj skupštini i ja ga cenim zbog toga. On prosto otvoreno kaže ono što čitava vlast misli i po tome je jedan pošten, iskren i otvoren čovek.

Zašto ne mogu da podržim njegov amandman? Zato što postoji jedan veliki problem u čitavom ovom spektru amandmana, gospodine ministre, koje su predložili narodni poslanici iz vaše vladajuće većine. Evo, ja ću probati da vam objasnim u čemu je to problem, pa to onda univerzalno važi za sve amandmane.

Naime, ako vi, gospodine ministre, kao predstavnici Vlade, predložite jedan zakon u Narodnoj skupštini Republike Srbije, što je normalna parlamentarna procedura, ako na taj zakon, samo jedan, vi dobijete 340 amandmana iz vaše vladajuće većine, a podsetiću vas, gospodine ministre, da su amandmani ispravke na loša mesta u zakonu ili dopune zakona sa nekim boljem rešenjem, šta to znači? To znači da ste vi, gospodine ministre, napravili loš zakon. Čitava vladajuća većina skočila da menja vaš zakon, podnela 340 amandmana. Morate ozbiljno, gospodine ministre, da se zamislite da li vi uopšte više imate podršku vaše vladajuće većine, jer oni očito misle da vi loše radite vaš posao.

Pazite šta se dalje dešava. Postaje sve zanimljivije. Na te podnete amandmane od strane poslanika vaše vladajuće većine odgovarate vi, odnosno Vlada, i npr. konkretno kolegi Mihailu Jokiću kažete – Vlada ne prihvata ovaj amandman iz razloga što se amandmanom predlaže materija koja nije predmet uređenja ovog zakona i ponizite sopstvenog narodnog poslanika i otprilike, u prevodu mu kažete – gospodine Jokiću, vi nemate pojma. Podnosite amandman koji nije predmet ovog zakona. Podnesite ostavku na mesto poslanika, vi ne znate da radite svoj posao, ili idite na obuku za narodnog poslanika da biste znali da predložite amandman koji je predmet, odnosno materija tog zakona koji je na dnevnom redu.

Onda imamo sledeću situaciju. Ako vladajuća većina ovde u Narodnoj skupštini podrži ove sopstvene amandmane, a 340 njih su to uradili, onda ja mislim da treba da se ovde glasa o poverenju Vladi Republike Srbije. Vlada loše radi svoj posao. Poslanici su nezadovoljni. Pazite, svaki vaš zakon, gospodine ministre, vaša vladajuća većina ispravlja sa preko 300 ili više stotina amandmana. Vaši poslanici misle da vi loše radite, smatraju da su vaši zakonski predlozi loši, moraju da ih dopunjavaju sa više stotina amandmana.

Dakle, gospodine ministre, ja bih predložio da mi ovo rešimo na jedan džentlmenski način. Ako Vlada Republike Srbije loše radi svoj posao, da Vlada Republike Srbije podnese ostavku, a vaša vladajuća većina, koja bolje radi od vas, ispravlja vaše zakone, da ona izabere novu Vladu, jer ova Vlada loše radi. Ili, imamo drugu opciju koju vam takođe predlažem, mislim da je krajnje korektna ponuda sa moje strane, vrlo konstruktivna, pošto Vlada dobro radi svoj posao, a narodni poslanici su nesposobni da podnesu ispravan amandman i Vlada ih direktno prozove u tom smislu, da promenite narodne poslanike, pošto očito ne znaju da rade svoj posao.

Dakle, ne može, gospodine ministre, da ostane ovako kako je trenutno. Znači, ili Vlada loše radi, pa mora da se podnese 340 amandmana samo na jedan vaš zakon koji ste vi predložili, i to ne iz opozicije, verovali ili ne, nego od strane vlasti 340 amandmana na jedan vaš zakon, pa vidite koliko loš zakon ste predložili, gospodine ministre. Ili narodni poslanici loše rade, pa onda Vlada, citiraću još jednom, gospodine predsedavajući, kaže sledeće – Vlada ne prihvata ovaj amandman koji je predložio poslanik vlasti. Zašto? Iz razloga što se amandmanom predlaže materija koja nije predmet uređenja ovog zakona. Vlada elegantno kaže – ovi naši poslanici u Skupštini nemaju pojma, ne znaju ljudi šta je predmet ovog zakona, a podnose amandman, i tako 340 njih.

Pa, čekajte ljudi, smenite sopstvene poslanike, vidite da ne znaju svoj posao. Ili, gospodo poslanici, drage kolege, ja bih se radovao više ovom drugom scenariju, smenite Vladu koja podnosi tako loše zakone da vi morate da podnesete 340 amandmana da ispravljate loš zakon koji je podneo jedan vaš ministar.

To je poenta moje poruke. Mislim da sam konstruktivan. Nema razloga da se ljutite. Ovo je zbog unapređenja rada naše državne uprave. Ne valja nam ili Vlada ili vladajuća većina u Skupštini. Ili da promenimo Vladu ili da promenimo vladajuću većinu ili da vi priznate da ste ove amandmane podneli da biste pojeli vreme opozicije, da opozicija ne može da govori i da samo vi govorite. Hvala.

Pravo na repliku, ministar dr Nebojša Stefanović.

Pre svega, da li je zakon dobar ili loš odlučuje u krajnjoj instanci Narodna skupština u danu za glasanje. Tada narodni poslanici pokazuju svoju volju i kažu šta misle o zakonu, odnosno da li ga prihvataju ili ne prihvataju u ime građana Srbije koji su ih izabrali na izborima.
Međutim, ono što je važno kada poslanici delagiraju određene teme, da li su oni apsolutno legalno u ovom parlamentu, ali postavlja se uvek pitanje legitimiteta narodnih predstavnika, što se utvrđuje, naravno, kada dođu izbori i građani kažu kada glasaju na izborima šta misle. Menja se to, nije to stalna stvar, budete izabrani na jednim izborima, posle godinu dana građani vam više ne veruju, daju mali broj glasa i time spuštaju vaš legitimitet, oni koji pričaju sa nižim legitimitetom građani to isto tako ocenjuju.
Ovo shvatam kao poziv na nove izbore. Dakle, ovo shvatam kao proveru, poziv da se proveri mišljenje građana Srbije na teritoriji Republike Srbije šta misle o tome kako je radila vladajuća većina i SNS, i to je jedan legitiman predlog. Ja bih se založio, to je moje privatno mišljenje, da na te izbore odemo što pre, da narod kaže šta misli i možda je to i dobra prilika da vide šta misle i o ostalima i da se i oni uvere šta misle o njihovom radu. Građani Beograda su to rekli pre desetak dana, oni su rekli šta misle o svakome i svakoj politici koja je bila kandidovana. Vreme je da možda kažu i građani u ostatku Srbije.
Što se tiče zakona, ja mislim da su ovi predlozi, ovi amandmani mnogo kvalitetniji od onih koji su bili „brišu se“. Dakle, „briše se“, ne treba mnogo struke, znanja ili truda da se napiše „briše se“ i šta se time pokazuje građanima Srbije. Mislim, ne mnogo. Ovim su neki narodni poslanici pokušali da ukažu na ono u šta oni veruju. Da li će cela vladajuća većina prihvatiti njihovo mišljenje, to ćemo da vidimo.
Dakle, veoma je važno da svi shvate da ne može pravo govora biti omogućeno samo jednima, a kad dođu drugi koji predlažu amandmane i misle da treba da govore o tome, e oni to ne treba da rade. Dakle, pravo, demokratija mora da jednako važi za sve i tome služi parlament.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović, po Poslovniku. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Povređen je Poslovniku u članu 108. koji se tiče reda na sednici Narodne skupštine, a i u vezi sa članom 109. koji predviđa opomenu koju treba da izreknete narodnom poslaniku.

Naime, kako rekoše moja dva prethodna prethodnika, dva poslanika, ovaj jedan iz nacionalne manjine Vlaške, ovaj drugi, bog zna, najveći Srbin na svetu, kako kaže, svaki Vladin zakon mi dopunjavamo i poboljšavamo, i to je istina, recimo, da pokušavamo nekim predlozima da poboljšavamo i da dopunjavamo zakonske predloge kao naše legitimno pravo. Međutim, svaki izborni proces narod njima šalje poruku da nisu poželjni. Svaki izborni proces narod njih kažnjava i zbog toga ostaju na 2% glasačkog tela. U skladu sa tim, naravno, mi narodni poslanici primamo poruku naroda i ni na koji način nećemo dozvoliti da ovaj parlament obesmisle i da blokiraju njegov rad tako što će samo oni podnositi amandmane i samo oni trošiti vreme u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Naravno, to ne možemo i nemamo nameru da sprečavamo, ali naravno da ćemo da učestvujemo u raspravi ravnopravno sa opozicijom.

U skladu sa tim kaže moj kolega Vlahović, Vukadinović, izvinjavam se, da mi podnosimo mnogo amandmana, 350 na ovaj predlog zakona, pa bože moj, ne bi trebalo da ih obrazlažemo itd, itd. Čisto radi javnosti, javnost sudi na osnovu ovoga, mi jesmo podneli 350 amandmana, ali je podnela i opozicija. Đorđe Vukadinović, ili ja imam pogrešan materijal, podneo je amandman na član 48, Boško Obradović na član 46, 47, 48, 49, 50. Nemam nikakav problem da obrazlože sve te svoje amandmane. Molim vas da ubuduće zaustavite ovakvu histeriju i ne dozvolite negiranje prava narodnih poslanika. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Smatram da nisu povređene odredbe Poslovnika koje ste nabrojali.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni o tome? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković.

Hvala, uvaženi predsedavajući Arsiću.

Samo ću se osvrnuti na diskusiju ministra Stefanovića, kada je u pitanju prva replika, i reći sledeće, dakle, radi se o investicijama koje su imale za cilj i koje su rezultirali time da čitava naselja, čitave opštine, čitavi gradovi u Republici Srbiji ožive, da hiljade porodica imaju uslove ostanu tamo gde su živeli i da dostojanstveno žive od svoga rada.

Samo ću napomenuti primer Krupnja i tamo investicije „DŽinsija“ koji je zaposlio više od 500 ljudi. Znate li šta znači za jedan mali Krupanj takva investicija? Znate li šta znači „Teklas“ u Vladičinom Hanu. Ministar je govorio o Smederevu. Pet i po hiljada ljudi, pet i po hiljada porodica koje zavise od rada Železare u Smederevu. To je ono za šta se bori ova koalicija na vlasti. To je ona za šta se bori Vlada Republike Srbije i većina u parlamentu. Za život, za nova radna mesta, za modernu, jaku i prosperitetnu Srbiju. To je ono za šta ćemo se zalagati, naravno, i u narednom periodu.

Voleo bih da neko od prethodnih govornika, kritikovan valjda zato što mi iz većine debatujemo, zato što želimo da iskažemo svoje mišljenje, naravno, u najboljem interesu građana Republike Srbije… Niko se nije osvrnuo na to kada je gospodin Radulović 175 amandmana podneo na različite članove zakona koji su se ticali besplatnih udžbenika. To nije bila opstrukcija? To je valjda bilo u interesu građana Republike Srbije, u njihovom najvećem interesu.

Molim sve kolege iz većine, opozicije da dozvolimo jednu kvalitetnu raspravu. Nema razloga da ne debatujemo jedan, dva, pet dana. To je i suština parlamentarne demokratije, a mi ćemo se i dalje zalagati za tu „Mubadalu“ ovde i za fabriku čipova, i za fabriku tekstila, i za sve ono što je potrebno da bi čitavi gradovi, čitave opštine živele u Republici Srbiji i da bi ispunili zacrtani cilj, a to je stopa nezaposlenosti manja od 5% u Republici Srbiji.

Kada je u pitanju delovanje opozicije, ja bih napomenuo i možda i zamolio uvažene kolege da daju neki konkretan predlog. Trideset minuta mi govorimo o proceduralnim stvarima – da li predstavnici većine imaju pravo da govore u parlamentu? Možda neki konkretan predlog, možda neki predlog, možda neka konkretna investicija, neko ko je zainteresovan da ovde investira, da živi. Možda bi to bilo bolje i učinilo naš rad boljim i nas motivisanijim da bolje i kvalitetnije radimo.

Podsetiću vas na sadašnjeg predsednika Vučića kada je bio u opoziciji, predsednika tada gradskog odbora SNS, kada su dovodili Rudija Đulijanija ovde. Projekat „Beograda na vodi“ nisu čuvali za sebe i držali ga u tajnosti, nego su sa tim projektom izašli pred tadašnju vlast i ponudili to zato što je to u najboljem interesu građana Beograda i građana Srbije. To je patriotizam i to je onako kako politički takmaci u jednoj političkoj utakmici treba da se ponašaju – odgovorno i u interesu naše države i naših građana. Hvala.