Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ivan Kostić. Izvolite.

Želim da dam doprinos kvalitetnoj raspravi, kao što je rekao prethodni narodni poslanik. Po pitanju stranih investicija, mi kao narodni poslanici u budžetu za 2018. godinu nismo imali prilike da vidimo za šta je predviđeno 11 milijardi subvencija koje izdvaja Ministarstvo privrede. Znači, ovde se ne može govoriti samo o pomoći domaćim investicijama, da je Vlada mnogo uradila po pitanju pomoći domaćim privrednicima, jer je sigurno mnogo veći izdatak dat za strane investitore.

Zato smatramo da nije sve ovako bajno kao što pričaju predstavnici vladajuće koalicije. Navešću vam primer jedne fabrike u Novom Sadu koja je u februaru 2016. godine pompezno otvarana, gde je najavljivano da će podići nivo i bolji standard građana Novog Sada, gde je zaposleno tada dve hiljade ljudi.

Međutim, ljudi non-stop beže iz ste fabrike i sada je, pre nekoliko meseci, opet ponavljam, konkurs, gde se traži nekoliko stotina radnika, jer ljudi neće da rade za 30 hiljada dinara.

Mi govorimo o stranim investitorima koji su spremni da stvarno investiraju u tržište i u bolji život građana Srbije, a ne da investiraju u svoja tržišta, a da koriste našu jeftinu radnu snagu za poboljšanje života svojih građana u državama odakle dolaze. Nemojte da se hvalite kako privlačimo više investicija nego Rumunija. Naravno, da će strani investitori da dolaze ovde kada su prosečne plate u Rumuniji 700 evra, a u Sloveniji 1000 evra. Za svakog investitora je bolje da dođe u Srbiju gde 50% ljudi radi ispod 300 evra. To treba da znaju građani Srbije.

Samo neka ljudi odu u fabriku „Delfi“, gde su non-stop konkursi, gde ljudi 10 sati stoje i vežu neke kablove i da non-stop posle tri meseca primaju nove radnike, jer radnici napuštaju, a menadžeri i komercijalisti idu po selima Banata i Bačke i traže od kuće do kuće traže radnike. To vam je stanje u fabrici „Delfi“. Zato ljudi beže iz Srbije, zato ljudi nikada neće ni pristati da rade u ovoj državu za 300 evra plate koju im nude strani investitori. Zato smo mi za domaću privredu, za domaću poljoprivredu.

Sada postavljam pitanje ovde građanima Srbije – da li se i PKB planira da se proda strancima, da se proda Arapima, a ne da ostane u vlasništvu države Srbije, ili u vlasništvu nekog domaćeg investitora, kroz javno i privatno partnerstvo? Hvala vam.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici saglasno članu 27. i članu 87. stavovi, 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi posle 18,00 sati, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Da li još neko želi reč po ovom amandman?
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Jolović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, razlog podnošenja ovog amandmana jeste da se strancima, odnosno licima koji nemaju državljanstvo Republike Srbije omogući što kraći proces rešavanja tekućih administrativnih problema, kao što su ovom slučaju obezbeđenje ličnih dokumenata.

Strani državljani, kao budući investitori, jedni od odgovornih činioca razvoja privrede naše zemlje, trebaju imati obezbeđen put ka boljem i lakšem funkcionisanju, a sve u cilju obezbeđivanja odgovarajućih finansijskih resursa. Samo u Novom pazaru uspostavljanjem dobrih odnosa i potpisivanja sporazuma, pre svega sa Republikom Turskom, otvaraju se nove mogućnosti za privređivanje i najavljen je veliki broj investitora koji će pokrenuti proizvodnju u ovom kraju. To je velika šansa za Novi Pazar, ali se odmah nameće pitanje obezbeđenja povoljnog poslovnog ambijenta i dobrih uslova za poslovanje stranaca investitora.

Usvajanjem ovog amandmana rešiće se tekući problemi koji nastaju prilikom dolaska investitora na teritoriju Republike Srbije i samim tim stvoriti jednaka prava za sve i omogućiti dolazak stranog kapitala na naše tržište, što apsolutno osigurava ekonomski razvoj, kako našeg kraja i Novog Pazara iz kog dolazim, tako i cele zemlje. Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Goran Kovačević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević. Izvolite.

Hvala.

Delimično se slažem da ovi amandmani koji se tiču Zakona o strancima koje mi podnosimo, u stvari ne mogu možda direktno da se dovedu sa ekonomskim rastom i razvojem Srbije, ali sve što radite u jednoj nacionalnoj ekonomiji ima indirektne veze. Kada donosimo Zakon o obrazovanju, zakone o sportu, sve to utiče na budžet sa jedne ili druge strane.

Kada pogledate kako funkcioniše država Srbija u ovom trenutku, onda deficit tekućeg računa Republike Srbije u ovom trenutku je potpuno pokriven stranim direktnim investicijama. Znači, kada se desilo da imamo veći priliv stranih direktnih investicija u odnosu na ono što nam je deficit?

Srbija je u 2017. godini ostvarila strane direktne investicije u visini od dve milijarde i 400 miliona evra. Po tom ekonomskom kriterijumu mi smo za 27,1% više nego što smo planirali u 2017. godini. Ako pogledate kako idu naše strane grinfild investicije, onda je Srbija po tom parametru jedna od vodećih ekonomskih zemalja u svetu. Sveta toga ne bi moglo da bude i nema, ako nemate priliv stranih investicija, odnosno stranaca, koji moraju da regulišu svoje papire u funkcionisanju države Srbije.

U stvari, kada govorite o stranim direktnim investicijama, stranim indirektnim investicijama, mi u stvari govorimo o rastu zapošljavanja u državi Srbiji. Zato je strana direktna investicija, istovetno sa onim što možemo da definišemo kao smanjenje broja nezaposlenih u Srbiji.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo, ja sam zaprepašćen. Ovde u parlamentu postoji osoba koja nas često optužuje za diktaturu, a dao je sebi za pravo da od Vlade i ministra traži da se smene narodni poslanici. Zamislite tu demokratsko orjentisanu ličnost koji traži da Vlada smeni poslanike? Neverovatno.

Evo, priznaću, podneo sam amandmane da ne bih bio ovde glineni golub. Da ne bih slušao deset sati one od kojih nemam, od većine njih, da ne grešim dušu, nemam šta pametno da čujem. Tih deset sati sam odavno rešio da delim, neke moje kolege, to rade u poslednje vreme i mislim da je pametnije da slušamo sebe, da promovišemo ono što je Vlada uradila, nego da slušamo one od kojih nemam šta pametno da čujem, a recimo, čujem da Vlada treba da smeni poslanike, a kažu oni protiv diktature.

Odmah da mu kažem, pošto on ima veze sa tajkunima, zastupao je onaj njihov stav, naštampati novac pa dati nekim tajkunima i tako razviti privredu. Pitam sve nas, vezano je za amandman, da li je greh upumpati novac u zemlju? Da li je možda veći greh ispumpati novac iz zemlje? Ove prethodne koji podržavaju neki novi „sisavci“ sa njima u koaliciji, oni su izgleda stava da je greh uneti novac i u privredu i u zemlju, a nije bilo greh izneti novac iz privrede i zemlje, ne samo divljom, predatorskom privatizacijom, već iz donatorske podrške, iz kredita, za tuđi novac kupiš tuđu robu, upropastiš zemlju, otpustiš 400 hiljada ljudi. To je ona replika na emociju.

Znači, nema emocije kad se novac iznosi. Iznosio se po podacima međunarodnih organizacija od 2001. godine do 2010. godine izneto je iz zemlje, neopravdano, mimo pravila, finansijskih, 51 milijarda, a od 2004. godine, 40,83 milijardi dolara. NJima nije greh, nije im emocija kada se novac iznosio, kad se otpustilo 400 hiljada ljudi, sada kada treba peglati njihove greške i zaposliti te ljude, sada je njima greh uneti taj novac, zaposliti na stotine hiljada ljudi u privredi, uneti novac i u privredu i proizvodnju. Zato sam odabrao da promovišem rast BDP, rast proizvodnje. NJima je rast BDP bio na uslugama, trgovinom stranom robom za strani novac. Rast pokrivenosti uvoza izvoz, da promoviše stabilnost kursa zahvaljujući dijaspori, a investicijama sa novcem stranog porekla. Stabilnost kursa, stabilnost, nizak procenat inflacije, povećana uposlenost. Zato ja podnosim amandmane jer hoću to da promovišem, jer oni nemaju šta da promovišu. Kažu narod im je malo dao, ovi odavde, moji prijatelji. Ja kažem, njima je narod mnogo dao kakvi su. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, kolega Arsiću, mislim da je kolega Rističević dovoljno rekao, ali činjenica da je pomenuo da je jedan od naših osnovnih ciljeva povećanje BDP, potpuno se slažem sa njim i nije tajna da je naš cilj, cilj ove Vlade, cilj ovog parlamenta, da sustignemo rast BDP iz vremena Milana Stojadinovića, dakle, u periodu između 1935. i 1939. godine. Mislim da ćemo biti uspešni na tom polju i na tom zadatku. Hvala.