Zahvaljujem predsedavajući.
Amandman koji smo podnele moja koleginica Vlahović i ja odnosi se na član 1. Predlog zakona o strancima, stav 2. da se dodaje u smislu da Zakon o strancima treba da omogući budućim investitorima u Republici Srbiji dobijanje potrebnih ličnih dokumenata u cilju ekonomskog razvoja implementacije Agende 2030.
Mi smo inače u nekoliko navrata, kada su bili zakonski predlozi, hteli da skrenemo pažnju kada su u pitanju ciljevi održivog razvoja Agenda 2030 koja je inače obaveza svih država potpisnica sa UN. Srbija je jedna od tih potpisnica, tako da ona po svojim obavezama gde treba da sprovede tih 17 ciljeva UN, osnovni je smanjenje siromaštva, drugi deo je održivi ekonomski razvoj, da jednostavno učini sve da priliv stranih direktnih investicija treba da bude mnogo veći nego što su rashodi. Time se Srbija i nosila, pogotovo kada je u pitanju reformski kurs u protekle četiri godine.
Ono što je važno reći danas, a na osnovu ove diskusije smo videli da pojedini članovi opozicionih stranaka žele na određeni način da diskvalifikuju uopšte i struku i ljude koji sede ovde u parlamentu sa najvišim zvanjima, ako to nije bilo dovoljno da se dokaže zbog čega strane i direktne investicije su potreba za smanjenjem siromaštva, onda treba da saslušaju Udruženje ekonomista Srbije, Ekonomski fakultet i profesora Madžara koji u svojim radovima još na kraju 2016. godine kaže da je došlo do oskudice u akumulaciji kapitala kada govorimo o Srbiji i da je to jedan od velikih razloga nužne orijentacije prema stranom kapitalu, odnosno prema investitorima koji treba da dođu ovde u Srbiju i da ulože svoj kapital. Ono što je Srbija od tada uradila je da je donela Zakon o zajedničkom ulaganju, koji se odnosi na podjednak tretman i stranih i domaćih investitora u Srbiji.
S druge strane, treba stalno da podsećamo ljude koji danas predstavljaju opoziciju da domaći investitori nisu kreditno sposobni, ni organizaciono da vode jednu konkurentnu privrednu utakmicu sa stranim investitorima upravo zato što su ih oni koji su vodili državu do 2012. godine prezadužili i doveli bukvalno do ruba ekonomske propasti.
Prema tome, mi danas, u protekle četiri godine i u budućnosti nosimo se sa državama koje su rame uz rame najrazvijenijih država u EU. Srbija je po pitanju stranih direktnih investicija, čuli smo, preko dve milijarde evra je imala ulaganja u protekloj godini, 40% iznosi stranih direktnih investicija ukupnog broja zemalja zapadnog Balkana. Znači, Srbija je lider po pitanju stranih direktnih investicija, ulaganja i zbog toga imamo 17.000 otvorenih novih radnih mesta u protekle četiri godine. Naravno da će investitori dolaziti tamo gde je bolji investicioni ambijent, tamo gde je sigurna inflacija, gde je projektovana na najnižem nivou, gde vam je stabilan devizni kurs, gde vam je obezbeđen ekonomski rast permanentan oko 3% i tamo gde postoje zakoni na koje nećete čekati čitavu godinu da biste počeli da radite, a to je bio slučaj do 2012. godine.
Zašto sada ovaj amandman moja koleginica i ja postavljamo? Upravo zbog toga što bi strani investitori trebali da imaju svoja lična dokumenta u skladu sa protokolima UN koje sam ja potpisala, zato što će oni imati mogućnost da u skladu sa Agendom 2030 određene fondove UN privlače i na određeni način i taj novac unesu kao svoj kapital ovde u Srbiju od koga će, naravno, naši zaposleni, budžet Srbiji i svi imati koristi. Znači, otvaranje novih radnih mesta najbolje pokazuje stopa nezaposlenosti, koja je 2012. godine bila 26%, a danas je 13,3%.
Prema tome, ovakav amandman ima za cilj da skrene pažnju na Agendu 2030, koja je naša obaveza koju treba do 2020. godine postepeno da implementiramo u naš zakonodavni sistem. Svesni smo toga da to nije moguće preko noći i zato ovakve amandmane predlažemo. Svesni smo da možda i nije trenutak da jednostavno ovakav predlog amandmana bude prihvaćen, ali ne može nam niko zabraniti kao poslanicima vladajuće stranke da podnosimo amandmane i da svoje dobre ideje prezentujemo građanima Srbije.
