Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, pre svega poštovani građani Srbije, danas raspravljamo o amandmanima koje smo podneli kako mi sa ove strane, tako i kolege iz opozicije, ali pre svega bih želela da građane Srbije podsetim da ti koji celo jutro i dan nama spočitavaju iz SNS, da smo predložili tih famoznih 360 amandmana, u ovoj sali može na prste jedne ruke da se izbroje.

Isti ti koji su nam celo jutro govorili da su besmisleni amandmani, moram da kažem građane i kolege da su podnosili amandmane tako što su pravili cirkus od Skupštine, želeli da obezbede prolaz Deda mrazu, a današnji amandmani su tipa „briše se“, gde opet ni jedan jedini predlog za dobro naših građana.

S obzirom na to da smo se do 2012. godine borili sa tim žutim preduzećima i na svu sreću, pre svega građana Srbije, uspeli da stavimo tačku na njihovu vladavinu i da konačno dođe SNS na čelu sa gospodinom Vučićem i da pokrene nešto na bolje.

I danas imamo jako dobar predlog, a ovi amandmani naši mogu da služe i za promociju svega onog dobrog što je urađeno, a urađeno je mnogo toga. Jednostavno, kroz ovih 360 amandmana ne može da se sedne i da se prikaže.

Ja dolazim iz Kruševca i želim u par rečenica da kažem, da upravo ovaj zakon će rešiti mnogo toga i sve one radnike koje su ostavili ti iz žutog preduzeća, na ulici stavili katance na sve te fabrike, upravo Vlada Aleksandra Vučića i gospodin Bratislav Gašić, koji je moj sugrađanin iz Kruševca, uspeli su da vrate na posao, a kako? Tako što su rešavanjem pravnih imovinskih odnosa na atraktivnim lokacijama u okolini, kako u Kruševcu, tako i okolini, uspeli da pribave 50 ha zemljišta i da se to naravno ustupi na korišćenje stranim investitorima.

Jedan od tih investitora je i „Kromberg Šubert“ fabrika, koja evo već upošljava uveliko radnike i već preko 400 radnika radi u „Krombergu“, a ta gospoda iz žutog preduzeća su donedavno govorili da nema ništa od toga, da su to samo priče, ali nastavljamo sa našom dobrom politikom i sa politikom iza koje stoje rezultati i naravno zbog toga dobijamo sve veću i veću podršku građana, tako da ova njihova današnja frustriranost i frustracije na prethodnim sednicama su očito rezultat njihovih loših izbornih rezultata. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Bojanić.
Da li neko želi reč?
Reč ima Zoran Bojanić.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Ovim mojim amandmanom na zakon hteo sam da dam podršku nastojanjima i radu Vladi Republike Srbije na ekonomsko-održivom razvoju Republike Srbije a sve u kontekstu sa Agendom 2030 Protokola o održivom razvoju UN.

Jedan od elemenata u tom održivom razvoju je iskorenjivanje siromaštva. Mene to živo interesuje, obzirom da, i ja moram pomenuti svoj grad, grad iz koga dolazim, a to je Kraljevo, gde se godinama radilo da se sve zatvori, ugasi, samo je trebao neko da ugasi sve to. Na našu veliku sreću, do toga neće doći, obzirom da je već investitor, jedan od dva investitora koji ove godine počinju da rade u Kraljevu, pokrenuo uređenje lokacije na kojoj će do polovine godine otvoriti proizvodni pogon.

Voleo bih tu da napomenem svim dragim kolegama koji izgleda ili ne čitaju zakone, ili ne znaju šta smo glasali i za šta smo glasali, da investitori domaći i strani nisu podvojeni, da svi imaju iste i obaveze i ista prava, a drago mi je da sam ja bio u tom skupštinskom sazivu koji je te zakone donosio, kao i da napomenem, ako neko ne zna, može da izađe na sajt Agencije za razvoj i da pročita. Evo, pre neki dan je objavljen javni poziv gde naši, znači, naši investitori, naši proizvođači, mogu da konkurišu za, eto, ako imaju neke razvojne projekte, za kredite koje finansira država, odnosno Republika Srbija, u vrednosti do 62 miliona i 500 hiljada, gde su nepovratna sredstva 12,5 miliona, pa ko nije znao da se upozna. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandmane u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković i zajedno Boško Obradović, Srđan Nogo, Marija Janjušević, Dragan Vesović, Ivan Kostić, Zoran Radojičić i Miladin Ševarlić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Boško Obradović ima reč. Izvolite.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite ovu skupštinsku raspravu u pojedinostima, dužan sam da vam, pre svega, pročitam kako tačno glasi obrazloženje ovog našeg amandmana koji smo inače ponovili i u drugim članovima prva tri zakona, jer smatramo da može da se jednostavno primeni na sve njih.

Evo tog obrazloženja. „U okviru postojeće parlamentarne prakse ne postoje uslovi za normalan rad Narodne skupštine Republike Srbije i demokratske procedure, te smatramo da ovaj zakon ne treba usvajati ni u celini, ni sa izmenama u pojedinostima dok se ne isprave ovi propusti. Procedura donošenja zakonskih rešenja dovedena je u pitanje odsustvom javne rasprave i opstrukcijama parlamentarne diskusije od strane vladajuće većine. Ovo se posebno odnosi na zakone koji se direktno tiču problema ogromnog broja migranata koji su prošli preko teritorije Republike Srbije, danas se na njoj nalazi u prihvatnim centrima ili kao tražioci azila mogu biti vraćeni iz zemalja EU u Republiku Srbiju. Stog, smatramo da donošenje predloženih zakonskih rešenja treba stopirati dok se ne isprave nagomilane anomalije i nepravilnosti u funkcionisanju Narodne skupštine Republike Srbije.

Jedan od prvih uslova je svakako ostavka predsednika Narodne skupštine Maje Gojković, hitno zakazivanje sednica na aktuelne teme, kao i uvrštavanje u dnevni red zakonskih i drugih predloga opozicionih poslaničkih grupa. Ovaj dom Narodne skupštine nije samo dom vlasti, već u njemu podjednaka prava imaju, odnosno bi trebalo da imaju, i narodni poslanici iz redova opozicije. Došli smo u situaciju da je Narodna skupština ukinula svoju kontrolnu funkciju nad radom izvršne vlasti i da izvršna vlast vodi zemlju bez podnošenja izveštaja o svom radu i nadzora parlamenta.“

Ako mi dozvolite, gospodine predsedavajući, koristiću još malo vremena koje imam kao ovlašćeni, da pojasnim još jednom šta smo ovim želeli da kažemo.

Dakle, Srbija ima ogroman problem, jer su praktično sve institucije ove države dovedene u pitanje, pre svega, Narodna skupština kao najvažnija državna institucija, zatim, mediji, odnosno sloboda medija, fer i pošten izboran proces na svim nivoima i, naravno, uopšte parlamentarna demokratija kakvu je poznajemo poslednjih 30 godina. Za nas je od izuzetnog značaja da kroz ove naše amandmane ukažemo na to kompletnoj javnosti da bi ljudi stekli zapravo pravu sliku o tome šta se u Narodnoj skupštini Republike Srbije događa.

Primera radi, navešću vam jedan veoma konkretan primer. Vi, kao predstavnici aktuelne vlasti, hvalite se dobrim odnosima sa Mađarskom. Ističete da je gospodin Viktor Orban, predsednik Vlade Mađarske, vaš veliki prijatelj. Ja mislim da je to dobra stvar i da se mnogo dobrih stvari može naučiti od Viktora Orbana. Problem je samo što ono što se radi u Mađarskoj, ne radi se u Srbiji, a to je brana ogromnoj migrantskoj navali koja dolazi na teritoriju Evrope.

Ako pratite pažljivo republičke izbore koji su upravo u toku u susednoj državi Mađarskoj, ključna parola Viktora Orbana jeste – manje migranata, a više dece u Mađarskoj, upravo ono što vam, poštovane kolege narodni poslanici, mi iz Srpskog pokreta Dveri ovde pričamo godinama unazad, da je problem bele kuge najveći problem ove države, da je podrška rađanju mladim bračnim parovima i porodicama sa više dece ključno pitanje, a ne zbrinjavanje migranata, na kome vi zapravo insistirate. Vi čak menjate zakone da biste ih uskladili sa direktivama EU.

Da li ima potrebe da vam čitam odeljke iz svakog vašeg zakona? Svaki vaš zakon sadrži potpuno istu formulaciju - cilj ovog zakona je usaglašavanje nacionalnog zakonodavstva u oblasti legalnih i regularnih migracija npr. sa direktivama EU koje uređuju ovu oblast. I u svakom zakonu koji donosite u Narodnoj skupštini Republike Srbije stoji da se on donosi po direktivi EU. Pazite, nijedna druga reč, nego prava reč – po direktivama EU. Da li Narodna skupština Republike Srbije služi da bi donosila zakone po direktivama EU ili može na dnevni red ove Narodne skupštine ikada da dođe bilo koja aktuelna tema? Da li je moguće da ovaj dom Narodne skupštine Republike Srbije nije raspravljao o ubistvu Olivera Ivanovića ili nije rešavao problem ubistva Zorana Đinđića, primera radi, čiju godišnjicu danas obeležavamo, odnosno podsećamo se da je ubijen predsednik Vlade Republike Srbije, a da to ubistvo još uvek nije rešeno i da ne znamo ko tačno iza njega stoji i iznutra, a i posebno spolja, pre 15 godina?

Dakle, to je naš apel ovde, da prestanemo da glumimo zakonodavnu funkciju, a da ne može nijedna aktuelna tema da dođe na dnevni red Narodne skupštine. Hvala.

Reč ima ministar.

Poštovani narodni poslanici, ja moram da kažem da su javne rasprave bile, i to četiri velike javne rasprave o ovim zakonima. Ovi zakoni su prošli kroz detaljno razmatranje svih naših radnih tela Republike Srbije, prošli su razmatranje Evropske komisije, prošli su razmatranje nevladinog sektora, prošli su razmatranje građana kroz javne rasprave i sve zainteresovane javnosti i nalaze se u parlamentu u redovnom postupku. Nijedan od ovih zakona nije ovde uvršten po osnovu hitnosti, već nekoliko meseci.
Dakle, ovo nisu zakoni koji su ovde dve nedelje ili tri, pa da kažete da je pro forme nešto u redovnoj proceduri. Dakle, imali ste mogućnost da mesecima razmatrate ove zakone, kao i ostatak javnosti.
Mislim da ovde radimo bez, da kažem, onog pojačanog rada, kada nešto treba raditi i u večernjim satima, u redovnom radnom vremenu, što je, naravno, odluka Narodne skupštine, ali hoću da kažem, i kao član Vlade koji ovo obrazlaže, mogu da kažem i sa pauzama. Imamo jedan vrlo normalan tempo rada gde možemo natenane da sagledamo svaki od ovih zakona.
Na ovaj zakon uloženo je oko 1.600 amandmana, što ukazuje da je najveći broj narodnih poslanika imao dovoljno vremena da se pripremi i da uloži amandmane na sve što je mislio da treba da uloži. Dakle, mislim da to svakako ne može da se kaže da stoji.
Izvršna vlast uredno polaže račune Narodnoj skupštini. Kao ministar koji dolazi na sve sednice odbora gde se raspravlja o izveštaju MUP, po tri, četiri, pet sati raspravljamo i odgovaramo na sva pitanja narodnih poslanika, kako iz vlasti, tako iz opozicije, na svako pitanje, o svakoj temi. Mislim da imamo vrlo dobre rasprave koje su dovele i do korekcije izveštaja. Promenili smo način izveštavanja odbora. Dali smo dosta dobrih informacija o svemu što se dešava u zemlji.
Dakle, što se tiče migranata, nema ogromne navale migranata, 3600 migranata je, gruba brojka, već mesecima koji se nalaze u našoj zemlji i oni ne žele da ostanu ovde. NJihov cilj je da odu u inostranstvo. Videćemo, ovi zakoni koje donosimo, ono što se kaže, usaglašavanje sa direktivama EU, direktiva je naziv pravnog akta, dakle, ne neki naredbodavni ton, nego direktiva je naziv pravnog akta EU kojom ona daje instrukcije kako da se određeni zakoni, i mi, između ostalog, i to radimo zbog višeg standarda koji postoji u tim zemljama, ali radimo zato što hoćemo za našu zemlju bolje standarde i bolju zaštitu i za naše građane.
Dakle, svakako se ne može reći da nisu na ozbiljan način pripremljeni ovi zakoni.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milimir Vujadinović.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović.

Hvala, predsedavajući.

Sam cilj podnošenja amandmana je nešto preciznije i dodatno definisanje lica na koje se ovaj Zakon o strancima odnosi. On je u članu 2. već definisao grupe na koje se sam po sebi ovaj zakon odnosi. Međutim, ovim amandmanom sam predložio jednu dodatnu grupu, tj. stranca investitora. Jasno je da su se ova Vlada i prethodne vlade na čijem čelu je bio sadašnji predsednik Aleksandar Vučić možda ponajviše bavila ovom kategorijom stranaca u našoj zemlji.

Kao dokaz toga reći ću samo neke brojke. Ako pogledate 2017. godinu, iznos direktnih stranih investicija u Srbiji je negde na 2,6 milijardi dolara. Sada, poređenja radi, to negde čini zbir ukupnih stranih investicija četiri države u okruženju jedne teritorije. Znači, Srbija je 2017. godine imala stranih investicija koliko Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Albanija i teritorija Kosova i Metohije zajedno.

Da biste napravili jedno poređenje sa ranijim periodom i uporedili taj odnos prema ovoj kategoriji koju sam ja definisao amandmanom, reći ću vam podatak npr. iz 2012. godine. Te 2012. godine imate u Srbiji direktne strane investicije na nivou od 350 miliona dolara, sedam puta manje nego 2017. godine.

Da bi shvatili koliko je to sve bilo tragično i teško po Srbiju, napraviću opet poređenje sa zemljama i teritorijama u okruženju. Te 2012. godine Srbija sa svojih 350 miliona dolara investicija, sedam puta manje nego 2017. godine, je bila negde na nivou teritorije Kosova i Metohije koje je imalo oko 300 miliona dolara. U istom tom momentu Albanija ima tri puta više, negde 970 miliona dolara, Bosna i Hercegovina 630 miliona dolara, duplo više skoro, Crna Gora 610 miliona dolara, pa onda možete da zamislite koliko je u stvari to sve poražavajuće i na kom nivou je bio odnos tadašnjih vlasti prema ovoj kategoriji stranih lica koje ja spominjem u mom amandmanu. Naravno, zemlji je u tom momentu pretio bankrot, ali verovatno posle toga i sam nestanak.

Sada ne mogu na kraju prosto da se ne osvrnem na neka prethodna izlaganja i u okviru ovog mog amandmana kojim sam hteo da pojasnim ove kategorije na koje se odnosi zakon, a da vam ne kažem da niti manjeg procenta, niti veće galame, niti manjeg problema, niti veće podvale, kada je u pitanju broj migranata u Republici Srbiji… Radi javnosti i građana Srbije, kojima se opozicija tako zdušno obraća, naročito onaj njen pod navodnim znacima patriotski deo, u Srbiji danas ima negde oko 3,5 hiljade, kako ministar reče, precizno 3.600 migranata, manje ili više. Kroz našu zemlju je prošlo milion tih ljudi.

Sećate se najava koje su tada još Boško Obradović i njegovi kompanjoni iznosili da ćemo u Srbiji da gradimo kuće za migrante, da ćemo u Srbiji da gradimo naselja, gradove za migrante, da ćemo da radimo Bog zna šta. Od svega toga došli smo u situaciju da danas Vlada Republike Srbije gradi kuće, naselja, gradove za izbeglice sa teritoriji bivše SFRJ, tj. za one izbeglice koje su i Zakonom o izbeglicama već u prvom članu jasno definisani.

Ministre, ponosni smo i na sve ono što MUP radi u poslednjim godinama na suočavanju sa ovim problemom koji znamo da niste ni sami uzrokovali, a za koji smo svesni da ni vi ni Republika Srbija sama ne može rešiti. Zato vas pozivamo da nastavite u saradnji sa ostalima da ovaj problem rešavate i da ga držite na nivou na kome je sada. Naravno, sve to doprinosi bezbednosti naših građana koji stalno žive u Republici Srbiji. Hvala vam puno.

Reč ima narodni poslanik Boško Obradović, pravo na repliku.