Hvala, predsedavajući.

Sam cilj podnošenja amandmana je nešto preciznije i dodatno definisanje lica na koje se ovaj Zakon o strancima odnosi. On je u članu 2. već definisao grupe na koje se sam po sebi ovaj zakon odnosi. Međutim, ovim amandmanom sam predložio jednu dodatnu grupu, tj. stranca investitora. Jasno je da su se ova Vlada i prethodne vlade na čijem čelu je bio sadašnji predsednik Aleksandar Vučić možda ponajviše bavila ovom kategorijom stranaca u našoj zemlji.

Kao dokaz toga reći ću samo neke brojke. Ako pogledate 2017. godinu, iznos direktnih stranih investicija u Srbiji je negde na 2,6 milijardi dolara. Sada, poređenja radi, to negde čini zbir ukupnih stranih investicija četiri države u okruženju jedne teritorije. Znači, Srbija je 2017. godine imala stranih investicija koliko Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Albanija i teritorija Kosova i Metohije zajedno.

Da biste napravili jedno poređenje sa ranijim periodom i uporedili taj odnos prema ovoj kategoriji koju sam ja definisao amandmanom, reći ću vam podatak npr. iz 2012. godine. Te 2012. godine imate u Srbiji direktne strane investicije na nivou od 350 miliona dolara, sedam puta manje nego 2017. godine.

Da bi shvatili koliko je to sve bilo tragično i teško po Srbiju, napraviću opet poređenje sa zemljama i teritorijama u okruženju. Te 2012. godine Srbija sa svojih 350 miliona dolara investicija, sedam puta manje nego 2017. godine, je bila negde na nivou teritorije Kosova i Metohije koje je imalo oko 300 miliona dolara. U istom tom momentu Albanija ima tri puta više, negde 970 miliona dolara, Bosna i Hercegovina 630 miliona dolara, duplo više skoro, Crna Gora 610 miliona dolara, pa onda možete da zamislite koliko je u stvari to sve poražavajuće i na kom nivou je bio odnos tadašnjih vlasti prema ovoj kategoriji stranih lica koje ja spominjem u mom amandmanu. Naravno, zemlji je u tom momentu pretio bankrot, ali verovatno posle toga i sam nestanak.

Sada ne mogu na kraju prosto da se ne osvrnem na neka prethodna izlaganja i u okviru ovog mog amandmana kojim sam hteo da pojasnim ove kategorije na koje se odnosi zakon, a da vam ne kažem da niti manjeg procenta, niti veće galame, niti manjeg problema, niti veće podvale, kada je u pitanju broj migranata u Republici Srbiji… Radi javnosti i građana Srbije, kojima se opozicija tako zdušno obraća, naročito onaj njen pod navodnim znacima patriotski deo, u Srbiji danas ima negde oko 3,5 hiljade, kako ministar reče, precizno 3.600 migranata, manje ili više. Kroz našu zemlju je prošlo milion tih ljudi.

Sećate se najava koje su tada još Boško Obradović i njegovi kompanjoni iznosili da ćemo u Srbiji da gradimo kuće za migrante, da ćemo u Srbiji da gradimo naselja, gradove za migrante, da ćemo da radimo Bog zna šta. Od svega toga došli smo u situaciju da danas Vlada Republike Srbije gradi kuće, naselja, gradove za izbeglice sa teritoriji bivše SFRJ, tj. za one izbeglice koje su i Zakonom o izbeglicama već u prvom članu jasno definisani.

Ministre, ponosni smo i na sve ono što MUP radi u poslednjim godinama na suočavanju sa ovim problemom koji znamo da niste ni sami uzrokovali, a za koji smo svesni da ni vi ni Republika Srbija sama ne može rešiti. Zato vas pozivamo da nastavite u saradnji sa ostalima da ovaj problem rešavate i da ga držite na nivou na kome je sada. Naravno, sve to doprinosi bezbednosti naših građana koji stalno žive u Republici Srbiji. Hvala vam puno.

Reč ima narodni poslanik Boško Obradović, pravo na repliku.

Hvala, predsedavajući.

Mislim da je opravdana bojazan da migrantska najava na teritoriji Evrope nosi brojne negativne posledice i mislim da se ne možemo igrati sa bezbednosnim pretnjama koje je migrantska kriza donela Evropi.

Podsetio bih javnost i sve vas, uvažene kolege poslanici, da svi oni koji su vršili terorističke akte širom Evrope su migranti koji su prošli teritorijom Republike Srbije. Dakle, stvar uopšte nije naivna i nije za šalu i nije slučajno što je mađarski premijer Viktor Orban čitavu izbornu kampanju posvetio borbi da zadrži svoju politiku zatvaranja mađarskih granica za migrante. U tome, verujte, uopšte nije usamljen u savremenoj Evropi. Sa njim se slažu i Poljska, i Češka, i Slovačka, i ne samo zemlje Višegradske grupe, nego i brojne druge zemlje. Kao što znate, na svim izborima u Evropi, to je jedna važna i velika tema, sve više pobeđuju i dobijaju glasove upravo političke opcije koje upozoravaju na opasnost migrantske krize. Znači, nemojte da se igramo sa tim.

Šest stotina dvadeset hiljada migranata je tražilo azil ili izrazilo želju da traži azil u Srbiji. Svi oni ovde mogu biti vraćeni, kako kaže kolega ministar Stefanović, direktivom EU koja nije direktiva, nego ne znam šta je i ne znam šta u srpskom jeziku znači reč direktiva, izuzev naredba onoga ko vlada Srbijom putem kolonijalne uprave koja je ovde na vlasti. Dakle, centralnog komiteta iz Brisela.

Dakle, mi smatramo da migranti nisu naša tema, da mi ne treba time da se bavimo, da treba da se bavimo našim građanima, da treba da pomažemo i podržavamo naše građane i da u tom smislu pazimo da se nama ne obije o glavu migrantska kriza kao bezbednosna pretnja broj jedan u savremenoj Evropi.

Reč ima ministar Nebojša Stefanović, pravo na repliku.

Moram samo da kažem, zaista ne možemo reći, zaista ne stoji, pa vas molim da tu budete oprezni. Oni koji su izvršili terorističke akte u Evropi u najvećem broju su bili državljani tih zemalja u kojima su izvršeni ti teroristički akti, neki čak treća, četvrta ili peta generacija koja živi u tim zemljama. Dakle, u apsolutno u najvećem, nije to 50%, to je 90%. Samo jedan ili dva akta su bila počinjena od strane lica koja su došla ili su učestvovala lica koja su došla migrantskom rutom, i to, mislim, samo u jednom slučaju lice je bilo iz Srbije.
Dakle, ne možemo reći da je to prevashodna stvar. Zašto vam to kažem? Nije u redu ni prema ljudima koji su potpuno nekom mukom naterani, nisu ti ljudi teroristi. Ne možemo izjednačiti sve one ljude koji su prošli kroz našu zemlju, a prošlo ih je milion i po. Od toga je negde oko 650 hiljada ljudi izrazilo nameru da zatraži azil, što su iskoristili kao dovoljan razlog da bi ostali na našoj teritoriji, oko 72 sata najviše, izašli iz naše zemlje i otišli u zapadnu Evropu. Isto su uradili i u Grčkoj, i u Bugarskoj, i u Makedoniji, i u Mađarskoj, i u Austriji itd. Dakle, ne može se raditi nikada o njihovom povratku u Srbiju. Zašto bi ih neko vratio u Srbiju, a ne u Grčku? To ne može da se dogodi Republici Srbiji.
Ukupno ih je oko 650 zatražilo azil, iskoristivši to pravo da bi kroz proceduru ostali u našoj zemlji. Najveći broj nikada nije sačekao odobrenje ili odbijanje azil, napustili našu zemlju. Dakle, ne može da se govori o tome. Da li može da se govori da mi moramo da budemo oprezni? Naravno da moramo da budemo oprezni, tome i služe bezbednosne službe naše zemlje koje se bave procenom svih onih koji dolaze na teritoriju Republike Srbije, njihovom mogućom povezanošću sa različitim organizacijama, terorističkim i svim drugim i, naravno, međunarodna mreža kontakata koje bezbednosne službe ostvaruju upravo u razmeni informacija o tim licima. Oprez da, ali ne neosnovani strah.

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Čabraja, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Koristim vreme ovlašćenog predstavnika.

Vrlo sam pažljivo slušala kolegu dok je obrazlagao svoj amandman i primetila sam da je, ne samo jednom, nego čak više puta uporedio investicije u Srbiji i tako nekim drugim državama. Pomenuo je Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, pomenuo je, čini mi se, i par puta Kosovo i Metohiju. Poređenje između Srbije i Kosova i Metohije. Htela sam da mi objasnite vi ili prethodni govornik ili ministar – po kom osnovu se to… Mislila sam da je Kosovo i Metohija deo Srbije, pa sam htela da mi objasnite otkud to poređenje? Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović, pravo na repliku. Izvolite.

Ne znam otkuda sada tolika briga za KiM iz poslaničke grupe koja se otvoreno zalaže za priznanje nezavisnosti KiM, ali dobro, valjda u cilju prelaska cenzusa sve je dozvoljeno. Međutim, narod to veoma dobro proceni i ko je onaj ko se bori za KiM, ko je onaj ko se bori za državu Srbiju, ko je onaj ko se bori za svako radno mesto u Srbiji, ko je onaj ko se bori za investicije, pa nekoga nagradi, a nekoga kazni. Kazna dva puta za manje od godinu dana. Naravno, ne treba nikome spočitavati i podmetati ono što nije rekao, jasno sam rekao da je KiM teritorija, a ne država i podrazumeva se da je to teritorija koja je u sastavu Republike Srbije.

Znači, napravio sam poređenje sa nivoom investicija u četiri države i jednoj teritoriji koja je sastavni deo Republike Srbije. Za brigu o KiM mislim da dovoljno govore glasovi koje su dobili na poslednjim izborima. Hvala vam.

Pravo na repliku, Aleksandra Čabraja. Izvolite.