Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite ovu skupštinsku raspravu u pojedinostima, dužan sam da vam, pre svega, pročitam kako tačno glasi obrazloženje ovog našeg amandmana koji smo inače ponovili i u drugim članovima prva tri zakona, jer smatramo da može da se jednostavno primeni na sve njih.
Evo tog obrazloženja. „U okviru postojeće parlamentarne prakse ne postoje uslovi za normalan rad Narodne skupštine Republike Srbije i demokratske procedure, te smatramo da ovaj zakon ne treba usvajati ni u celini, ni sa izmenama u pojedinostima dok se ne isprave ovi propusti. Procedura donošenja zakonskih rešenja dovedena je u pitanje odsustvom javne rasprave i opstrukcijama parlamentarne diskusije od strane vladajuće većine. Ovo se posebno odnosi na zakone koji se direktno tiču problema ogromnog broja migranata koji su prošli preko teritorije Republike Srbije, danas se na njoj nalazi u prihvatnim centrima ili kao tražioci azila mogu biti vraćeni iz zemalja EU u Republiku Srbiju. Stog, smatramo da donošenje predloženih zakonskih rešenja treba stopirati dok se ne isprave nagomilane anomalije i nepravilnosti u funkcionisanju Narodne skupštine Republike Srbije.
Jedan od prvih uslova je svakako ostavka predsednika Narodne skupštine Maje Gojković, hitno zakazivanje sednica na aktuelne teme, kao i uvrštavanje u dnevni red zakonskih i drugih predloga opozicionih poslaničkih grupa. Ovaj dom Narodne skupštine nije samo dom vlasti, već u njemu podjednaka prava imaju, odnosno bi trebalo da imaju, i narodni poslanici iz redova opozicije. Došli smo u situaciju da je Narodna skupština ukinula svoju kontrolnu funkciju nad radom izvršne vlasti i da izvršna vlast vodi zemlju bez podnošenja izveštaja o svom radu i nadzora parlamenta.“
Ako mi dozvolite, gospodine predsedavajući, koristiću još malo vremena koje imam kao ovlašćeni, da pojasnim još jednom šta smo ovim želeli da kažemo.
Dakle, Srbija ima ogroman problem, jer su praktično sve institucije ove države dovedene u pitanje, pre svega, Narodna skupština kao najvažnija državna institucija, zatim, mediji, odnosno sloboda medija, fer i pošten izboran proces na svim nivoima i, naravno, uopšte parlamentarna demokratija kakvu je poznajemo poslednjih 30 godina. Za nas je od izuzetnog značaja da kroz ove naše amandmane ukažemo na to kompletnoj javnosti da bi ljudi stekli zapravo pravu sliku o tome šta se u Narodnoj skupštini Republike Srbije događa.
Primera radi, navešću vam jedan veoma konkretan primer. Vi, kao predstavnici aktuelne vlasti, hvalite se dobrim odnosima sa Mađarskom. Ističete da je gospodin Viktor Orban, predsednik Vlade Mađarske, vaš veliki prijatelj. Ja mislim da je to dobra stvar i da se mnogo dobrih stvari može naučiti od Viktora Orbana. Problem je samo što ono što se radi u Mađarskoj, ne radi se u Srbiji, a to je brana ogromnoj migrantskoj navali koja dolazi na teritoriju Evrope.
Ako pratite pažljivo republičke izbore koji su upravo u toku u susednoj državi Mađarskoj, ključna parola Viktora Orbana jeste – manje migranata, a više dece u Mađarskoj, upravo ono što vam, poštovane kolege narodni poslanici, mi iz Srpskog pokreta Dveri ovde pričamo godinama unazad, da je problem bele kuge najveći problem ove države, da je podrška rađanju mladim bračnim parovima i porodicama sa više dece ključno pitanje, a ne zbrinjavanje migranata, na kome vi zapravo insistirate. Vi čak menjate zakone da biste ih uskladili sa direktivama EU.
Da li ima potrebe da vam čitam odeljke iz svakog vašeg zakona? Svaki vaš zakon sadrži potpuno istu formulaciju - cilj ovog zakona je usaglašavanje nacionalnog zakonodavstva u oblasti legalnih i regularnih migracija npr. sa direktivama EU koje uređuju ovu oblast. I u svakom zakonu koji donosite u Narodnoj skupštini Republike Srbije stoji da se on donosi po direktivi EU. Pazite, nijedna druga reč, nego prava reč – po direktivama EU. Da li Narodna skupština Republike Srbije služi da bi donosila zakone po direktivama EU ili može na dnevni red ove Narodne skupštine ikada da dođe bilo koja aktuelna tema? Da li je moguće da ovaj dom Narodne skupštine Republike Srbije nije raspravljao o ubistvu Olivera Ivanovića ili nije rešavao problem ubistva Zorana Đinđića, primera radi, čiju godišnjicu danas obeležavamo, odnosno podsećamo se da je ubijen predsednik Vlade Republike Srbije, a da to ubistvo još uvek nije rešeno i da ne znamo ko tačno iza njega stoji i iznutra, a i posebno spolja, pre 15 godina?
Dakle, to je naš apel ovde, da prestanemo da glumimo zakonodavnu funkciju, a da ne može nijedna aktuelna tema da dođe na dnevni red Narodne skupštine. Hvala.