Hvala gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, intencija amandmana je da se podvuče važnost poštovanja i primene zakona. Dakle, reč je o procesu koji je nesumnjivo važan za razvoj u svakom smislu u svakoj prilici i po svakom pitanju, pa naravno i uključujući problematiku koja se tiče odnosa prema strancima. Naravno, reč je o obavezama koje su uspostavljaju dvosmerno. S jedne strane potencijalni investitor treba da oseća sigurnost koja proizilazi iz zaštite od strane zakona, institucija koje se staraju o tome da se ta zaštita obezbedi. A sa druge strane postoji i obaveza i za investitora koja je takođe definisana odgovarajućim zakonima.

Zašto je to važno i kakve situacije treba da predupredi ako su potencijalno štetne. Pa, sa jedne strane kada je reč o zaštiti onoga ko ulaže, treba da se uspostavi sistem i vrlo sam siguran da mi danas takav sistem imamo, u kom je nemoguće obeshrabriti potencijalnog investitora informacijama i vestima poput onih da su nekada ti ljudi bili izloženi različitim ucenama. Primera radi, Miodrag Kostić je pre neku godinu govorio o tome da je lično upozoravao, da je Dragan Đilas vršio neprihvatljive pritiske na različite kompanije, primoravao ih praktično da se reklamiraju preko njegove firme, koristio time neposredno, zloupotrebljavao poluge moći. To je apsolutno ne prihvatljivo.

I sa druge strane, investitor ima obaveze i nemoguće da ih eskivira pa da se, kao primera radi, na nivou grada samo na primeru gradsko građevinskog zemljišta, eskivira obaveza investitora do nivoa da samo 10% cene na kraju plati, a sve ostalo mu se zaboravi, jer nikakvih garancija, ozbiljnih garancija ponovo u vreme Dragana Đilasa nije bilo. Tu je bilo dovoljno samo imati odgovarajuću političku vezu. Da tih pojava ne bude, naravno, predstavlja preduslov da se gradi uspešno i moderno društvo u našoj zemlji, društvo kakvo danas sa uspehom gradimo, a ne „dos palanka“ kako su neki jedino umeli da prave. Hvala lepo.

Hvala kolega Orliću.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Blaža Knežević. Izvolite.

U članu 2. predloga zakona dodaje se stav 3. da se ovaj zakon primenjuje na sva strana lica koja svojim poslovanjem treba da pospeše ekonomski razvoj i razvoj infrastrukture u Srbiji. Koliko država Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije ulaže u oblast infrastrukture, zarad bolje povezanosti sa susedima, najbolje govori to da među najvećim i najznačajnijim projektima koje Srbija realizuje u oblasti infrastrukture nema ni jednog koji nije regionalnog karaktera.

Naravno da ovakav način vođenja politike u oblasti infrastrukture nije ostao neprimećen, pa je već postojeće sedište stranih investitora koji žele da ulože u svoj kapital u Srbiju i pomognu ekonomski razvoj države.

Cilj države Srbije i Vlade Republike Srbije je da teritorija naše države bude mreža Koridora dobro povezana sa svojim susedima, odnosno da bude žila kucavica ovog dela Evrope, gde će se pre svega, zbog političkog liderstva Srbija u ovom delu Evrope, zatim jakom infrastrukturom doći do još većeg broja investitora, odnosno stranih lica koja će svojim poslovanjem pomoći ekonomskom razvoju i razvoju infrastrukture u našoj zemlji. Tome treba da dodamo da će se dolaskom stranih lica, koji žele da investiraju u našu zemlju, povećati prevoz putnika i robe, zatim mnogo veći značaj prihoda će biti i od turizma, a sve u cilju daljeg ekonomskog preporoda Srbije.

Hvala, kolega Kneževiću.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 2. na koji sam podneo amandman između ostalog se kaže – u stavu 1. tačka 3) ovaj zakon se ne primenjuje na strance koji su stekli izbeglički status u smislu Zakona o izbeglicama, pa bih hteo da istaknem da sam se stideo nekih svojih sunarodnika, sugrađana, pa čak i kolega narodnih poslanika koji su nesreću jednog dela ljudske populacije hteli da iskoriste za sticanje jeftinih političkih poena.

Sit sam više priča o nacionalizmu, o patriotizmu, o tome kako treba braniti zemlju, pozivanju na određene obračune, pa čak i na rat od ljudi koji su rat kao jedno najstrašnije iskustvo koje može čovek da ima videli samo u „Ramboviziji“ ili na televiziji. Ne znam šta su takvi moji sugrađani, sunarodnici i kolege poslanici očekivali da naši državni organi treba da urade u jednoj takvoj situaciji?

Kada su pričali o tome kako te ljude ne treba primati u Srbiji, da li su imali u vidu da je tamo bio veliki broj žena i dece i bolesnih?

(Nemanja Šarović: Gde, bre?)

Predsedavajući, molim vas da ovog kolegu koji svima priča šta treba da rade, da ga privedete redu da mi ne dobacuje.

Kolega Arsiću, nisam čuo dobacivanje.
Nastavite slobodno.

Počnite da slušate.
Šarović. Četiri godine je čekao da bude poslanik, ne zameram mu ja to.
E, sad, da li su očekivali od naših državnih organa da spreče ulazak velikog broja i žena i dece i bolesnih, između ostalog, suzavcem, puškama ili palicama? Neka izađu to da kažu. Ako su već protiv toga da je Srbija trebalo da brine o tim licima, na koji način možemo da ih sprečimo?
Ti isti zaboravili su jednu jako važnu stvar, da se od srpske države, Srba i svih građana Srbije devedesetih godina pokušavalo u svetskoj javnosti da se Srbi prikažu, i građani Srbije, ne samo Srbi, da su na nivou prvobitne ljudske zajednice kada je njihov pristup po pitanju određenih manjina. Prvobitna ljudska zajednica podrazumeva da svako ko nije pripadnik te iste zajednice mora biti ili oteran ili uništen. To je bilo na kraju dvadesetog veka.
Ako sada neko misli da se u toku 21. veka sa tim prestalo, grdno se vara. Možda ne u tako izraženom obliku, ne baš toliko javno, ali još uvek pokušava u jednom delu da se srpska država, srpski narod i svi građani Srbije prikažu kao nehumani i bezobzirni i to od istih onih koji plaćaju te članke, doduše, po novinama i stvaranju te slike, i to od istih onih koji finansiraju ove patkare po Beogradu, od istih onih koji su finansirali proteste ovde, navodno zbog neke izborne krađe 2017. godine, kada je Aleksandar Vučić izabran za predsednika Republike Srbije, a za to su dobijali novac u Karađorđevom parku po 15 evra za svakog demonstranta. Ti isti pokušavaju da satanizuju srpski narod.
Baš zbog tog pristupa koji je imala Republika Srbija, Vlada Republike Srbije tada na čelu sa premijerom, a sada predsednikom Aleksandrom Vučićem, sa MUP, pripadnicima Policije na čelu sa ministrom Nebojšom Stefanovićem. Taj odnos javnosti u svetu počeo da se okreće ka povećanju ugleda Srbije i njenog ugleda i uvažavanju pripadnika srpskog naroda i svih građana Srbije u međunarodnoj zajednici.
Molim sve svoje kolege kada zarad jeftinih političkih razloga napadaju pre svega humanost naše države i naših državnih organa, neka imaju na umu dve stvari: da napadaju nekoga ko je bio nezaštićen, ugrožen, ratom pogođen i neka imaju na umu da napadaju ugled i Republike Srbije i srpskog naroda i svih građana Srbije. Ako to nastave, neka im je na čast.

Hvala, kolega Arsiću.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre sa saradnicima, izražavam zadovoljstvo što ste danas ovde među nama sa velikim brojem svojih saradnika, što govori o vašem predanom radu kako prema zakonima koji su danas na dnevnom redu, tako i prema ovom visokom parlamentu, u kojem ste vi, gospodine ministre rukovodili i predsedavali na zadovoljstvo svih građana Republike Srbije i najvećeg dela poslanika u ovom visokom Domu.

Moram da kažem da ste doveli više saradnika nego sve dosovske snage, osam puta više nego sve dosovske bivše stranke u ovaj Dom. Momentalno imate osam saradnika, a tu je samo jedan narodni poslanik bivšeg DOS-a.

U članu 2. Dodaje se amandman koji glasi da se ovaj Zakon o strancima primenjuje i na strana lica, koja svojim poslovanjem treba da pomognu u prvom redu ekonomski razvoj naše zemlje, a time i razvoj sistema vaspitanja i obrazovanja u Republici Srbiji.

Dovođenjem stranih investicija mi jačamo ne samo ekonomsku snagu naše zemlje, višezaposlenosti, bolje plate, nego i razvoj i unapređivanje sistema dualnog obrazovanja koje će pridoneti većoj efikasnosti i osposobljenosti naših učenika, s jedne strane. S druge strane, stvoriće se solidna osnova za nastavak studiranja na nekim od naših fakulteta, odnosno univerziteta.

Isto tako, s druge strane, dualno obrazovanje sve više je uzelo maha u našoj zemlji, a protiv kojeg su bile u prvom redu naša slabašna opozicija, a sve više će biti jedan od faktora za privlačenje stranih direktnih investicija u našoj zemlji. Zato je dobro što ministar Šarčević ubrzano razvija ovaj proces zajedno sa nastavnicima u srednjim školama i zato je veoma važno da se Zakon o strancima primenjuje i na strana lica koja svojim poslovanjem treba da pomognu ekonomski razvoj, a time i razvoj ukupnog sistema vaspitanja i obrazovanja, a pogotovo dualnog obrazovanja.

Poštovani potpredsedniče, mi smo danas ovde čuli protivnike stranih direktnih investicija u našoj zemlji. Samo jednu rečenicu da kažem. Protiv stranih investicija u vreme kada je naša otadžbina bila na ivici bankrota zaista je suluda ideja. Ekonomski šovinizam i nacionalizam je stvar prošlosti.

Isto tako, mi smo čuli primedbe i na MUP od jednog dela predstavnika nekih minornih opozicionih stranaka. Gospodine ministre, verujem da ste vi i vaši saradnici sretni, a građani Srbije, a i mi svi skupa narodni poslanici jer ste u zadnjih nekoliko godina postigli vidne rezultate. Ja neću o tome govoriti. Građanima i narodnim poslanicima koji to prate je veoma poznate, ali dozvolite da kažem da je broj krivičnih dela imovinskog kriminaliteta najniži u poslednjih deset godina.

Mogu još nekoliko elemenata reći. Uspehe ovog ministarstva u zadnjih deset godina postignuti su u zadnje dve, tri godine više. Na primer, broj krivičnih dela silovanja je u padu za 27,5%, ubistava o kojima su ovde govorili, a nisu pročitali je smanjeno za 23,5%. Mogu da nižem niz podataka, ali nije vreme.

Ono što je bitno, završavam sa ovim, a to je kada su u pitanju migranti, vi gospodine ministre možete biti srećni što ste predsedavali ministarstvu u zemlji koja je pokazala pravo lice svetu tretiranjem migranata.

Mi smo najbolje tretirali migrante u Evropi. Mi imamo i tradiciju, jer i naše izbeglice i migrante su neke evropske zemlje i ne samo evropske, prihvatile kao svoje ljude. Dozvolite, samo u Prvom svetskom ratu, jednu rečenicu, da je Francuska školovala 3.500 naših đaka, prihvatili ih kao svoje đake i 2.500 studenata. Mi to nikada, gospodo narodni poslanici, ne smemo zaboraviti.

Ja se građanima Srbije izvinjavam za tretiranje migranata od jednog predstavnika neke minorne političke stranke, mislim da se stranka „Vrata“ zove, koji je poznat samo po tome što kroz ovaj visoki odžak ovog visokog parlamenta silazio i vršio pritisak na izbornu komisiju. Hvala lepo.

Hvale profesore Atlagiću.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Krsto Janjušević.
Izvolite kolega Janjuševiću.