Poštovani predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade, ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, amandman u kom se dodaje stav koji opet definiše značaj ekonomskog napretka Srbije, a usko vezan sa poboljšanim statusom investitora u Srbiji, još jednom, ono što je veoma važno da napomenemo, značaj MUP u ekonomskom razvoju Srbije, iako se o tome ne govori puno, brojni su primeri koji na jedan indirektan način ukazuju na to.

Sami sporazumi koje je ministar Stefanović potpisao sa svojim kolegom u Nemačkoj o bezbednosti između dve zemlje, zatim sa drugim svojim kolegama iz EU i iz drugih zemalja koje su moćne ekonomske sile, pokazuje poruku njihovim firmama u Srbiji koliko mogu da računaju na podršku i naravno da šire svoje potencijale i kapacitete.

Imali smo ovde kritike od onih koji su svoju priliku mogli i imali da pokažu. Od 2008. do 2012. godine, 400.000 radnika u Srbiji je ostalo bez posla. Nije bilo slikanije ekipe, a Srbija nikada nije bila zaduženija od te ekipe. Dete kući nije smelo da otvori čokoladu iz straha da Boris Tadić ne dođe na otvaranje.

Tako da, spuštasmo se mi na DOS vinovu lozu i umalo ne prođosmo kao onaj stranac što je sa Živkovićem putovao u vozu. Zahvaljujem.

Hvala kolega Janjuševiću.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik doc. dr Mihailo Jokić.
Izvolite kolega Jokiću.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri i vaši saradnici, smatram da oni ljudi koji stoje iza direktnih stranih investicija moraju sebe naći u ovom Zakonu o strancima. Ne bi bilo korektno da oni sebe ne nađu i zbog toga sam i predložio stav 3. gde oni moraju pročitati i videti da se i na njih odnosi ovaj zakon.

Recimo, direktor ove nemačke kompanije „Kontinental“, čovek će sigurno pokušati, pošto je došao kao stranac, iako mu je baba iz Srbije, iako mu je žena iz Novog Sada, iako donosi investicije gde će naši stručni mladi ljudi imati platu 2.500 evra, kompanija koja je prisutna u 56 zemalja, on mora, a znaće, sigurno da postoji Zakon o strancima, da pokuša da nađe sebe ovde. Zato je vrlo bitno da se ovaj stav ubaci, a to je stav 3, da bi se inače i svi oni koji doprinose razvoju Republike Srbije, osete da neko misli o njima.

Sada nešto principijelno, gospodine ministre ili druže ministre. Kada se piše zakon i napiše, onda se odgovara na pitanje da li i koliko taj novi zakon tokom godine menja doneti budžet? Na to pitanje moramo da odgovorimo, da li je tako?

Moramo da odgovorimo ono što je ovaj predstavnik otišao, te male stranke, kako se zove, koliko je to usaglašeno sa zakonodavstvom EU. Zašto? Zato što smo se mi opredelili da idemo u EU, da li je tako? To je normalno.

Sada ja predlažem, u duhu ove naše diskusije, da se odgovori i na sledeće pitanje – koliko donošenje novog zakona menja sabirke, koji čine BDP? Bruto domaći proizvod je zbir više sabiraka. Da li se donošenjem tog zakona menja neki od tih sabiraka, i u kom pravcu smanjuje ili povećava? To je jedna obaveza, time će zakoni biti mnogo kvalitetniji jer ćemo se truditi da se bar jedan od tih sabiraka poveća. Šta će to značiti? Da će povećanje plata i penzija, koje će sigurno biti i u septembru mesecu bude još veće, da standard svake godine u svakom delu bude sve veći i veći. Hvala.

Hvala.
Reč ima koleginica Gordana Čomić, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem.

Koristim vreme ovlašćene predstavnice poslaničke grupe DS, a nakon toga ako potrošim i vreme poslaničke grupe DS.

Dakle, pažljivo prateći argumentaciju koju vredno i stravstveno brane narodni poslanici koji su podneli amandmane, ja ne znam kako ministar ima srca da ovakav amandman odbije, jer ovako kako slušamo, strani investitori nemaju mesta u ovom zakonu i prihvatanje amandmana koje narodni poslanik podnosi zato da bi strani investitori videli da mi mislimo na njih je neophodno da bi se nastavio sav ekonomski razvoj, to je argumentacija koju ja jasno čujem.

Ja ne da nemam ništa protiv da strani investitori, čitajući zakone Srbije se osete dobro i kažu – vidi šta ovi imaju dobre zakone; no, naprotiv. Želim da podržim takav amandman sa nadom da ga nećete povući pre dana za glasanje, jer šta će tek onda da misle siroti strani investitori, da mi ceo dan govorimo da su oni kičma i motor razvoja Srbije, ali da njih nema u ovom Zakonu o strancima. Imamo strasne narodne poslanike koji predlažu da ih bude da bi ih videli oni, da mi o njima mislimo i ministra bez srca koji odbija svaki amandman kao neprimeren zakonu koji je na dnevnom redu i kao amandman koji i ne može da bude deo ovog zakona.

Tu mnogo loših vesti ima za sirote strane investitore. Nisu siroti, oni su bogati strani investitori i zato je ministar tvrda srca i ne da im u zakon, visoko bogati, šta nas briga, da li je to?

(Nebojša Stefanović: Da plate.)

Šta da radimo? Da plate da uđu u zakon? Što ne rekoste odmah, to bi bila investicija.

Čekajte, možda su nekim vašim poslanicima i platili ministre …

(Nebojša Stefanović: Ne, ne.)

Ne, ne, nisu, ni ja ne verujem. No, kako bilo da bilo, videćemo kako budu, dobro svašta ćemo mi još videti.

Ja stvarno želim da se pridružim podršci amandmanima za koje nam objašnjavate da su ključni za budući ekonomski razvoj Srbije, od infrastrukture, preko poljoprivrede, do svega onoga što bi trebao da bude rast zaposlenosti i što bi trebao da bude porast BDP rastom stranih direktnih investicija. To su sve dobre vesti, i ako mi to sve povežete sa ključnim amandmanom, koji mnogi poslanici u malim izmenama podnose, to znači da bez tog amandmana toga neće biti. Ako amandmane povučete pre dana za glasanje, onda ne znam šta će misliti bogati mali investitori.

Opaska krajnje skoro pa lična. Sve vreme slušam veoma pažljivo o vrstama investicija, o potpisanim ugovorima, o kreditima koje Vlada daje i nijednom nisam čula ime ministra Gorana Kneževića, a možda bi bilo lepo da se pomenu i oni drugi ministri koji takođe nešto rade. No, to sam samo ja. Iz mnogo razloga mi je to palo napamet. Čekam da neko spomene u kojoj je od investicija učestvovao.

Za dan za glasanje koji bude protekao bez ijednog amandmana koji su mnogi narodni poslanici podneli, stotine i stotine amandmana, ostaviće mnoge nas u nedoumici zašto su u stvari onda amandmani podnošeni. To je nedoumica koja je i zajednička šteta. Možda podnosioci amandmana ovakve vrste, stavite stranog investitora u zakon o strancima, jer on ne vidi sebe nigde, možda podnosioci amandmana nemaju dvoumice ili nedoumice da odbranom, dobrim argumentima, odbranom tih amandmana, kasnije povlačenjem, da se ništa posebno ne dešava, da se postigao strateški cilj narodnog poslanika, poslaničke grupe i Vlade. I tu je moj stav potpuno različit, da smo ovakvim pristupom svi na gubitku, čak i siroti mali strani investitori kojih, eto, nema u zakonu.

No, ta stvar da se zajedničkom odlukom strateški bude na gubitku i na zajedničkoj šteti je legalna, ja mislim da nije legitimna, ali je potpuno prirodno za odlučivanje unutar strukture vladajuće koalicije.

Za opaske o tome koliko su značajne strane direktne investicije i za pamćenje dobrih brojki koje delite sa nama, možda bi korisnije bilo da imamo sednicu sa aktuelnom temom, gde bi ministri i vlade mogli da sa autoritetom dele podatke, da od toga svi imaju koristi, pogotovo ljudi koji žive u Srbiji, jer bi imali proverljive podatke pred sobom i svih ministarstava koji su radili na razvoju pojedinih sektora. Možda bi bilo pitanja koja bi dovodila u sumnju neke podatke, možda ne, ali mislim da bi to bila zajednička dobit. Ovako smo na zajedničkoj šteti. A ja ostajem kod svog stava da ću za amandmane ovakve vrste glasati u danu za glasanje ako poslanici ne budu povukli svoje amandmane pre dana za glasanje.

Hvala, gospođo Čomić.
Mihailo Jokić, možete po amandmanu.

Da nisam postao poslanik, ne bih saznao, ne bih verovao da može jedna mlada, lepa, pametna žena da tako dugo bude maliciozna u tako dugom vremenu i na toliko pitanja. I, znajte, gospođo, da to utiče na lepotu. Hvala.

Gordana Čomić ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani kolega narodni poslaniče, dve stvari vas nisu obučili. Ukoliko želite da nekažnjeno promovišete pokušaj diskriminacije u Narodnoj skupštini, moram da vas obavestim i u moje ime i u ime bilo koje druge žene kojoj ćete i pokušati da se obratite na omalovažavajući način, niti ćete me ženiti, niti ćete me kuvati. Tako da vam je potpuno svejedno kako izgledam i da li propadam ili ne propadam.

Vaš pokušaj da ono što govorim svedete na moj rod, govori o problemima sa kojima ja nemam veze, osim što se cela veka borim da niko nema dozvolu da se ženi obrati sa omalovažavanjem. A svakoj se ženi možete obratiti sa omalovažavanjem samo ako vam ona to dopusti. Moju dozvolu nemate.

Pažljivo birajte reči, pošto vas obavezuju zakoni koji nisu samo Poslovnik Narodne skupštine, a svaku vrstu verbalnog nasilja koje pokušate da unesete u ovaj dijalog, poslaćete samo sa jednom porukom – uplašeni ljudi uvek koriste rečnik verbalnog nasilja. Nemate čega da se bojite. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović, po amandmanu.