Hvala.

Po amandmanu, ali se moram osvrnuti i na ovo sada. Mene čudi koliko ima prisutnih ovde žena, odnosno koleginica, da niko nije ustao da reaguje na ovaj…

Kolega, govorite po amandmanu. Gospođa Čomić je sebe umela da odbrani i da kaže šta misli i šta je htela da kaže.
Izvolite.

Ja govorim po amandmanu, svakako, mnogo više nego neke druge kolege.
Dakle, mislim da nije dobro da se bez bar upozorenja, ne mora nikakva sankcija, da prođe takva vrsta, pa zapravo, govora mržnje i diskriminativnog govora u parlamentu koji se inače diči… (Isključen mikrofon.)

Kolega Vukadinoviću, još jednom moram da vam kažem. Gospođa Čomić je imala priliku da replicira i to je uradila, pripadalo joj je to pravo. Ne radi se o govoru mržnje, to bi bilo odmah sankcionisano. Ja mislim da nije bilo takve namere. Molim vas da nastavite, ako je to moguće, po amandmanu, a gospođa Čomić će se javiti sigurno ako bude htela još nešto da doda ili da kaže tokom sednice.

Meni je jasno zašto vi hoćete odsad da ućutkate, ali nije važno. Pričaću o amandmanu, ali šta da pričam o amandmanu kada amandman zapravo nema veze sa članom zakona?
Dakle, potpuno je jasno da smo mi sada, drage kolege, na prvoj stranici član 2. prvog zakona prve tačke dnevnog reda. Taj zakon ima 400 i nešto stranica. Dakle, mi smo na članu 2. i na prvoj strani.
Čitava fama oko stranih investitora, to je tema amandmana, koja se ceo dan ovde vodi i to je sad koleginica Čomić pokušala, ja bih rekao na ironičan, ona će reći na ozbiljan način, da tretira, zapravo jeste neozbiljna, suštinski neozbiljna. Mi imamo ministra privrede, ministra finansija. Imamo priliku i mogućnost da oni dođu i da promovišu ekonomske rezultate Vlade. Ovde je reč o ozbiljnim zakonima, važnim zakonima i za bezbednost i za većinu građana ove zemlje.
Ja se slažem da svako može da podnese amandmane, ali kao što rekoh, i vi i ja i Bog znamo da ovi amandmani nemaju nikakve veze niti sa ovim zakonom o kojem se radi, već se radi o tome da se spreči da ljudi iz opozicije, poslanici iz opoziciji mogu da obrazlažu svoje amandmane.
Prepodne sam ovde bio prozivan na različite načine i pristojno i nepristojno, ali u svakom slučaju, bilo je reči kako, eto, ja govorim, a kažem da se opozicija ućutkava. Pa, zarad javnosti, a poslanici bi to morali znati, ja sam trošio vreme poslaničke grupe, koja postoji, za poslaničku grupu, ali to nije vreme posvećeno raspravi o amandmanima i obrazlaganju sopstvenih amandmana. Do sada sam video da je samo par kolega iz opozicije, koji su takođe podneli amandman na svaki član, što mislim da nije dobro. Ovi što su prvi članovi, krajnje su formalni. Na njih se nema šta podnositi. Podneti su amandmani samo zato da ne bismo stigli da pričamo sadržinski o amandmanima.
Možemo mi ovako terati do sutra, prekosutra, ili letnji dan do podne. Potpuno je jasno da je ovo pokušaj da se opozicija ućutka u parlamentu i da se ne raspravlja o njihovim amandmanima.
Ovaj konkretan, dakle, ne radi se ni o kakvim stranim investitorima. Ja, uzgred rečeno, mislim da oni nisu nikakva blagodet. Ne bih im zatvarao, naravno, vrata i oni imaju način da budu tretirani i raznim drugim zakonima, nisu ni na koji način diskriminisani. Naprotiv, ja mislim da su oni povlašćeni, ali to je sad drugi par rukava. Nikako ne bih revolucionarnim metodama niti im širom otvarao vrata, niti ih proterivao, ali svakako nije mesto toj temi i toj priči o tome da li su korisne ili nisu strane investicije u okviru ovog zakona, kao i drugih zakona.
Dakle, ovi amandmani su fantomski amandmani, pro forme podneti, i to i vi i ja znamo. Verovatno i neko iz opozicije je ponekad podnosio slične amandmane. Samo apelujem na vas, ali bez neke iluzije da ćete taj apel uvažiti. Ako za neku sledeću sednicu ne bude dovoljno sluha da se nađe neki kompromis, da koliko, toliko, može i vlast i opozicija da iznesu svoje amandmane… LJudi moji, ovo su predlozi Vlade. Logično je da opozicija ima više primedbi na zakon koji Vlada predlaže, nego poslanici vladajuće većine. To je logično. Ne znači da ne mogu ni predstavnici drugih stranaka vladajuće većine to da rade, ali neko je od vas to pošteno rekao, ja mu skidam kapu, mi smo to uradili zato da ne bismo vas slušali, da ne biste vi mogli da pričate. Oda se dogovorite između sebe, drage kolege, da li ste podnosili te amandmane zato što želite da olakšate život i rad stranim investitorima i njihov boravak u Srbiji ili ih podnosite zato pro forme da ne bi moglo da se dođe i raspravlja o amandmanima opozicije? To je suština. Ne može i jedno i drugo. Hvala.
Što se tiče ovih stranih investitora, sirotih ili bogatih, malih investitora, ne treba brinuti za njih, imaju oni dovoljno prostora u nekim drugim zakonima, u nekim drugim uredbama ove Vlade, široko su im otvorena vrata. Nekada to koriste na dobro, nekada na štetu, ali, kažem, to pripada drugoj temi, drugoj debati. Hvala.

Hvala, kolega Vukadinoviću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković, povreda Poslovnika.
Izvolite, kolega Markoviću

Zahvaljujem, predsedavajući.

Član 107. dostojanstvo Narodne skupštine. Dakle, ne znam da li ste pažljivo slušali prethodnog govornika koji je u više navrata okarakterisao amandmane i celu današnju raspravu o amandmanima kao fantomsku. Sve vreme insistira na tome da su ovo fantomski amandmani. Sada pitam - šta znače fantomski amandmani? Da li je to uvreda za Narodnu skupštinu? Da li je to uvreda za sve narodne poslanike koji su podneli ove amandmane? Šta znači fantomski amandmani? To govori poslanik koji nikada nije došao na glasanje, nikada još nije prisustvovao glasanju, a ubeđen je kako ćemo mi povući ove amandmane. Sada pitam – zašto ste sigurni da ćemo mi povlačiti ove amandmane, na osnovu čega ste sigurni u to? Dakle, mislim da ste u najmanju ruku trebali da mu date opomenu za ovo što je izrekao. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Markoviću.
U nekoliko navrata jeste kolega Vukadinović pomenuo i da je opozicija ugnjetavana. Naravno, ja nemam pravo po Poslovniku da ulazim u bilo kakav duel niti da odgovaram, ali, jednostavno, njih je petoro sada tamo i ja mogu da razumem tu vrstu frustracije, jer većine ima puno i puno narodnih poslanika se javlja da govori. Smatram da nisam prekršio Poslovnik.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.) Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, po amandmanu. Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Želeo bih nešto da kažem i hajde da se malo i dotaknemo amandmana i uopšte načina kako se oni podnose. Apsolutno je legitimno pravo opozicije, to je svuda u parlamentarnoj praksi tako da ima neku vrstu parlamentarne opstrukcije, što podnose na hiljade amandmana. Ako sad već govorimo o fantomskim ili već kakvim amandmanima, sigurno nećete mi reći da su bili smisleni amandmani sa „briše se“, ili menja se zarez, i tačka itd. To je pravo opozicije da ima tu vrstu opstrukcije, ali nemojte braniti pravo vlasti da se odbrani. To je naše pravo, takođe da podnosimo na hiljade amandmana. Sada, neko kaže da bismo onemogućili opoziciju. Nije. Hoćemo mi, recimo, da imamo tu priliku da kažemo šta mislimo o nekom zakonu i da tu vrstu njihove opstrukcije sprečimo.

Izvinite, mi ovo radimo da građani znaju, na osnovu Poslovnika koji su oni doneli, u njihovo vreme je donet Poslovnik. Ne razumem zašto se oni protive onome što su oni inače sami pripremali svima nama ovde. Prema tome, kao što oni imaju pravo opstrukcije, tako i vlast ima pravo da se brani. Hoćemo da imamo ovoliki broj amandmana da bismo mogli da kažemo zašto je možda zakonski predlog dobar ili da ga čak eventualno popravimo i na krajeva da se vidi da zaista radimo. Za svaki od ovih amandmana je uložen određeni trud i ja ću neke od njih i te kako podržati i biće mi žao ukoliko se povuku. Nadam se da se neće povući. Daleko su svi smisleniji od onih što su bili „briše se, tačka, zarez i tome slično.

Dakle, ako govorimo o smislenosti amandmana i ako govorimo o tome šta je fantomski, mogli bi prvo da pogledaju šta su oni radili, pa onda tek drugima da pridikuju.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović, povreda Poslovnika. Izvolite.